VRANJE / LAZAREVAC – Četvoro mladih umetnika iz Vranja pokrenulo je projekat za koji kažu da „pomera granice savremenog pozorišta“. Predstava „Poša“ o transrodnoj Romkinji spaja scenski izraz sa digitalnim narativom i hrabro govori o identitetu, slobodi i otporu. Umesto podrške u rodnom gradu, projekat se suočio sa institucionalnim otporom zbog kojeg je produkcija morala da napusti Vranje. Premijera predstave biće održana u Lazarevcu 26. marta, ali Pošina priča, zahvaljujući digitalnim platformama i live prenosu, dopreće i do publike daleko izvan pozorišne sale.
Nova pozorišna predstava „Poša“, nastala po motivima neobjavljenog romana „Proročica“ pisca Mladena Milinova, kombinuje scensko izvođenje sa live stream prenosom i digitalnim POV (Point of View) narativom glavne junakinje, čime publika dobija priliku da priču prati iz više perspektiva – kako iz gledališta, tako i kroz digitalni prostor.
Autorski tim ovaj koncept naziva POV-zorište – spoj pojma „point of view“ i pozorišta – u kojem se radnja predstave paralelno razvija na sceni i na digitalnim platformama. Publika tako može da prati događaje iz subjektivne perspektive likova, kroz njihove telefone i digitalne naloge, čime se briše granica između scenskog i virtuelnog prostora.
Predstavu režira mlada rediteljka Marija Mladenović, koja ovim projektom brani master rad na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, dok dramatizaciju potpisuje vranjska književnica i dramaturškinja Aleksandra Jovanović.
U središtu predstave nalazi se lik Poše – transrodne Romkinje čija životna priča otvara pitanja identiteta, društvenih normi, marginalizacije i prava na ličnu slobodu.
Pozorište kao prostor društvenog sukoba
Kako ističe rediteljka Marija Mladenović, predstava nastaje u vremenu u kojem se granice društveno prihvatljivog sve brže pomeraju.
„Poša ovde predstavlja nešto što je više od lika – ona je tačka sukoba. Kroz nju se razotkriva način na koji društvo reaguje na svakoga ko odbije da pristane na nametnuti model normalnog.“
Predstava istražuje mehanizme društvenog pritiska koji nastaju kada pojedinac izađe iz zadatih normi, ali istovremeno govori i o otporu, hrabrosti i istrajnosti u borbi za sopstvenu slobodu.
Dramaturgija između kabarea i bajke
Dramaturškinja Aleksandra Jovanović objašnjava da je dramatizacija romana „Proročica“ podrazumevala izbor jedne osnovne linije priče koja će se preneti na scenu, sa fokusom na mlađu verziju Poše i njeno odrastanje u svetu koji joj često uskraćuje pravo da bude ono što jeste.
Kako navodi, predstava koristi elemente kemp kabarea, u kojem Poša iz sadašnjosti pripoveda sopstvenu životnu priču, dok dramske scene prikazuju fragmente njenog odrastanja i borbe sa okruženjem.
Za Jovanović, umetnost ima posebnu moć da otvara društvena pitanja upravo kroz lične priče.
„Jedno umetničko delo često je političkije od nekog mitinga, jer se u umetnosti ideje ne samo izgovaraju nego i osećaju.“
Kako dodaje, priča o Poši relevantna je ne samo zbog reprezentacije i vidljivosti kvir osoba, već i zbog univerzalne ljudske potrebe za empatijom i solidarnošću.
Hrabrost i kada društvo nema razumevanja
Ulogu Poše tumači glumica Eva Voštinić, koja ovom liku pristupa kao kompleksnoj i duboko ljudskoj figuri.
„Uloga Poše za mene je pre svega priča o hrabrosti da budeš ono što jesi, čak i kada društvo za to nema razumevanja.“
Prema njenim rečima, važno je da publika vidi Pošu kao celovitu osobu — sa svim njenim ranjivostima, humorom, željama i borbom.
„Nadam se da će ljudi nakon predstave poneti osećaj da svako od nas ima pravo na dostojanstvo, razumevanje i prostor da bude ono što jeste.“
Predstava koja je morala da napusti Vranje
Autorka projekta i producentkinja predstave je Nikolija Zdravković, diplomirana pozorišna producentkinja iz Vranja. Vranjanci je već poznaju kroz njen kreativni rad u pozorištu, gde se posebno istakla kao kompozitor u predstavama za decu i mlade, dok je „Poša“ njen prvi nezavisni producentski projekat.
Originalnu muziku za predstavu potpisuje Vranjanac Nemanja Trajković, koji se kroz svoj rad u oblasti audio inženjeringa, komponovanja i aranžmana već istakao na muzičkoj sceni. Njegova muzika dodatno produbljuje estetski okvir predstave i doprinosi atmosferi kemp kabarea koji obeležava ovaj pozorišni komad.
Proces rada na predstavi pratio je i niz institucionalnih prepreka, zbog čega je produkcija morala da promeni mesto realizacije i napusti prvobitno planirani prostor u Vranju.
Kako ističe dramaturškinja Aleksandra Jovanović, otpor koji se pojavio tokom procesa nije bio usmeren samo na temu predstave.
„Otpor me nije iznenadio, jer je to očekivano kada su u pitanju institucije na čijem su čelu ljudi koji zaziru od bilo čega subverzivnog. Ono što me jeste iznenadilo jeste činjenica da otpor nije došao zbog same teme predstave, već je bio usmeren ka ličnostima i političkim stavovima autorskog tima.“
Producentkinja predstave Nikolija Zdravković ističe da činjenica da su čak četiri mlada profesionalca iz različitih oblasti audio-vizuelnih umetnosti onemogućena da svoj projekat realizuju u rodnom gradu u kojem žele da ostave profesionalni trag govori mnogo o stanju lokalne kulturne scene.
„Ignorisanje i situacija na koju smo naišli, nažalost, precizno oslikava pejzaž lokalne kulturno-umetničke uprave koji, umesto raznobojne arabeske različitih ideja i poetika, sve više podseća na svoju karikaturu“, kaže Zdravković.
Ona dodaje da je autorski tim posebno zahvalan upravi ustanove Puls teatar Lazarevac, na čijem je čelu upravnica Ivana Nedeljković, koja je otvorila prostor za realizaciju projekta.
„Puls teatar je pokazao da u Srbiji postoje institucije koje odolevaju mešanju politike u kulturu i umetnost i koje prioritet daju kvalitetu, inovativnosti i umetničkoj slobodi – vrednostima zbog kojih s pravom i ponosom u svom nazivu nose reč pozorište.“
Pozorište kao prostor slobode
Predstava „Poša“ tako postaje mnogo više od pozorišnog komada – ona je priča o pravu na identitet, dostojanstvo i slobodu u vremenu kada se ta prava sve češće dovode u pitanje. Autorski tim veruje da pozorište i dalje ima snagu da pokrene dijalog i probudi empatiju, naročito kada govori o iskustvima koja su često potisnuta na društvenu marginu.
Pošina priča zato nije samo priča o jednoj junakinji, već i o društvu koje tek treba da nauči da prihvati različitost kao svoju sopstvenu vrednost.
Dramaturškinja Aleksandra Jovanović smatra da upravo umetnost može da pokrene publiku da preispita sopstvene stavove.
„Ako postavite cenu jednog ljudskog života nasuprot osećaju komfora drugog i ne vidite problem u tome što komfor pobeđuje, onda svakako dođite da pogledate ovu predstavu.“
Premijera predstave „Poša“ zakazana je za 26. mart u Puls teatru u Lazarevcu.
Pored scenskog izvođenja, autorski tim najavljuje i digitalni live stream prenos, kao i posebne POV prenose likova sa scene, čime publika dobija priliku da priču prati iz više perspektiva i aktivno učestvuje u digitalnom narativu predstave. Predstava je nastala okviru programa Kultura za demokratiju (CfD) koji podržava Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.
Kako ističu autori projekta, institucionalni otpor sa kojim su se suočili nije ih sprečio da svoje sugrađane uključe u život predstave.
Publika iz Vranja i šire pozvana je da zaprate zvanični nalog projekta @pov_zoriste.posa, kao i „lični“ POV nalog glavne junakinje @posha_pov, na kojima će moći da prate razvoj priče i učestvuju u životu ovog dramsko-digitalnog komada.
