VRANJE / BEOGRAD – Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorava da Srbija, deset godina nakon što je uspostavljanje lokalnih antikorupcijskih mehanizama postalo zvanična obaveza u procesu evropskih integracija, nije obezbedila njihovo dosledno sprovođenje.
Lokalni antikorupcijski planovi (LAP) postali su zvanična obaveza i deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji (EU) kroz Akcioni plan za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, koji je Vlada Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine.
Rok za usvajanje lokalnih antikorupcijskih planova i uspostavljanje tela za praćenje njihovog sprovođenja bio je 30. jun 2017. godine.
„Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) za prvu polovinu 2026. godine, od 145 lokalnih samouprava, njih 118 usvojilo je lokalne antikorupcijske planove, ali je samo 29, odnosno 20 odsto, usvojilo plan i formiralo telo za njegovo praćenje, uglavnom u skladu sa Modelom Agencije. Deset godina od usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23, osam od deset lokalnih samouprava nije uspostavilo celovit antikorupcijski mehanizam prema predviđenom modelu“, saopštio je BIRODI.
Posebno je indikativno, smatraju iz BIRODI-ja, da Beograd i Niš nemaju evidentirane usvojene antikorupcijske planove niti tela za njihovo praćenje.
„Niš je grad u kojem je BIRODI, još 2010. godine, razvio model Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), koji je kasnije postao deo nacionalne antikorupcijske politike i obaveza u procesu evropskih integracija“, dodaje se u saopštenju.
Iz BIRODI-ja smatraju da ovi nalazi otvaraju pitanje da li je Srbija, tokom protekle decenije, sprovodila borbu protiv korupcije ili je, odlaganjem uspostavljanja nezavisne kontrole, zapravo sprečavala borbu protiv korupcije.
„Sprečavanje borbe protiv korupcije ne mora se ostvarivati ukidanjem zakona i institucija. Dovoljno je usvojiti antikorupcijske dokumente, a ne formirati nezavisna tela koja treba da kontrolišu njihovo sprovođenje. Na taj način evropske integracije postaju proces administrativnog ispunjavanja obaveza, umesto izgradnje institucija sa integritetom. Odgovornost za ovakvo stanje snose gradonačelnici i predsednici opština, ali jednako, ako ne i više, Aleksandar Vučić, koji je imao uticaj na izbor gradonačelnika i predsednika opština“, saopštio je BIRODI.
BIRODI poziva Evropsku komisiju (EK), Savet Evropske unije i Delegaciju EU u Srbiji da razmotre – stavljanje gradonačelnika i predsednika opština na crnu listu za ulazak u EU u slučajevima kada se utvrdi njihova individualna odgovornost za namerno i dugotrajno opstruisanje uspostavljanja nezavisnih antikorupcijskih mehanizama, uz poštovanje odgovarajućih pravnih postupaka.
Takođe i – privremeno izuzimanje lokalnih vlasti iz programa finansijske i institucionalne podrške EU dok ne uspostave funkcionalne i nezavisne antikorupcijske mehanizme.
„Izuzeci moraju zaštititi građane, javne usluge, civilno društvo i projekte od neposrednog javnog interesa. BIRODI smatra da evropska finansijska podrška lokalnim vlastima mora biti uslovljena postojanjem nezavisne kontrole korišćenja javnih sredstava, a ne samo formalnim usvajanjem antikorupcijskih dokumenata. EU ne bi trebalo da finansira one koji onemogućavaju nezavisnu kontrolu vlasti“, piše u saopštenju.
BIRODI poziva EK da napredak Srbije u okviru Poglavlja 23 ocenjuje prema stvarnom funkcionisanju antikorupcijskih institucija, a ne broju usvojenih propisa i planova.
„Evropske integracije bez integriteta institucija nisu reforme, već njihova simulacija“, zaključuje BIRODI.
