Na sceni teatra, opere i baleta Bühnen Halle u Nemačkoj, 24. oktobra održana je premijera baleta „Nečista krv“, koji je sada deo redovnog repertoara ovog čuvene ustanove u Saksoniji. Ovo izvođenje oduševilo je publiku i izazvalo ovacije, što je, prema rečima naših sagovornica, autorki adaptacije čuvenog dela Bore Stankovića, neobično za premijere ovog teatra.
Ideju da roman „Nečista krv“ Borisava Stankovića pretvori u balet, imala je balerina i koreografkinja Bojana Nenadović Otrin, koja je svoju igračku karijeru provela, uglavnom, u Nemačkoj – kada je, posle aktivne igračke karijere, studirala na Odseku za slavistiku Univerziteta u Minhenu. Tada se intenzivno bavila romanom i bila je fascinirana njegovom dubinom i slojevitošću.
Autorka ove adaptacije „Nečiste krvi“, pored Nenadović Otrin, je i lektorka za srpski jezik na Univerzitetu u Minhenu, Olga Stojanović Frešet, koja se bavila dramatizacijom romana.
U razgovoru za Slobodnu reč autorke ističu da je Stankovićev roman deo evropske kulturne baštine i da ga tako treba i predstavljati nemačkoj publici.
Od ideje da postavi balet do same premijere prošlo je nekoliko godina, ali Bojana je bila uporna da ostvari svoju nameru.
Okupile su umetnički tim u kojem su bili slikar i vajar Vasilije Stojanović, koji je osmislio scenografske elemente, muzičari Paskal Sevažol i Kristif Huber, koji su sastavili partituru od kompozicija Prokofjeva, Rahmanjinova, Čajkovskog, Konjovića i Mokranjca, kao i kostimografkinja Roza Ana Šansa.
Ovaj balet prati osnovnu temu romana – dogovoreno venčanje, prodavanje mlade, smenu socijalnih obrazaca i sudbinu pojedinca u prelomnim društvenim vremenima. Ipak, on unosi još jednu novu dimenziju.
„Kao okvir linearne radnje postavile smo ravan apstraktnog vremena: dve operske pevačice predstavljaju ciklično i linearno vreme, pevajući delove Mokranjčeve ‘Liturgije’, dok je ogroman peščani sat na bini simbolizovao neumitno proticanje vremena“ – istakla je Olga.
Tokom cele predstave prati se glavni tok priče iz romana, ali se, u pojedinim delovima, autorke opredeljuju za korišćenje apstraktnijih narativa, odnosno za drugačiji pristup razvoja lika Sofke.
Sofkina „egzotična zgoda“
Autorke su želele da isprate lik Sofke u jednom novom svetlu. Ovaj Borin lik, okarakterisan kao „vanvremenski prikaz folklorne i egzotične zgode“, autorke su potvrdile izborom balerine Kanako Išiko za ovu ulogu.
„Smisao je da se priča o Sofki prikaže ne kao folkloristična ili egzotična zgoda nekih dalekih balkanskih naroda, nego kao vanvremenski i opšteljudski narativ koji se dešavao i dešava se i sada, u raznim kulturama i vremenima. Na taj način smo želele da postignemo uživljavanje gledalaca u emocionalni svet junaka, koji nose u sebi univerzalne ljudske težnje i bore se sa stegama društva isto kao i moderni ljudi“ – rekla je Olga.
Kao lajtmotiv Sofkinog plesa uzima se i muzika tradicionalne pesme „Marijo, bela kumrijo“, čija melodija, u različitim aranžmanima, prati Sofku na sceni „kao glas njenog emocionalnog sveta“. To se dešava samo kada je Sofka sama na sceni i kada otvara svoj duševni svet.
„Sa ovom pesmom, ritam i melodije muzičkog juga prekidaju klasični orkestarski zvuk i unose nešto intimno i iskonsko u balet“ – zaključile su autorke.
Kanako Išiko je, pored Sofke, glumila Juliju u adaptaciji Šeksipirovog dela, bila je Klara u „Krcku Oraščiću“, a igrala je u mnogim drugim značajnim baletima širom Nemačke.
Adaptacija, ipak, zadržava značajan uticaj srpske kulture, pogotovo lokalne kulture juga Srbije. Scena je postavljena po ugledu na kuću kasnog osmanskog perioda, u kojem je postavljena i radnja romana. Prilikom adaptacije je zadržan muzički uticaj Srbije kroz melodije nekoliko kola, kroz delove kompozicija Petra Konjovića za operu „Koštana“, i kroz Mokranjčevu duhovnu muziku.
Srpsko delo – nemački balet
Premijera ovog baleta održana je u nemačkom gradu Hale, 24. oktobra, tokom Borinih pozorišnih dana u Vranju, i samo dva dana nakon 22. oktobra, dana kada je Bora preminuo u Beogradu.
Ova neplanirana slučajnost učinila je da „Nečista krv“, 115 godina od svog prvog izdavanja, ponovo bude u centru pažnje.
„Premijera je prošla odlično i imali smo zaista oduševljene ovacije publike, neobične za premijere tog pozorišta. Nadamo se da će ova predstava podstaknuti pokojeg gledaoca i kritičara da pročitaju i sam roman, a možda i druga dela naše književnosti, i da će, dugoročno, imati pozitivan uticaj na recepciju srpske kulture u Nemačkoj“ – kazala je Olga.
O kvalitetu adaptacije govori i činjenica da se će se ovaj balet igrati u Haleu do kraja sezone, kao i da je prvi naredni nastup već gotovo rasprodat.
Širenje srpske kulturne baštine autorke su prepoznale kao još jedan poseban cilj ovog baleta.
„Nemačka javnost ne poznaje našu kulturnu ostavštinu i ima, često, negativne predrasude prema našem delu Evrope. Mi smo postigli da jedno državno pozorište uvrsti balet ‘Nečista krv’ u svoj redovan repertoar, što to je velik uspeh jer je balet kompleksan i skup umetnički oblik, i uključuje mnogo izvođača na bini, u orkestru i, u našem slučaju, zahtevnu scenografiju“ – zaključila je Olga.
