VRANJE – U napuštenom dvorištu na uglu Kosovske i Mišarske ulice nalazi se veći broj napuštenih pasa koji, kako tvrdi komšiluk, izlaze na ulicu i jure i napadaju prolaznike, bicikliste i motocikliste.
Psi istrčavaju na kolovoz, zbog čega, osim opasnosti od ujeda i povređivanja građana, postoji i realan rizik od izazivanja saobraćajne nezgode. Posebno zabrinjava činjenica da su nadležni već upoznati sa problemom na ovoj lokaciji, a da se problem i dalje ne rešava – navodi se, između ostalog, u pismu kojim se redakciji Slobodna reč obratila Valentina Damnjanović, koja živi u Kosovskoj. Sa druge strane, nadležni iz JKP „Komrad“ kažu da su iz Zoohigijeničarske službe reagovali po ovoj prijavi naše sugrađanke, ali da nisu uspeli da uhvate nijednog psa na toj lokaciji – ni tri nedelje nakon prijave.
Kako je istakla naša sugrađanka Valentina Damnjanović, problem napuštenih pasa u ovom delu grada je „ozbiljan“ i „ugrožava bezbednost građana“.
„Zbog ovog problema sam se, najpre, obratila dežurnoj službi Komunalne milicije. Rečeno mi je da oni nisu nadležni za pse i upućena sam na Zoohigijensku službu, sa kojom sam kontaktirala 11. avgusta i prijavila problem. Tamo mi je rečeno da su za navedenu lokaciju već dobijali prijave, ali da trenutno ne mogu da kažu kada će reagovati, jer je od zaposlenih koji obavljaju taj posao – jedan radnik na odmoru, a drugi na bolovanju“ – kaže Damnjanović.
„Ne želim da se čeka da neko bude ujeden ili povređen da bi problem postao dovoljno ozbiljan za nadležne“
Pitala je šta građani treba da urade ukoliko dođe do ozbiljnijeg ili agresivnijeg napada, a iz Zoohigijeničarske službe su joj rekli da, u tom slučaju, „pozove policiju“.
„Smatram da je ovakva situacija krajnje nedopustiva. Razumem da zaposleni mogu biti na odmoru ili bolovanju, ali ne smatram prihvatljivim da, zbog toga, građani ostanu bez zaštite i da se čeka da neko bude ozbiljno povređen kako bi se reagovalo“ – smatra Damnjanović.
Prma njenim rečima, posebno zabrinjava činjenica da su nadležni već upoznati sa problemom na ovoj lokaciji, ali da se problem – i dalje ne rešava.
„Kako bih problem prijavila i zvaničnim putem, 11. avgusta sam uputila pisanu prijavu Gradskoj upravi Vranja – Odeljenju za inspekcijske poslove, na zvaničnu imejl-adresu, sa zahtevom za hitno postupanje i obezbeđivanje bezbednosti građana“ – dodaje ona.
Ističe da „ne želi da se čeka da neko bude ujeden ili ozbiljno povređen“ da bi ovaj problem postao „dovoljno ozbiljan za nadležne“.
„Smatram da javnost ima pravo da zna: koliko je prijava već podneto za ovu lokaciju, zašto se po prijavama ne postupa, ko je odgovoran za intervenciju kada zaposleni Zoohigijenske službe nisu dostupni, da li postoji organizovana zamena za zaposlene koji su odsutni, kao i ko će reagovati pre nego što dođe do ozbiljnog napada ili saobraćajne nezgode“ – pita nadležne Damnjanović.
Radnici Zoohigijeničarske službe „nisu uspeli da uhvate nijednog psa“
Nela Cvetković, izvršna direktorka JKP „Komrad“, za Slobodnu reč kaže da su radnici Zoohigijeničarske službe – koja funkcioniše u okviru ovog komunalnog preduzeća a bavi se, između ostalog, i hvatanjem i zbrinjavanjem napuštenih pasa – reagovali po prijavi naše sugrađanke, ali da, otada, evo već tri nedelje – nisu uspeli da uhvate nijednog psa na uglu Kosovske i Mišarske.
„nisu uspeli da uhvate nijednog psa tamo, u Kosovskoj“ – kaže Cvetković.
Radnici Zoohigijeničarske službe su i u ponedeljak, 24. avgusta, imali akciju, dodaje ona.
