VRANJE / BEOGRAD – Nacionalni dan bez duvana, 31. januar, u Srbiji će biti obeležen pod sloganom „Ostavi pušenje“, kako bi se, ovom kratkom i jednostavnom ali veoma jasnom porukom, pored ukazivanja na sve štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, posebno naglasio značaj prestanka pušenja. U Srbiji, svake godine, 15.000 ljudi prevremeno umre zbog posledica pušenja, saopštio je Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Upotreba duvana nedvosmisleno je glavni preventabilni faktor rizika koji dovodi do prevremenog oboljevanja i umiranja u savremenom svetu. Nesporni su dokazi da je pušenje uzrok nastanka brojnih malignih oboljenja, širokog spektra kardiovaskularnih bolesti, da dovodi do moždanog udara, komplikacija trudnoće, hronične opstruktivne bolesti pluća i mnogih drugih poremećaja zdravlja, navodi se u saopštenju.
„Sa skoro 32 odsto pušača u populaciji odraslih, naša zemlja neslavno prednjači kada je reč o Evropi, ali i u svetskim okvirima. Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbje iz 2019. godine, svaki četvrti pušač (24,3 odsto) je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi pušač (58,6 odsto) bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja“, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Savetovanje stanovništva od strane zdravstvenih radnika o štetnosti pušenja jedna je od značajnih mera za suzbijanje upotrebe duvana.
„Podatak da je u Srbiji, u 2019. godini, samo 30,1 odsto pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem edukacije i dodatnim motivisanjem samih zdravstvenih radnika za davanje saveta i adekvatne podrške pušačima da istraju u svojoj želji da prestanu da puše.
U poslednjim godinama, tržište je preplavila čitava paleta novih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, a u novije vreme i snus i nikotinske vrećice, novi su veliki izazov u oblasti kontrole duvana, naročito kada se uzme u obzir ubrzani rast njihove popularnosti u populaciji adolescenata i mladih, piše u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
„Kada je reč o Srbiji, poslednje Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici, iz 2022. godine, pokazalo je da je elektronske cigarete probao čak svaki peti učenik (20,8 odsto) petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a snus i nikotinske vrećice njih 4,9 odsto“, navedeno je u dopisu.
Činjenica je da je dramatičnom porastu popularnosti svih novih proizvoda doprinela njihova raznovrsnost, atraktivan dizajn pojačan efektom modernih tehnologija, ali ne sme se zaboraviti da je najmoćniji faktor u njihovom proboju, zapravo, marketinška podloga koja ih sve vreme prati – da predstavljaju „zdraviju alternativu“ tradicionalnim cigaretama.
„Ovakva marketinška strategija za direktnu posledicu ima njihovo masovno korišćenje i u cilju odvikavanja od cigareta, čime se bez ikakvog relevantnog i naučno utemeljenog opravdanja stvara slika da njihovo konzumiranje ni u čemu nije u istoj ravni sa tradicionalnim pušenjem, što uključuje i potcenjivanje svih potencijalnih rizika po zdravlje. U nedostatku bilo kakvih validnih dokaza o njihovim efektima, uz istovremeno nezaustavljivo obogaćivanje tržišta novim proizvodima, misija svih javnozdravstvenih profesionalaca je da stalno budu u pripravnosti i da deluju proaktivno“, piše u dopisu.
Kao neprikosnoveni prioritet uvek se mora postaviti primarna prevencija konzumiranja svih duvanskih i nikotinskih proizvoda, što podrazumeva rad sa decom i mladima kroz adekvatno informisanje, uz metode osnaživanja ličnosti deteta da se suprotstavi uvek novim izazovima odrastanja.
„Zabrinjavajuća je činjenica da je, uprkos svesti o zdravstvenim rizicima, upotreba duvana i dalje iznenađujuće rasprostranjena u celom svetu. I pored primene brojnih mera kontrole duvana, na svetu još uvek puši više od jedne milijarde ljudi, od čega skoro 80 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Poražava i podatak da osam miliona ljudi svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Zavisnost od duvana ispoljava mnoge karakteristike hronične bolesti, što je jako važno shvatiti kako bi se izvršila odgovarajuća procena i odabrao najbolji tretman za odvikavanje“, piše u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
