VRANJE – Svega šest odsto ulica u gradu nazvano je po ženama. Od preko 580 ulica, tek 34 nosi ime po nekoj ženi i uglavnom su na marginama mape. Čak i vizantijska princeza Ana Komnina, žena koja je Vranje upisala u istoriju ostavivši prvi pisani trag iz 1093. godine o njemu, nema svoju ulicu u ovom gradu. Nema je ni Vera Cenić, prva žena iz Vranja koja je stekla zvanje doktora nauka.
Godina je 1928. Vranje – u ono vreme još varoš, broji 67 ulica. Jedna ulica u centru grada – ulica Kraljice Marije, jedina je gradska ulica koja nosi ime po ženi. Vlajinska ulica jedina je koja nosi ime po porodici.
Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, 3. juna 1941. godine, Bugarska vlast izdaje naredbu o preimenovanju 105 vranjskih ulica. Do kraja rata, Vranje je imalo dve ulice koje nose ime po ženama, ulicu Carice Jovane, i ulicu Kneginje Marije Luize.
Tek nakon kraja rata ulice u Vranju počinju da dobijaju nazive po ženama, a poslednja izmena koja je dodala žensko ime na listu ulica koje nose naziv po ženama dogodila se 2021. godine kada je ulica Moše Pijade postala ulica Milunke Savić.
Grad Vranje danas broji 581 ulicu, više od 70.000 stanovnika od kojih više od polovine čine žene. Ulice koje nose ime po ženama čine jedva šest odsto ukupnog broja ulica u gradu. Ima ih svega 34 (35 ukoliko se računa i ulica 8. marta – Dana žena).
Najvidljivije žene, kada su u pitanju nazivi ulica u Vranju bile su borkinje, narodne heroine i partizanke po kojima ime nosi osam gradskih ulica. Među njima samo jedna ulica nije dobila naziv za vreme socijalističke vlasti, i to je upravo ulica Milunke Savić.
Među imenima nalazi se uticajnih šest Vranjanki, uglavnom povezanih sa Borom Stankovićem. Baba Zlata, Koštana, Sofka, Tetka Doka, Stana Karaminga i Zora Živadinović jedine su Vranjanke čija su imena inspirisala nazive ulica u gradu.
Ulice su svoje nazive dobijale i po naučnicama, glumicama, pesnikinjama, caricama, slikarkama, medicinskim radnicama, ali je ovaj trend poslednjih godina usporio.
Sociološkinja iz Vranja Milica Anđelković Jovanović kaže da ovakva statistika nije iznenađenje, uz podsećanje na to koliko je bilo potrebno da se usvoji pravilo da 30 odsto predstavnika u skupštinama budu žene.
„Ovakvo stanje ukazuje na više stvari: društvo u Vranju je još uvek duboko zakucano u patrijarhalne obrasce funkcionisanja, i mnogi od njih opstaju zahvaljujući ženama samim – one koje mogu nešto da promene u korist svog roda, ili nemaju dovoljno znanja za to, ili, pak, nemaju interesa, najčešće oba. Drugo, ko u situaciji pukog preživljavanja ima luksuz da sedi i razmišlja o još jednoj društveno-istorijskoj nepravdi nanetoj vranjskim ženama?Ako neku od nas i zaboli nepravda, ona će se pre ticati tretmana koji, recimo, dobijemo u Porodilištu“, kaže naša sagovornica.
U poslednjem „krugu izmena“, onom iz 2025. godine, kada su još dve ulice dobile nazive prema pripadnicima Posebnih jedinica policije, a jedna ulica nosi naziv upravo po toj jedinici, nijedno žensko ime nije bilo razmatrano kao opcija.
Naša sagovornica ističe da je za bavljenje imenima ulica potrebna uređena država, kada će i predstavnice u lokalnoj skupštini moći da lobiraju za veći broj onih sa imenima zaslužnih žena.
„Do tada, ostaje nam da beležimo sve nepravde, bijemo male bitke i nadamo se da ćemo doživeti dan kada debata o ženskim pitanjima na lokalu neće biti (zakonski) nametnuta obaveza, već pravo i dužnost svake misleće žene“, zaključuje Anđelković Jovanović.
„Elita“ se smenjuje dok su žene na marginama mape
Kako sagovornice portala ocenjuju, u Vranju, ali i u Srbiji primetni su obrasci patrijarhalnosti koji se ogledaju upravo na primerima poput naziva ulica. Pored prikrivenog kućnog i emocionalnog rada, patrijarhalne vrednosti prikrivaju veliki značaj žena na društvo, i konkretno na grad Vranje.
Prema rečima Milice Anđelković Jovanović, jednostavno istraživanje bi pokazalo da menjanje naziva ulica ide ruku pod ruku sa velikim društvenim promenama, ali i smer u kojem jedno društvo namerava da ide.
„Devedesetih, kada smo raskinuli sa Jugoslavijom i krenuli da se prisećamo nacionalnog identiteta, glavna ulica u Vranju je Josipa Broza Tita zamenila Stefanom Prvovenčanim. Nemanjići i Kosovski mit su odredili put kojim se Srbija kreće od 90-ih, tako da je ovaj rez bio predvidiv i poželjan sa stanovišta novih društvenih elita“, dodala je Anđelković Jovanović.
U nedostatku prepoznavanja značaja žena u javnom prostoru stručnjaci identifikuju probleme koji svoje korene pronalaze upravo u patrijarhalnom društvu.
Sociološkinja i feministička aktivistkinja iz Beograda Maria Bečanović smatra da je od velikog značaja kome se u javnom prostoru daje najviše vidljivosti i priznanja, jer on odražava i aktivno oblikuje kolektivni identitet građana i građanki jednog mesta.
Tako, kako dodaje, odsustvo ulica, i skulptura sa ženskim imenima i likovima u Vranju ukazuje na patrijarhalne obrasce koji se ogledaju u brisanju ženske istorije, kao i marginalizaciji značajnih žena, borkinja, naučnica i njihovog doprinosa društvu.
”Kada ovo uporedimo sa privatnom sferom i, i dalje veoma zastupljenim neplaćenim ženskim radom, kao i rodno-zasnovanim nasiljem, vidimo da je rodna neravnopravnost nešto sto je nažalost i dalje veoma prisutno u nasem drustvu u svim aspektima“, kaže naša sagovornica.
Kako ulica dobija ime
Inicijativu za promenu imena ulica može da podnese bilo koji građanin, udruženje, grupa građana, opština ili bilo koji član Gradske uprave. Predlog promene mora sadržati kraću biografiju, ukoliko se zahtev o promeni odnosi na neku osobu, kao i obrazloženje predloga, te informacije o tome u kojoj dužini bi ulica nosila to ime.
Zatim, komisija razmatra predlog koji prosleđuje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pozitivno mišljenje Ministarstva šalje se skupštini grada gde konačnu odluku donose gradski odbornici.
Na ovaj način su od 2021. godine svoja imena promenile mahom ulice koje nazivom povezuju sa vremenom socijalizma — Lenjinova, Matije Gupca, Bulevar AVNOJA-a, Pariske komune i druge, dok su 2025. godine tri ulice u Vranju nazvane po pripadnicima policijskih jedinica. U poslednjih pet godina, nijedna ulica u gradu nije dobila ime po ženi.
View this post on Instagram
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