„Obišli smo i Kosovsku i Mišarsku, taj potez i sve gore prema Odžinki, ali nismo ništa uhvatili“ – objašnjava Cvetković.
Prema njenim rečima, to je dvorište, na uglu ovih ulica, lokacija poznata kao mesto gde se okupljaju napušteni psi.
„Znaju i radnici Zoohigijeničarske službe da je ta lokacija, da kažem, kritična. Mislim da ih jedna žena hrani, pa psi tu borave, a onda se, izgleda, povuku u dvorište kad vide vozilo i radnike naše službe u uniformi“ – dodaje Cvetković.
Radnici nemaju pravo da uđu na privatni posed, objašnjava ona.
„Po zakonu nemamo pravo da ulazimo u dvorište, samo na javnoj površini mogu radnici da pokupe pse. Ne mogu da uđu na privatni posed“ – kaže sagovornica Slobodne reči.
Dodaje da bi jedino rešenje bilo da radnici, faktički, „u zasedi“ čekaju da psi izađu i onda ih uhvate.
„Što se nas iz ‘Komrada’ tiče, mi smo dobili dve prijave za tu lokaciju, a koliko je prijava upućeno inspekciji – to ne znam“ – zaključuje izvršna direktorka ovog javnog preduzeća.
INSPEKCIJA BEZ ODGOVORA
Iz Odeljenja za inspekcijske poslove – službi kojoj se obratila i naša sugrađanka Valentina Damnjanović – do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja novinara Slobodne reči upućena na zvaničnu imejl-adresu 17. avgusta.
Na ova pitanja su novinari zatražili odgovore od nadležne inspekcijske službe:
Da li je Odeljenje za inspekcijske poslove postupilo po prijavi naše sugrađanke koja živi u Kosovskoj, po pitanju problema da, kako ona tvrdi, napušteni i agresivni psi, na uglu Kosovske i Mišarske, iz dvorišta izlaze na ulicu i napadaju prolaznike i vozače dvotočkaša?
Ako još uvek niste postupili po prijavi, kada ćete to učiniti?
Sugrađanka koja se obratila našoj redakciji naglasila je da su nadležni upoznati sa problemom napuštenih pasa na pomenutoj lokaciji, ali da i dalje ne reaguju. Koliko je već prijava podneto za ovu lokaciju? I da li su inspekcijske službe, po nekoj od njih, postupale?
„Posebno treba da budemo zabrinuti zbog dece“
Dragana Đorđević, odbornica u Skupštini grada Vranja – koja posebnu pažnju poklanja napuštenim psima i izgradnji azila, naročito govoreći o tome na zasedanjima lokalnog parlamenta – za Slobodnu reč kaže da joj je i te kako poznat problem napuštenih pasa na različitim lokacijama u Vranju, a upoznata je i sa navodima naše sugrađanke o grupi napuštenih pasa na uglu Kosovske i Mišarske.
Prema njenim rečima, kada govorimo o ovakvim situacijama, „ne smemo ni preuveličavati problem, ali ga, isto tako, ne smemo ni umanjivati“.
„Ako psi izlaze na ulicu, jure ljude, bicikliste i motocikliste, ako pokazuju agresivno ponašanje ili izazivaju strah kod građana, to mora biti razlog da nadležna služba izađe na teren, proceni situaciju, utvrdi šta se zaista događa i postupi prema određenoj proceduri. Bezbednost građana mora biti prioritet, ali humano postupanje prema napuštenim psima mora biti sastavni deo tog rešenja“ – smatra Đorđević.
Odbornica u Skupštini grada navodi da je ono što najviše zabrinjava – upravo činjenica da su nadležni već upoznati sa problemom da ima napuštenih pasa na ovoj lokaciji, ali da on i dalje nije rešen.
„Ako je problem prijavljen, nadležna služba mora da izađe na teren, da proceni situaciju i da preuzme odgovarajuće mere. Građanka koja je prijavila problem napuštenih pasa na ovoj lokaciji ne bi smela da ostane bez odgovora, a naročito ne kada prijavljuje situaciju koja potencijalno može ugroziti bezbednost ljudi, pa i dece jer je u blizini i Gradski stadion. Zato prijava o čoporu napuštenih pasa koji se kreće ulicom, juri prolaznike, bicikliste i motocikliste nije nešto što može da čeka danima, nedeljama ili da se problem jednostavno ignoriše. Još je važnije, ako se na jednoj istoj lokaciji problem sa čoporima napuštenih pasa ponavlja, nije dovoljno svaki put reagovati tek kada se građani ponovo požale. Tada već govorimo o sistematskom problemu koji zahteva ozbiljniji pristup“ – objašnjava Đorđević.
