BEOGRAD – Nakon što je Republička izborna komisija (RIK), prema navodima Studenata u blokadi, prekršila zakon – nije se izjasnila u zakonskom roku od 72 sata – a zatim odbila podnete prigovore, studenti su prešli na sledeći nivo pravne borbe – zvanično su podneli žalbe Upravnom sudu u Beogradu, saopštili su na sajtu Studenti.org.rs.
Kako su naveli, njihov pravni tim osporava rešenja RIK-a na dva ključna fronta.
„RIK pokušava da odgovornost prebaci na Ministarstvo spoljnih poslova (MSP), tvrdeći da je ono jedino nadležno za spisak biračkih mesta. Međutim, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, biračka mesta određuje RIK. Komisija je bila dužna da od MSP-a zatraži podatke o broju prijavljenih birača po gradovima kako bi se birališta otvorila svuda gde za to postoje zakonski uslovi“, navodi se u saopštenju studenata.
Umesto da proveri stvarni broj prijava, RIK je, kako navode studenti, prihvatio predlog MSP-a bez odgovarajuće provere.
Oni od Upravnog suda traže da ispita zakonitost takvog postupanja.
„RIK je, prema našem tumačenju, pogrešno primenio zakonske odredbe o vremenskim zonama. Umesto da obezbedi glasanje od sedam do 20 časova po lokalnom vremenu, kao na prethodnim izborima, doneo je odluke zbog kojih bi se u Čikagu, Njujorku, Australiji i Novom Zelandu glasalo u noćnim i ranim jutarnjim satima – od jedan ili dva časa, pa sve do šest ujutru. Smatramo da zakon zahteva da biračima bude omogućeno neprekidno glasanje u trajanju od 13 časova, u normalnim i humanim uslovima. Od Upravnog suda zahtevamo da poništi sporne odluke i omogući glasanje u uobičajenom terminu, prema lokalnom vremenu zemalja domaćina“, ističu studenti.
Oni, istovremeno, zahtevaju od RIK-a, MSP-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) da odgovore na tri važna pitanja.
„Prema informacijama kojima raspolažemo, MDULS opstruiše rad diplomatsko-konzularnih predstavništava, i ne dozvoljava da se u sistem unesu i obrade sve prijave koje su građani uredno podneli do isteka zakonskog roka, 3. oktobra u 23.59 časova. Zahtevamo da se utvrdi zašto nisu obrađene sve blagovremeno podnete prijave. Svako neopravdano onemogućavanje njihove obrade može dovesti do toga da hiljadama građana bude uskraćena mogućnost da ostvare svoje biračko pravo“, dodaje se u saopštenju.
Studenti pitaju nadležne i zašto stvaraju uslove za kolaps na biračkim mestima sa više od 2.500 birača.
„Na čak sedam biračkih mesta u inostranstvu predviđen je broj birača koji prelazi zakonski limit, umesto da se otvore dodatna biračka mesta tamo gde su za to ispunjeni uslovi. Takva odluka može dovesti do dugačkih redova i onemogućiti deo građana da glasaju u predviđenom roku. Zašto se ne otvaraju dodatna biračka mesta kada broj prijavljenih birača pređe zakonski limit? Zahtevamo jasan odgovor i proveru načina na koji su biračka mesta određena. Zašto se umanjuje broj prijavljenih birača i različito postupa u različitim zemljama? Sumnjamo da prikazani brojevi prijavljenih birača ne odgovaraju stvarnom stanju, zbog čega bi pojedini građani mogli ostati bez odgovarajućeg biračkog mesta“, naglašavaju studenti.
Posebno ukazuju na razliku između Nemačke i Bosne i Hercegovine.
„Prema podacima kojima raspolažemo, u Nemačkoj je prijavljeno više birača nego u Bosni i Hercegovini, ali je u Nemačkoj predviđeno svega osam biračkih mesta, dok su u Bosni i Hercegovini predviđena 28. Biračka mesta u Bosni i Hercegovini otvaraju se i u mestima sa svega 117 birača, poput Branjeva. Zahtevamo da se objave i provere podaci na osnovu kojih su biračka mesta određena, kao i da se objasni zašto se u različitim zemljama primenjuju različiti kriterijumi“, saopštili su studenti.
Dodaju da nastavljaju pravnu borbu.
„Kako bismo do kraja ispitali okolnosti koje ukazuju na moguću organizovanu opstrukciju glasanja u dijaspori, preduzeli smo i dodatne korake. Od MSP-a zahtevamo na uvid kompletnu dokumentaciju, prepisku i diplomatske note upućene stranim državama u vezi sa organizacijom glasanja u inostranstvu. Tražimo pisani odgovor na jasno pitanje – da li je Srbija, kada i kojim državama, uputila zvaničan zahtev za otvaranje dodatnih biračkih mesta van diplomatsko-konzularnih predstavništava?“, pitaju studenti.
Prema njoihovim rrečima, javnost ima pravo da zna da li su zaista preduzeti svi potrebni koraci i na osnovu čega se tvrdi da dodatna biračka mesta nije moguće otvoriti.
„Zvanično smo se obratili nadležnim ministarstvima država u kojima naši građani treba da glasaju. Cilj je da neposredno proverimo da li su srpske vlasti tražile dozvolu za otvaranje dodatnih biračkih mesta i kakve su odgovore dobile. Nećemo prihvatiti birokratska obrazloženja bez uvida u dokumentaciju koja ih potkrepljuje. Činjenice moraju biti proverljive, a odgovornost za donete odluke jasno utvrđena“, ističu.
Apostrofiraju da dijasporu neće ućutkati.
„Postupanje institucija u vezi sa glasanjem u inostranstvu otvara ozbiljna pitanja o zakonitosti izbornog procesa i mogućnosti građana da ostvare svoje biračko pravo. Nastavićemo da koristimo sve dostupne pravne mehanizme, da zahtevamo objavljivanje dokumentacije i da se obraćamo domaćim i stranim institucijama. Svaki dokument koji pokušavaju da sakriju mora biti dostupan javnosti, a svaka odgovornost u lancu odlučivanja mora biti utvrđena. Borba za pravo glasa građana u dijaspori se nastavlja. Nećemo dozvoliti da se njihovi glasovi zanemare, niti da se sumnje u zakonitost“, zaključuju studenti u saopštenju.
