VRANJE – Kako sistem socijalne zaštite učiniti dostupnijim i kako građanima obezbediti sigurnije stanovanje, prihode i dostojanstveno starenje – bile su neke od tema tribine „Šta će studenti uraditi u borbi protiv siromaštva?“, koju je Studentska lista večeras organizovala u Vranju.
Na tribini su studenti i stručnjaci koji su učestvovali u izradi programa Studentske liste govorili o siromaštvu, socijalnoj zaštiti, stanovanju, beskućništvu i položaju najugroženijih građana, kao i o mogućim rešenjima za unapređenje sistema socijalne zaštite.
Učestvovali su doc. dr Iva Branković sa Fakulteta političkih nauka, pravnik za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić, specijalni pedagog i izvršni direktor CIM-a Marko Tošić, pravnik i nezavisni konsultant za socijalnu zaštitu Vladan Jovanović i studentkinja Fakulteta političkih nauka Tara Stojanović. Moderator je bio Mihailo Babić, student master studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Stojanović je rekla da siromaštvo ne treba posmatrati kao lični neuspeh.
„Siromaštvo nije nešto što određuje ličnost. To nije lenjost, već ogledalo sistema“, rekla je Stojanović.
Ćurčić je ukazao na problem stambene nesigurnosti, navodeći da je manje od jedan odsto stanova u javnoj svojini.
„To znači da ne postoji dovoljno alata kojima bi lokalne ili republičke vlasti mogle da odgovore na situaciju kada ljudi nemaju krov nad glavom“, rekao je Ćurčić.
Jovanović je ocenio da Srbiji nedostaje dugoročno strateško planiranje u oblasti socijalne zaštite i podsetio na odgovornost prema zajednici.
„Svi živimo u široj zajednici i moramo pokazati odgovornost prema njoj. U jednom trenutku postalo je jasno da ovo više nije funkcionalno društvo i da se zajednica urušava. Svako od nas mora da preuzme odgovornost – prema sebi, svojim najbližima i društvu u kojem živimo“, rekao je on.
Kao moguće pravce promena učesnici su, između ostalog, naveli dostupnije socijalne usluge, bolje planiranje na lokalnom nivou, mobilne timove za podršku starijima u ruralnim sredinama i mere koje bi ljudima omogućile da izađu iz dugotrajne zavisnosti od socijalne pomoći.
Govoreći o političkim pritiscima na korisnike, učesnici tribine podvukli su da socijalna pomoć ne sme biti sredstvo političke ucene, već pravo građana koje mora biti dostupno pod jednakim uslovima.
Tokom gotovo dva sata razgovora nije bilo moguće obuhvatiti sve probleme sa kojima se suočavaju ljudi u sistemu socijalne zaštite i oni koji u njemu rade, ali su učesnici pokušali da pruže širi uvid u stanje sistema i njihov program, od opštih pitanja siromaštva i socijalne sigurnosti do konkretnijih problema, poput menstrualnog siromaštva.
Ukazali su i na položaj zaposlenih u socijalnoj zaštiti i centrima za socijalni rad, ističući da su i oni često izloženi pritiscima, neadekvatnim uslovima rada i nedostatku resursa i opreme, zbog čega ni građanima ne mogu da pruže podršku kakvu sistem od njih očekuje.
Iz plana se izdvajaju:
– Novčana socijalna pomoć iznad granice siromaštva – lakša procedura i uslovi
– Dečiji dodatak za svu decu kojoj je potreban, besplatni pribor i školski obrok
– Socijalne penzije za osobe koje nemaju penziju ili je ona premala za dostojanstven život
– Socijalna zaštita na terenu, obezbeđen smeštaj i podrška obrazovanju
– Socijalno stanovanje, podrška za troškove stanovanja i regulisanje statusa podstanara
– Sprečavanje postupaka iseljenja bez odgovarajućeg smeštaja
– Lični budžet za dugotrajnu negu i podršku dostupan svakome kome je nega potreba na način da korisnik može sredstvima platiti uslugu podrške u zajednici, profesionalnog negovatelja ili osobu kojoj veruje – člana porodice ili prijatelja, uz regulisan radni status i prava plaćenih negovatelja.