Mišljenja je da problem napuštenih pasa u Vranju postoji toliko dugo upravo zato što se godinama pristupa „parcijalno, kampanjski i bez kontinuiteta“.
„Povremeno se govori o hvatanju pasa, sterilizaciji, azilu ili nekoj drugoj meri, ali građani, i dalje, svakodnevno vide čopore pasa na ulicama grada. Napušteni psi nisu problem koji je nastao preko noći i ne rešava se samo njihovim uklanjanjem sa ulice. Suština problema je mnogo dublja i, ako želimo trajno rešenje, moramo raditi na celom lancu odgovornosti. To znači kontrolisano i odgovorno vlasništvo, obavezno čipovanje i registracija, sterilizacija, veterinarska zaštita, zbrinjavanje napuštenih životinja, udomljavanje i stručna procena ponašanja pasa“ – dodaje Đorđević.
Ona smatra da lokalna vlast ima obavezu da reaguje preventivno, a ne tek kad se dogodi nemili događaj.
„Posebno treba da budemo zabrinuti zbog dece, jer smo svedoci da se čopori napuštenih pasa nalaze u blizini škola, vrtića, u parku, na igralištu, u centru grada – odnosno na mestima na kojima deca svakodnevno prolaze. Deca nisu u stanju da procene da li je pas koji im prilazi uplašen, teritorijalan ili agresivan. Deca ne mogu da znaju kako da reaguju kada ih čopor pasa okruži. Zato je velika odgovornost na odraslima i institucijama“ – kaže sagovornica našeg portala.
Zbog toga se, apostrofira, mora uspostaviti sistem koji je funkcionalan i jednostavan: građani prijave problem, prijava se evidentira, nadležna služba izlazi na teren, procenjuje situaciju i preduzima odgovarajuće mere.
„Da postoji stvarna politička volja i jasna strategija, građani bi danas videli rezultate, a ne godinama slušali ista obećanja od čelnika Grada. Napušteni psi se ne mogu ‘rešiti’ povremenim akcijama hvatanja pasa, niti će sama izgradnja azila rešiti problem. Azil može biti važan deo sistema, ali nije sistem sam po sebi. Prevashodno se mora sprečiti da pas, uopšte, dospe na ulicu. Moramo znati ko je vlasnik, ko uzgaja životinje, ko ih prodaje, ko ih napušta i ko snosi odgovornost za takvo ponašanje“ – smatra Dragana Đorđević.
Kako dodaje, u tom kontekstu posebno zabrinjava novi Nacrt predloga Zakona o dobrobiti životinja, na koji su brojna udruženja koja se brinu o životinjama žestoko reagovala.
„Posebno zabrinjava činjenica da se dobrobit životinja stavlja pod okrilje komunalnih delatnosti. Na taj način se briga o živim bićima prepušta lokalnim javnim preduzećima i privatnim firmama za zbrinjavanje napuštenih životinja, koje često nemaju potrebnu veterinarsku stručnost ni kapacitete. Napuštene životinje, u ovom slučaju psi, nisu komunalni otpad koji samo treba pokupiti s ulice. To su živa bića o kojima mora da brine neko ko ima znanje, odgovornost i odgovarajuće uslove. Zato je moje pitanje za čelnike Grada: Da li ćete konačno napraviti sistem koji sprečava da životinje završe na ulici ili ćemo i dalje reagovati tek kada se građani pobune?“ – pita Đorđević.
Na pitanje kako vidi potencijalno nepostupanje Zoohigijeničarske službe u slučajevima kada na ulicama Vranja postoji više lokacija na kojima se nalaze čopori napuštenih pasa, i da li kvalitet usluga zaista zavisi od toga da li su radnici ove službe pri JKP „Komrad“ na odmoru ili bolovanju – o čemu je govorila i Vranjanka koja živi u Kosovskoj – odbornica Đorđević ističe da su odmor i bolovanje zaposlenih legitimna prava i ništa zbog toga ne treba da im se zameri.
