Pesma može da ide na plejbek, ali oduševljenje mora uživo, mora istinito, mora iskreno. Ništa od toga plagijatori nemaju. Njihova spontanost je kao orgazam u porniću: sve se vidi, sve se čuje, samo nema razloga da veruješ.
Da mi je neko pre par godina rekao da ću igrati kolo na ulicama, dizati tri prsta i pevati „Tri poljupca hoću ja“, verovatno bih ga pitao da se nije malo zaneo i jače povukao smešnu cigaru, ili bih pomislio da je zreo za posetu čika doktoru za glavu.
Danas je čak i klinci traže na svadbama.
Otkad je genijalnom taktikom protivnika Studentskoj listi dodeljen broj 3 na glasačkom listiću, pesma Snežane Savić je vaskrsla, vozdigla se do te mere da preti da skine „Running Up That Hill“ (Kejt Buš) sa prvog mesta povratničkih pesama, na kojem se ova nalazi još od 2022. godine i četvrte sezone serije „Stranger Things“.
Ne znam da li ste primetili, ali ovih dana se vodi pravi „rat“… Pesmama. A gde su pesme, tu su i plagijati. A gde su plagijati, tu su srpski radikali.
Čak se ni Izraelci koji im rade marketing nisu preterano potrudili oko reklama, već su im reciklirali (čitaj: prepisali) onu koju su uradili za Netanjahua. Sve se poklapa, kadar po kadar: porodica otvara vrata, ispred je veliki vođa koji je na vlasti deceniju i više, ali se ponaša kao da je on zapravo opozicija i da ništa od njega ne zavisi. Ali, ako mu sada povere svoj glas, on će sve da poboljša i promeni.
Međutim, ni reklame, ni slogani, ni dovođenje ljudi (milom, silom ili plaćanjem) na skupove nisu postigli željeni efekat. Kada su Šešeljevi sledbenici shvatili da nikakav napad ne pomaže protiv snažne i inovativne kampanje studenata, rešili su da urade ono što najbolje znaju. S obzirom na to da se radi o stranci sa najvećim brojem plagijatora u istoriji Zemlje (planete, ne samo naše zemlje), došli su na genijalnu ideju da – šta?
Da prepisuju.
I odatle je krenula kampanja „Radovan III“ – Ja njemu reč, on meni reč. Sve što su studenti radili, naprednjaci su ponavljali. Počeli su da se organizuju i idu u šetnje, da postavljaju štandove odmah pored studentskih. Kampanja, reklo bi se, kao u ogledalu.
U iskrivljenom ogledalu.
Ponekad Šešeljev okot nije mogao da se snađe. Kada bi studentski predstavnici počeli da drže govore, oni bi brže-bolje samo odvrnuli sa razglasa „kosovski ciklus“ na maksimum.
Jer, složićete se, kad nemaš šta novo da kažeš, ostaje ti samo da pojačaš zvučnike.
Ali tu je opet nastao problem. Pesma „Tri poljupca za sreću“ postala je autentično obeležje studentske liste, a sve što su naprednjaci puštali sa razglasa delovalo je nekako… Bledunjavo. Čak ni javno izvinjenje Snežane Savić i pravdanje Nepomeniku da ona zapravo ne podržava Studentsku listu, već njega, nisu mogli da nanesu nikakvu štetu ovom uličnom megahitu.
I onda je opet njihov mag marketinga došao na genijalnu ideju: imaćemo i mi našu pesmu i ubedićemo ljude da ima nekakvog smisla što je pevamo… Možemo da probamo sa onom što se po mrežama lepi uz snimke Ratka Mladića, recimo. Ma koga je briga. Puštaj Merimu na razglas, odvrni potenciometre do kraja i deri se: „Stavi ruzmarin ispod jastuka, nek nam večno mirišeeee…“…
Kao i sve drugo što rade, i ovo im se brzo obilo o glavu. Delom zato što pesma može da ide na plejbek, ali oduševljenje mora uživo, mora istinito, mora iskreno.
Ništa od toga plagijatori nemaju. Njihova spontanost je kao orgazam u porniću: sve se vidi, sve se čuje, samo nema razloga da veruješ.
Da stvar bude još gora, društvenim mrežama počeo je da se širi novi čelendž, što bi rekli mladi: ti meni Merimu, ja tebi Bubamaru. I počeše klinci da preplavljuju TikTok pesmom: „Zato ne volim kad miriše ruzmarin, zato nikada belu boju ne nosim…“ Imam utisak da bi se ovaj rat pesmama tek rasplamsao i da bi nam doneo još puno zanimljivosti, ali bliži se dan izbora i vreme je da sudija svira kraj.
Iskoristiću ovu priliku da i ja kažem reč-dve na temu ruzmarina… Kao što jadni redneksi u Americi padaju u zanos kad čuju „Born in the U.S.A.“ od Brusa Springstina, ne shvatajući da zapravo pevaju o vijetnamskom veteranu kojeg je država poslala u rat, a po povratku ostavila bez podrške i perspektive, tako i srpski radikali mešaju dobar provod sa dobrim izgledima.
Ali mogli bismo to da ispravimo. Da ih naučimo kako da bolje zvuči ta njihova pesma. Evo, meni padaju na pamet čak tri razloga zbog kojih bi naprednjaci mogli iskrenije da pevaju:
- Ruzmarin se stavlja ispod jastuka da zaštiti spavača od zlih sila i ružnih snova. Verujem da niko od naprednjaka danas ne spava mirno…
- Kad pomislim šta je sve gurnuto pod tepih za vreme ove vlasti, i ja bih dozivao osveživač za vazduh.
- U zatvoru ume da smrdi.
Stavi ruzmarin ispod jastuka.
