VRANJE – U jednoj ruci volan, u drugoj telefon, iza suvozač, a na glavama nijedna zaštitna kaciga. Takve scene na ulicama Vranja više nisu izuzetak, već gotovo svakodnevica. Dok se mnogi maloletnici na dvotočkašima kreću ulicama, šetalištima i raskrsnicama često bez znanja o saobraćaju, stručnjaci upozoravaju da su i iskusni motociklisti među najugroženijima.
U gradu sa više od 1.800 vozača sa dozvolom za dvotočkaše i više od 2.600 registrovanih motora, dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su od početka godine život izgubila dvojica mladih bajkera, a nezgode u kojima su povređena deca koja su vozila električni trotinet ili motocikl, postaju sve češće.
Sa lepšim vremenom, u saobraćaj izlazi više od 1.800 motociklista sa važećom vozačkom dozvolom A kategorije. Na teritoriji PU Vranje ove godine registrovano je više od 1.400 motora i 1.200 mopeda. Broj saobraćajnih nezgoda i nesreća koje uključuju vozače dvotočkaša je u porastu.
Vozačku dozovlu A kategorije dobijaju svi građani nakon položenog vozačkog i teorijskog ispita, čime se proverava njihova sposobnost za učešće u saobraćaju.
Na ulice Vranja u istom ovom periodu izlaze i vozači električnih motora, odnosno električnih bicikala. Ova prevozna sredstva nisu prepoznata zakonski, voze se bez dozvola i provera poznavanja opštih pravila u saobraćaju.
Biti bajker, uz vetar u kosi i osećaj slobode koji opisuju naši sagovornici iz lokalnog kluba „Vrane“, cilj je velikom broju mladih. Međutim, do pojave električnih motora, nekog reda je, koliko-toliko bilo.
Međutim, za električne motore koji se lako nabavljaju, nije potrebna dozvola. Ova prevozna sredstva zakon ne prepoznaje kao posebna, već ih tretira kao električni bicikl.
Električni bicikl mora imati pedale, ograničen je na 25 kilovata snage, i ne može se kretati brže od 25 kilometara na sat. Prema rečima veštaka saobraćajne struke, Ivice Ristića, sve preko navedene snage i brzine podleže ili kategoriji AM ili A1, za koje je potrebna vozačka dozvola, koja se dobija tek sa navršenih 16 godina. Za biciklu nije potrebna dozvola i zvanično njome može da upravlja dete sa 12 godina.
Problem nastaje kada dete koje ne poznaje propise sedne da vozi nešto što zakon i dalje tretira kao električni bicikl.
„To zvanično ide do 25 na sat, a nažalost praksa pokazuje da idu i više. Dete sedne, nema obavezu nošenja kacige i nastanu problemi – ne zna propise, pravilo desne strane, znakove, ništa… a uđe u saobraćaj“, kaže naš sagovornik.
Električni trotineti „ubačeni su“ u zakon, ali to nije urađeno i sa električnim biciklima. Tada je propisano da trotinete ne mogu da voze mlađi od 14 godine (ranije jeđ bilo 12), te da moraju da nose zaštitnu kacigu i svetloodbijajući prsluk.
„Ne znam da li će da ubace i obuhvate i električne bicikle novim izmenama Zakona o saobraćaju. Taj zakon izrađuje MUP, što ne bi trebalo jer oni treba da vrše nadzor. Svakako moramo da sačekamo i vidimo da li će električni bicikli ući u zakon i da li će to da se reguliše i na koji način“, dodao je Ristić.
Kada je u pitanju bezbednost u saobraćaju statistika pokazuje da u većini slučajeva kada dođe do nezgode, vozači dvotočkaša koji nose kacigu imaju znatno manje povrede i mnogo ređe dolazi do fatalnih ishoda.
„ Apel na roditelje pre svega da kupe deci zaštitu, pre svega kacige, bez obzira što je električni dvotočkaš, da se ponašaju kao da su ta deca vozači mopeda kateroije AM i A1, ima tu i druge opreme i štitnika, ali pre svega kaciga. Apelujem i da se ne čeka izmena zakona, već da se insistira da deca nose zaštitnu opremu. I da roditelji edukuju dete da zna koji su propisi, na kojim ulicama sme da vozi, da zna pravila ponašanja u saobraćaju“, zaključio je Ristić.
Tek punoletni bajker iz Vranja Dušan Trajković, sa svojim Moto klubom „Vrane“, često je na motoru. Kako i sam priznaje, vozi od detinjstva, a tek nedavno je zvanično položio za motor koji ima. Iako mlad, svestan je ozbiljnosti koju vožnja dvotočkaša nosi.
„To nije samo da sedneš i daš gas. Moraš stalno da gledaš u retrovizore, a vozači automobila to često ne rade, što može da dovede do ozbiljnih posledica po nas“, dodaje on.
Govori sa uzbuđenjem, ali i dozom opreza. Posebno ističe važnost opreme:
„Kaciga je najvažniji deo. Glavu čuva.“
Uprkos tome, primećuje da mnogi u gradu i dalje voze bez osnovne zaštite. Njegova poruka mladima je jasna – početi postepeno, bez preterivanja.
„Jak motor je velika odgovornost. Bolje je krenuti sa manjom kubikažom.“
Iskusni bajker Saša Trajković za Slobodnu reč govorio je o lepotama dužih putovanja na motoru. Ističe da na putu „moraš da imaš pravog prijatelja“. Prema njegovim rečima, bajkerska zajednica je često „pogrešno shvaćena“ zbog mnogo stereotipa o bajkerima. Oni, istovremeno, imaju svakakve društveno odgovorne akcije.
Najviše ga, ipak, raduje pogled deteta koje maše dok prolazi motor.
Da bajkerska kultura u Vranju nije rezervisana samo za iskusne vozače, pokazuju i tinejdžeri koje smo zatekli tokom snimanja. Njih četvorica već tri godine voze – za sada električne motore.
„Imamo i jače modele kod kuće, ali ne smemo da ih vozimo“, kažu uz osmeh.
Od dečaka na električnim motorima, preko mladića koji tek ulazi u svet ozbiljne vožnje, do iskusnih bajkera sa hiljadama kilometara iza sebe – vidi se kontinuitet jedne iste kulture. Iako postoje razlike, ono što ih povezuje je isti osećaj tokom vožnje.
„Vetar i sloboda“, opisuje Trajković. „To je poseban osećaj“.
Svi se slažu u jednom – brzina nije ono što je najvažnije, već put, ljudi i iskustvo koje vožnja nosi sa sobom.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