„Problem nije u tome što je neko od zaposlenih koristio svoje pravo, već problem nastaje kada sistem nije organizovan tako da rad službe funkcioniše i u periodima odsustva zaposlenih. Zoohigijeničarska služba, koja je nadležna da postupa u ovakvim situacijama, mora da ima plan zamene, dežurstvo i kontinuitet rada, posebno kada se radi o situacijama koje mogu ugroziti bezbednost ljudi. Posebno kada govorimo o potencijalno agresivnim psima, ne može se čekati da se stvore uslovi ili da se neko vrati s odmora ili bolovanja“ – kaže Đorđević.
Ako napušteni psi predstavljaju potencijalnu opasnost za građane, dodaje ona, mora postojati stručna i humana procedura koja će zaštiti i građane i napuštene pse.
„Briga o životinjama i bezbednost građana nisu suprotstavljeni ciljevi. Odgovorna vlast mora da organizuje sistem tako da uvek može da se reaguje kada je potrebno, a ne da traži opravdanje zašto nadležna služba nije reagovala“ – objašnjava Đorđević.
„AZIL KAO DEO FUNKCIONALNOG SISTEMA, A NE KAO ZAMENA ZA SISTEM“
Dragana Đorđević smatra da izgradnja azila za napuštene pse – što lokalna vlast godinama najavljuje, još od marta 2024. kada su se pojavile konkretnije najave o izdvajanju iz gradskog budžeta – može biti pozitivan korak, ali samo ako je deo funkcionalnog sistema, a ne objekat koji će biti svečano otvoren i problem napuštenih pasa proglasiti rešenim.
„Moramo unapred znati koji su smeštajni kapaciteti, pod kojim uslovima će biti smešteni psi, ko će njime upravljati, ko će biti odgovoran za veterinarsku zaštitu, sterilizaciju, vakcinaciju i čipovanje, kakav će biti program udomljavanja i ko će kontrolisati postupanje prema životinjama. Takođe je posebno važno da postoji stručno lice koje će procenjivati ponašanje i stepen socijalizacije pasa. Ne možemo sve pse posmatrati na isti način. Pas koji je uplašen i nesocijalizovan nije isto što i pas koji pokazuje kontinuirano agresivno ponašanje i predstavlja rizik za okolinu“ – smatra Đorđević.
Prema njenim rečima, ni to nije dovoljno.
„Ako imamo azil, a svakog dana na ulicu dolaze novi napušteni psi, samo će se neprestano popunjavati kapaciteti, a problem će ostati nerešen. Zato se mora raditi i na prevenciji: čipovanju, kontroli vlasništva i odgovornom uzgoju, sprečavanju napuštanja životinja i kažnjavanju neodgovornih vlasnika. Dakle, azil kao deo funkcionalnog sistema, a ne kao zamena za sistem“ – zaključila je Đorđević.
Za rad Zoohigijeničarske službe za poslednje četiri godine Vranjanci platili između 20,5 i 21,5 miliona
Podsetimo, Slobodna reč je pisala o tome da je za novac koji je Grad Vranje (preciznije: građani i građanke), samo prošle godine, isplatio zbog ujeda napuštenih pasa, mogao da bude izgrađen gotovo čitav jedan azil. Na odštete i sudske troškove iz gradskog budžeta otišlo je 20,3 miliona dinara, dok se vrednost planiranog azila procenjuje na 25 do 30 miliona (a čiji se završetak izgradnje i ne nazire, uprkos brojnim obećanjima najvišeg gradskog rukovodstva).
Sa druge strane, građani Vranja su, u poslednje dve godine, izdvojili između 9,5 i 10,5 miliona dinara za poslove Zoohigijeničarske službe, koja bi trebalo da vodi računa o napuštenim psima i tesno sarađuje sa prihvatilištem u Davidovcu. Takođe, za rad ove službe je, u 2023. i 2024. godini, izdvojeno po 5,5 miliona dinara, ukupno 11 miliona. To znači da je, iz džepova građana Vranja, za poslednje četiri godine, plaćeno između 20,5 i 21,5 miliona dinara za rad Zoohigijeničarske službe.
Čitajte više:
