„Kolege, pogotovo na lokalu, gde je to sve teže, koje su takođe SLAPP-ovane, u stanju su da ugroze sopstvenu egzistenciju – ne samo svoj, nego i opstanak svoje porodice, čak i opstanak medija u kom rade – samo da bi ispričali priču u javnom interesu“, kaže naša sagovornica Jelena Zorić, novinarka Balkanske istraživačke mreže Srbije (BIRN) i autorka dokumentarnog filma „Šamaranje u ime naroda“.
Dokumentarni film „Šamaranje u ime naroda“ – autorke Jelene Zorić, novinarke BIRN-a, i reditelja Nemanje Babića – o korišćenju SLAPP tužbi kao vidu zastrašivanja i finansijskog pritiska na novinare i aktiviste širom Srbije koji rade u javnom interesu, prikazan je u sredu, 22. oktobra, u Medijskom skloništu u Vranju.
Nakon projekcije održana je javna debata o SLAPP tužbama (strateškim tužbama protiv učešća javnosti), u kojoj je, osim publike i autora „Šamaranja u ime naroda“, učestovala i Dragana Žarković Obradović, direktorka BIRN-a, u čijoj je produkciji urađen ovaj dokumentarni film.
Jelena Zorić je, između ostalog, za portal Slobodna reč govorila o tome kakve su reakcije javnosti na film, o načinu zaštite od SLAPP tužbi, o borbi lokalnih novinara i aktivista za javni interes, kao i o njihovoj spremnosti da idu do krajnih granica kako bi ispričali priču u javnom interesu.
Slobodna reč: Rekli ste da morate ići od grada do grada kako biste građane upoznali sa fenomenom SLAPP tužbi, što i činite projekcijama ovog dokumentarca. Kakve su reakcije javnosti na film?
Jelena Zorić: Reakcije javnosti su fantastične, uz mnogo dobre energije, ljudi nas zaustavljaju. Svuda je tako. Ali, sada vidimo razliku od grada do grada. Recimo – u Pančevu je jedino mesto gde smo mogli da organizujemo tu zatvorenu projekciju bilo u jednom kafiću. Niko drugi nije hteo vrata da nam otvori. U Beogradu smo imali Prostor Miljenko Dereta. U Novom Pazaru smo imali njihov Dom kulture. U Bujanovcu smo prikazali film u zgradi Opštine. Što je jako zanimljivo, jer je to najviša, da kažem, opštinsko-državna institucija koja nas je primila. Koliko god ljudi da dođe – nekoliko desetina ili nekoliko stotina, svi reaguju na način da nisu to očekivali u današnjem vremenu kada je sve nekako postalo kao revanš. I kada je sve postalo vrlo polarizovano, vrlo politički obojeno, vi ste dobili jedan film u kom vam je rečeno sve, bez da nosi ijednu boju osim boje novinarstva, edukativnosti i informativnosti. Vi ste videli: film nije politički, film nije revanšizam, film nije targetiranje ikoga. Edukativno-informativnog je karaktera.
SR: U kojoj je meri građanima poznat pojam SLAPP tužbi? I da li ih vide kao nekakvu opasnost?
JZ: Jako slabo. SLAPP je neka strana, čudna reč, ne znamo šta znači. Mi smo, kao organizacija, prihvatili projekat da uradimo ovaj dokumentarac o SLAPP tužbama, o SLAPP-ovanju. I kada smo prihvatili projekat, onda je konstatacija svih u redakciji bila da je to nešto dosadno i nemoguće da se objasni da nekome bude zanimljivo. Onda je meni to baš bilo privlačno. Rekla sam: „Da, ali svi ljudi vole da gledaju sudski triler“. Svi vole triler, pa još sudski – gde ćeš bolju dinamiku. I nekako najteže pravne stvari u životu se shvate kroz dobar sudski triler. I onda sam rešila da, zapravo, dokumentarni film napravimo u stilu sudskog trilera, što mislim da smo sa dosta aspekata uspeli i da pokrijemo. Pokazali smo da može zanimljivo. Bukvalno – edukacija, predstavljanje, informativno, ali vrlo potresno. Ovaj film, ko ga bude gledao, neće moći brzo da ga zaboravi. Zapravo, ne znam da li će ikada moći. A zauvek će znati šta znači SLAPP.
SR: Na debati posle jučerašnje projekcije u Vranju rekli ste da su se čak i sudije, tokom gledanja filma, edukovale i upoznale sa pojmom SLAPP tužbi.
JZ: Sudije kažu da sad, nekako, dožive i ljudsku stranu onih kojima sude. Posle filma su govorile da sad tek vide šta sve ljudi preživljavaju. A to ne može uvek neko da doživi u sat vremena u sudnici, u jednoj skučenoj prostoriji. Dok često od kolega novinara i nekih aktivista doživljavamo da kažu: „Ju, pa ja sam bio SLAPP-ovan, sad tek shvatam“.
SR: Suština vašeg filma je javni interes. Koliko su kolege novinari, ali i aktivisti širom Srbije, spremni da idu daleko zarad borbe za javni interes?
JZ: Samo zbog jedne priče, zbog javnog interesa i zbog pravde koja je uvek cilj tih novinarskih priča, oni su su stanju da ugroze čak i opstanak čitavog medija u kome rade. Znate, kada vam mali lokalni medij dobije dve SLAPP tužbe, ako ih izgubi, i ako treba da plati troškove i kazne, sve ukupno da bude 3.000 evra – on će se ugasiti. Onda vodite računa o sopstvenoj bezbednosti i da ne pričam šta sve dalje.
SR: Vaši sagovornici u filmu su ljudi iz manjih sredina, poput Majdanpeka ili Novog Pazara. Da li su novinari i aktivisti iz tih i drugih malih mesta u mogućnosti da se bore protiv moćnika koji ih SLAPP-uju?
JZ: Samo uz pomoć zajednice, uz pomoć podrške šire mreže medija i uz pomoć šire mreže aktivista. Dakle – kad jedan ima problem, imamo svi problem. I to je način na koji treba treba da pristupimo. Ali je još bolje ako razumemo o čemu se radi.
SR: Postoji li način da se novinari zaštite od SLAPP tužbi?
JZ: Malo ćemo još pričekati na rešenje, propatićemo na tom putu pravde, ali će ona doći. Zato što kada se dese prve odluke iz Strazbura, te prve odluke iz Strazbura biće obavezujuće za sve i ući će u sudsku praksu. I promeniće sve. Čeka nas još dosta muke, ali onda nas čeka fenomenalna nagrada, a to je pravda. Ne neka materijalna nagrada, nego jedna pravda i pravna satisfakcija kroz Strazbur. To je već izvesno – da je ovo udar na slobodu govora i udar na nešto što je javni interes.
SR: Koliko vremena novinarima ostaje da se bave svojim poslom, da rade u javnom interesu, ako su zatrpani SLAPP tužbama?
JZ: Cilj SLAPP tužbi je taj da ne možete da dignete glavu, da budete okupirani brigama, da budete okupirani pripremama za odlazak na sud, odlascima na sud, traženjem advokata, traženjem dokaza. Osnovni cilj SLAPP tužbi je da vas ućutka. I oni to nekada postižu. Ono što je najbitnije – dobre stvari nikada nisu jednostavne. I vredi se za ovo boriti.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj je isključivo odgovoran portal „Slobodna reč“ i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat „Sigurniji zajedno – Së bashku më të sigurt – По-сигурни заедно“ podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
Čitajte više:
