Iako su znali da se čisti smeće oko Morave, lokalni mediji nisu posetili događaj da makar vide stanje u kojem se Južna Morava nalazi danas, 13 godina posle viralnog filma „Tužna Morava“ i ondašnje, a poslednje, velike akcije. Vranjance njihova najveća reka zanima u rasponu od „tamo nosim smeće“ do „begaj be smrdi“.
Jedna od tri lokacije u Vranju, u okviru velike nacionalne akcije „Zavrni rukave“, bila je i obala Južne Morave, kod mosta u selu Ćukovac. Bili smo vredni, uradili koliko mogli. Nismo brojali džakove, važno je da su se momci iz Komrada odazvali, bili tačni, pokupili sve, vratili se još dva puta. Sve pohvale za „Komrad“, ja sam oduševljen kako su ažurni!
Očistili smo sve pored puta od Morave do ulaza u selo, i mnogo sam zahvalan svima koji su se pojavili, pa i sebi.
Ova je akcija nastavak one koju je počela Marina Vicovac a ona i Sasa Ristic su pre nekoliko dana očistili ulaz u selo, sredili kaveze za PET ambalažu, zavarili ih, zategli žice i ofarbali.
Juče je, opet kao i pre 13 godina, bilo više volontera koji tuda ne prolaze, od nas kojima je to svakodnevna ruta. Bilo je mnogo, mnogo prolaznika, ali su svi bili u vozilima. Neki su mahali iz auta, neki trubili, neki dobacivali i smejali nam se. Samo je par ljudi zastalo, a jedna komšinica nas je častila. Svaka čast, Ivana, carica si! Mi nismo bili žedni pa smo častili komunalce.
Komunalci su dolazili na vreme i odnosili sve popakovano, bili su tri puta. To je uglavnom od otpada koje ljudi bacaju iz auta: limenke, plastične flaše, kese i pelene. Mada ima bukvalno svega, od garderobe do velikih komada stakla.
Oko mosta je počeo da se formira otpad šuta. Malo dalje bedemom prema železničkom mostu sa leve i desne strane su deponije malih flašica za pivo i sokiće, pored ostalog. Neki kafandžija nema stila. Tovari džakova trine. Veliki komadi plastike. Velike količine svega. To nismo dirali jer je to posao za bagere.
Nahvalio sam „Komrad“ javno, a u suštini su samo radili svoj posao. Šta treba da se desi da komunalno preduzeće počne samoinicijativno da rešava divlje deponije, ili da bilo ko rešava deponije, a da to nisu građani koji gledaju da svoje slobodno vreme provedu uživajući u prirodi, umesto skupljanja smeća koje sigurno nisu oni tamo bacili?
Šta treba da se desi da ovaj narod prestane da mrzi svoju zemlju, koju tretira kao kantu za smeće?
