Praunuka Jovče (rođenog brata Baba Zlate), Milena Mihajlović Pavlović, dočekala je nedavno ekipu portala Slobodna reč u nekadašnjem domu njenog rođaka po ocu, čuvenog Dimitrija Mite Jovčića. Sa neverovatnih 96 godina, baka Nena, kako je zovu rođaci, do stana Jovčića u beogradskom naselju Dorćol došla je kako se i inače u ovim godinama kreće prestonicom – gradskim prevozom i pešice.
Razgovarala je sa nama sedeći za Mitinim stolom, a iznad nje nazirala se retka bista Borisava Stankovića, koju je čuvenom srpskom dečijem hirurgu Dimitriju Jovčiću rođak Bora lično doneo tridesetih godina. Od ostalih rođaka mogli smo da čujemo da je bista, uz gomilu drugih ličnih stvari razdeljenih po familiji, bila Borina garancija za nešto pozajmljenog novca, ali je baka Nena pitanje o njoj vešto ignorisala.
Sa druge strane, nije štedela vreme i reči govoreći o bogatom životu članova ogromne familije Jovčića, čiji je rodonačelnik deda Bore Stankovića, Zlatin brat, koja je udajom za Iliju dobila prezime Stanković.
Baka Nenin otac Milorad, bio je sin Jelisavete, Jovčine ćerke. Jovča je imao devetoro dece, osamnaestoro unuka, pedesetoro praunuka itd. a broj njegovih potomaka i imena sada znamo zahvaljujući autentičnom rodoslovu koji nam je ona ustupila.
Na razgovor je došla sa kesom u kojoj su bili papir sa rodoslovom, fotografije rođaka i knjiga – potpisana zbirka Borinih dela, u kojoj je i pripovetka Stari dani. Knjigu je potpisala najstarija Borina ćerka Desanka (Desa).
Baka Nena dugi niz godina nije znala da je Bora ovu pripovetku pisao nakon boravka na slavi njene porodice u Vranju – Aranđelovdanu. Otkrila nam je i kako su je oni kasnije u Beogradu slavili.
„Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan“ – pisao je Stanković u Starim danima.
Jovan Marganac Mihajlović bio je muž Jelisavete, ćerke pomenutog Jovče.
Dalje piše: „A porod im zdrav, na oči kremen. Gledaš: oko čisto, snaga prava i u svakom pokretu kipti i proleva se zdravlje. Imali su četiri sina i tri kćeri. Jedna udata, druga umrla, a treća još dete.“
Aleksandar, Paraskeva, Borisav, Tomislav, Mileva, Milorad – imena dece Jovana i Jelisavete sa rodoslova koji nam je ustupila Baka Nena. Jedna crta je isprekidana, nema imena. Familija Marganci.
Milorad Marganac bio je baka Nenin otac, brat od tetke Bore Stankovića. Iz Vranja je otišao sa 17 godina i ostao je u Beogradu. Tamo je bio čest gost na sedeljkama koje je u svojoj kući organizovao Bora. Baka Nena u nastavku otkriva kako su se provodili i zbog čega Bora tokom tih okupljanja nije davao ćerkama da borave u kući.
„Bio je strog a on je uživao u životu“ – kaže ona.
Milena kaže da nije imala mnogo prilika da provodi vremena u Vranju. Često je tu dolazila u društvu direktnih potomaka Bore Stankovića, Zore Živadinović Davidović, njegove unuke i Zorana Davidovića, praunuka. U stanu na Dorćolu tokom razgovora sa baka Nenom, pridružile su nam se i Ljiljana, Zoranova udovica, i njihova starija ćerka Milica.
Sestričina od „čika Mite“ za čijim stolom sedi baka Nena dok sa nama deli sećanja iz Vranja, naučila je da mesi banicu. Ali, samsa je već, nešto posebno:
Sećanja baka Nene delimo sa čitaocima specijalno na dan slave koja je inspirisala Stankovića da napiše čuvenu pripovetku „Stari dani“, a u jednom od narednih tekstova na portalu Slobodna reč podelićemo sa čitaocima ekskluzivno porodično stablo sa imenima svih potomaka Jovče i Zlate, čija je jedna od autorki naša sagovornica.
