Upisivanje odraslih na folklor i želja da se bave ovom vrstom tradicionalno rekreativne aktivnosti poslednjih godina u Vranju ima rastući trend. Pre sedam godina u Folklornom ansamblu „Sevdah“ osnovana je grupa veterana i rekreativaca koja je privukla pažnju onih koji su kao deca i mladi igrali u folkloru, ali i onih koji ne poznaju ovu veštinu. Sada sastav već putuje i nastupa na susretima folklornih veterana širom zemlje, ali i u inostranstvu.
Umetnička rukovoditeljka ansambla Tanja Nuhijević za naš portal objašnjava da je ideja o osnivanju grupe veterana i rekreativaca nastala iz želje da se ljudi relaksiraju kroz igru i pesmu.
Kako su se na upisu pojavili ljudi koji nisu imali prethodnog igračkog iskustva u folkloru, počeli su od osnovnih koraka.
„Posle nekog vremena je njima to bilo dosadno, želeli su više, da se rade koreografije i da se pojavljuju na nastupima. Onda smo krenuli sa ozbiljnijim radom. Iz probe u probu su oni ozbiljnije shvatali rad na probama, savladali su dve koregrafije koje smo prilagodili njihovim mogućnostima, a sad ih iz probe u probu sve više nadograđujemo i usavršavamo“, objašnjava ona.
Ona smatra da naš narod u genima nosi ljubav prema igri i pesmi kao i da brzi tempo života ne ostavlja mnogo prostora za druženje te je to jedan od razloga što se ljudi bez iskustva odlučuju za folklor.
„Folklor im dođe kao „izduvni ventil“ posle napornih svakodnevnih obaveza. Na probama se uz pesmu i igru lepo preznoje, napune se pozitivnom energijom, odžavaju kondiciju jer su igre i koreografije zahtevne. Još jedan razlog je možda taj što su neki od njih od malih nogu želeli da se bave folklorom ali iz nekog razloga nisu to ostvarili. Sada imaju priliku da ponosno obuku narodnu nošnju i na sceni predstave našu tradiciju“ – istakla je Nuhijević.
U grupi veterana i rekreativaca zastupljeni su ljudi različitih godina, zanimanja i senzibiliteta. Ali sve ih veže ljubav prema tradicionalnoj igri i kulturnom nasleđu.
Suzana Antić kaže da je član Folklornog ansambla „Sevdah“ postala slučajno na poziv prijatelja. Folkloru se pridružila zajedno sa suprugom.
„Mislila sam da je malo teže ući u renomirani folklorni ansambl kakav je Sevdah. Izgleda da sam svojim talentom, solidnim igračkim predznanjem i velikim zalaganjem dobila priliku da se družim sa divnim ljudima i da uživam u probama i nastupima. Folklor je sinonim za dobar kondicioni trening, odlično druženje i zadovoljstvo na nastupima. Nisam ni sanjala da ce ovaj period zivota pružiti lepe i srećne trenutke. Tome je doprineo Sevdah. Ponosna sam što mogu da predstavim folklorom i igrom svoj grad, svoju Srbiju“, istakla je Suzana.
Njen suprug Boban Antić smatra da je odlično kad par ima zajednički hobi. Probe ne propušta i obožava da igra.
„Upisao sam se na folklor iz ljubavi prema igri, volim muziku…Imao sam već neko igračko iskustvo i znanje. Ovde sam zbog druženja, veselo mi je i interesantno. Hobi je prava reč za foklor. Preporučio bih svakom da li su u braku ili bilo kakvoj vezi. Dođite nećete se pokajati, dođite da se družimo, veselimo i bićete srećni verujte mi“, poručio je uz širok osmeh Boban Antić.
Valentina Tasić je ženski kolovođa kaže da je njena motivacija bila jednostavna – ljubav prema igri, muzici i druženju kao i da je oduvek volela folklor pa je spojila fizičku aktivnost, umetnost i tradiciju.
„Grupa rekreativaca mi je pružila priliku da uživam u igri ali i da se opustim i napunim pozitivnom energijom nakon svakodnevnih obaveza. Ženski kolovođa sam već oko tri do četiri godine. Folklor sam počela da igram još u osnovnoj školi, a kasnije sam nastavila kao srednjoškolka u ansamblu Sevdah. Kroz sve te godine sam naučila koliko su važni ritam, timski duh i ljubav prema tradiciji, što danas pokušavam da prenesem i na ostale članove grupe. Za mene je Sevdah mnogo više od hobija – to je emocija, druženje i način da se sačuva deo naše kulture. Svaka proba i svako kolo donosi neku posebnu energiju i toplinu. To jeste rekreacija, ali i nešto što ispunjava dušu – trenutak kada ostaviš sve brige po strani i samo uživaš u muzici i pokretu. To je vreme koje posvećujem sebi“, zaključila je sa zadovoljstvom Valentina.
Marija Aleksić se upisala bez nekog većeg predznanja kada je folklor u pitanju ali je brzo napredovala i sada je deo obe koreografije.
„Upisala sam se na folklor jer sam želela da se pokrenem, da radim nešto za sebe i da spojim fizičku aktivnost sa nečim što ima dušu. Oduvek sam volela muziku i igre i nekako mi je folklor delovao kao pravi način da ostanem aktivna, a da se pritom i dobro zabavim. Nikada nisam igrala profesionalno. Možda ponešto u školi, na priredbama, ali to je bilo davno. Ipak, ovde to nije prepreka – svi dolazimo iz različitih priča, ali nas spaja entuzijazam i želja da naučimo nešto novo. Bitna je dobra volja i želja za učenjem“, poentirala je Marija.
Ivana Đorić folklorom se bavi dve godine. Iako folklor voli još od malih nogu, nikada se profesionalno nije bavila time, tako da je tu priliku dobila u folklornom ansamblu Sevdah, u grupi veterana i rekreativaca.
-Bavljenje folklorom mi je pomoglo da upoznam duhovnu vrednost i kulturnu baštinu našeg naroda. Jako mi je drago da je folklor u našem gradu, a i na nivou cele naše zemlje, u ekspanziji. Ljubav prema folkloru sam prenela i na svoju ćerku koja ima jedanaest godina, tako da je i ona član dečije grupe FA Sevdah i vrlo često se dešava da zajedno imamo nastupe, što daje posebnu draž i lepotu. Ono što me posebno usrećuje je to što sam u folkloru upoznala divne ljude, što su naše probe veoma zabavne, ali i ozbiljne, nastupi su nam nezaboravni, nošnja nam je predivna, a koncerti su nam najlepši. Preporučujem svima bavljenje folklorom, jer je to svakako neka druga dimenzija života – istakla je vrlo samouvereno kroz osmeh Đorićeva.
Danijela Mitić i njen suprug Goran Mitić još jedan su bračni par koji se zajedno upisao.
„Igrala sam u folkloru pre ćetrdeset godina, na kraju osnovne i tokom srednje škole i na volšeban način prestala, zašto – ne znam. Volim muziku, prvenstveno rok i klasičnu, muziku koja ima brži ritam, koja te pokreće, popravlja raspoloženje i učini da sama igraš u tom ritmu. U ovim godinama, kada sam ostvarena u porodičnom i profesionalnom smislu, bilo mi je potrebno kao i mom suprugu nešto što će nas još više aktivirati, a šta ima lepše od igre i muzike i usledio je upis u Sevdah nakon toliko godina. Ljudi su divni, veseli, nasmejani atmosfera jako prijatna, muzika svuda oko nas. Koliko nas muzika održava i pokreće moramo joj se odužiti i na pravi način da kroz naše igre iz Vranja nastavimo tradiciju i sačuvamo folklorno nasleđe“ – zaključila je Danijela.
Njen suprug Goran za sebe kaže da je po prirodi pozitivan i veseljak.
„Oduvek sam voleo da igram, ali za većinu kola nikako nisam uspevao da uhvatim korak bez obzira što osećam muziku i što imam ritma. Kada sam saznao da Sevdah održava probe za rekreativce – to je bilo to i usledila je prijava. Odmah sam se uklopio u ansambl i za par meseci savladao korake za većinu kola koja sam godinama unazad priželjkivao da igram. Na svadbama i različitim proslavama sam uživao gledajući igrače dok mi je srce igralo u ritmu muzike ali konekcija sa nogama nikako nije išla. Želja i upornost da spojim i uskladim korake sa onim što osećam kad muzika zasviri je konačno ostvarena. Ništa manje vredno od očuvanja tradicije je i druženje sa saigračima, predstavljanje našeg grada i poseban osećaj zadovoljstva posle svake probe“, zaključio je Goran.
Folklorni ansambl Sevdah ove godine obeležava šezdeset godina postojanja, tako da se vredno pripremaju za obeležavanje ovog jubileja koncertom 11. decembra, na kojem će nastupiti sve grupe – pa i rekreativci.
