BEOGRAD / VRANJE – Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je od danas na snazi, trebalo bi da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola i tiče se se ne samo žena, kako je pogrešno percepiran, već ravnopravnosti svih nas, istakla je je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, gostujući u programu RTS-a.
Prema njenim rečima, uravnoteženost oba pola postoji ako je taj procenat 40 do 50 procenata. Niži procenti predstavljaju rodni disbalans i „nije bitno da li su u pitanju muškarci ili žene“. Pomenuti Zakon bi trebalo da donese i procesne promene i lakše vođenje postupaka.
„Pogrešna je percepcija da se radi o ravnopravnosti žena, već se radi o ravnopravnosti svih nas“ – istakla je Janković tokom gostovanja u Jutarnjem programu, prenosi Nova.rs.
Prema njenim rečima, najbolji radni kolektivi su oni gde postoji balans, ali se to ne može postići preko noći. Podsetila je da u pravosuđu postoji veliki disbalans i da će teško doći do balansa – oko 75 procenata sudija su žene. Kako kaže, to je zbog velikog odlaska muškaraca u bolje plaćena zanimanja pre nekoliko godina, pa su žene ostale u ovoj grani.
Kazne od 50.000 do 2 miliona dinara
Novi zakon obavezuje sve subjekte da vode računa o balansu i da donose programe i mere, a kazne za nepoštovanje su povećane u odnosu na prethodni zakon, sada se kreću od 50.000 do 2.000.000 dinara. Smatra da prethodni, po kom su kazne bile između 10.000 i 100.000 dinara nije davao rezultate, te je sada na snazi stroža kaznena politika.
Kako dodaje, „svi su očekivali, neki ministri i ministarke“ da će zaj zakon doneti revoluciju u odnosima, ali da se to neće desiti odmah po stupanju, već će se potpuno drugačija situacija i dostignuta ravnopravnost desiti vremenom.
Objasnila je da je zaštita od diskriminacija i dosad bila efikasna, dok novi zakon dovodi do procesnih promena i lakšeg vođenja postupka.
Prepoznati polno i seksualno uznemiravanje i segregacija
Janković je dodala da su novim zakonom uvedena dva nova oblika diskriminacije – polno i seksualno uznemiravanje i segregacija, kao i da se uvodi vođenje evidencije za koje će biti zadužena institucija na čijem je čelu.
Ističe da je sa ministarkom Popović (Ministarstvo pravde) utanačila kako bi trebalo da izgleda ta evidencija, i u toku je donošenje pravilnika. Evidencija je neophodna da bi država vodila kvalitetnu antidiskriminatornu politiku, da bi se „videlo gde škripi“.
„Nije tačno da će se novim propisima Povereniku dati sudska ovlašćenja, i njima se neće ograničavati verske slobode“ – dodala je.
Rodno osetljiv jezik „odavno u upotrebi“
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, ističe da je jezik važan i da, koliko mi oblikujemo jezik, toliko jezik oblikuje nas i utiče na rodnu ravnopravnost. Dodaje da razume otpore, jer „uvek kada nešto dođe spolja doživljava se kao da je nametnuto“
„Mislim da je rodno osetljiv jezik već odavno u upotrebi. Imam dokument iz 1896. godine, Vesnik srpske crkve, nije to nikakva novina“ – rekla je.
Utisak joj je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.
Primećuje negodovanja i navodi primere pitanja „zašto mora biti žena dramaturg – dramaturškinja“, a „nikome ne smetaju oni pogrdni nerotkinja, sluškinja“ itd., kao i da se vodi rasprava koja odlazi od suštine.
„Nije suština ovog zakona jezik. Jezik je koristan, menja se, promenljiva je stvar, oblikuje jezik nas, mi jezik. Svašta sa jezikom može“.
Podsetila je da će zakon u medijima i u obrazovanju početi da se primenjuje od 2024. godine, dok bi državni organi trebalo da se pridržavaju novog propisa od danas. Dodala je da su novi zakoni deo Akcionog plana za Poglavlje 23 i da se očekuje da Srbija intenzivira svoje aktivnosti po pitanju vladavine prava i da se, prema izveštaju Evropske komisije, očekuje posvećenost, ali da je potrebno vreme da bi se posvećenost videla, pošto je Vlada formirana pre šest meseci.
