VRANJE / BEOGRAD – Romska zajednica u Srbiji i širom Evrope danas obeležava Međunarodni dan Roma (Maškarthemutno Dive e Romengo), koji je ustanovljen na prvom međunarodnom kongresu Roma, 8. aprila 1971. godine u Londonu. Tada je i usvojena romska zastava, himna Đelem, Đelem i zvanično ime za ovaj narod – Romi. Evropski romski institut za umetnost i kulturu je ove godine pokrenuo kampanju Ponosni Romi – Slobodna Evropa, da bi podigli glas „zaboravljene nacije u Evropi“.
Kako podsećaju iz Instituta, romski aktivisti iz cele Evrope su se pre 50 godina okupili da bi „oslobodili naciju“, i nakon 500 godina progona, porobljavanja, genocida i isključivanja, napravili zastavu, himnu i transnacionalni identitet za 12 miliona evropskih Roma.
„Posle 50 godina mnogo toga se promenilo, ali nažalost ostaje previše mržnje i stigme koja pogađa naše živote“ – navodi se u saopštenju o kampanji Ponosni Romi – Slobodna Evropa.
Pomenuta kampanja će, prema najavama Instituta početi, od narednog popisa stanovništva u Srbiji, a organizatori planiraju da „koristeći moć interneta i društvenih mreža, zajedno sa dometom organizovane zajednice i ponosa individualnih članova zajednice“ osiguraju da 2021. godina bude „prekretnica u prepoznavanju Romskog naroda“.
„Vreme je da skinemo lance iz naših umova i srca. Vreme je da oslobodimo našu decu da bi oni bili ponosni na to ko su“ – poručuju.
U Srbiji živi pola miliona Roma?
Prema podacima građanskog pokreta Opre Roma, nacionalne manjine predstavljaju oko 17 odsto (16,98) od ukupne populacije u Srbiji, a poslednji popis iz 2011. godine ukazuje da Romi predstavljaju drugu najveću nacionalnu manjinu, sa oko 2 odsto udela u ukupnoj populaciji. Zvaničan broj Roma u Srbiji iznosi 147.604 ljudi, dok nezvanični podaci prema Strategiji za unapređenje položaja Roma ukazuju da Roma ima „mnogo više, čak i 500.000“, navodi se na zvaničnom sajtu pokreta koji je formiran 2019. godine. Pokret čine mladi Romi iz cele Srbije, a u Pčinjskom okrugu ima predstavnike u Vladičinom Hanu i Surdulici, Pavlovcu i Vranju.
Neophodna borba protiv rasizma
Kako je ocenjeno na konferenciji Prevazilaženje anticiganizma u Evropi, u organizaciji Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, a uoči obeležavanja Svetskog dana Roma, diskriminacije Roma ima i u EU i u Srbiji, „ali se ulažu napori da se prepozna romska kultura i njen doprinos istoriji evropske civilizacije“, kao i da se Romi podstiču na školovanje i zapošljavanje, piše list Danas u štampanom izdanju.
„Anticiganizam“ specifična forma rasizma
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobias Flesenkemper je istakao da su poslednje tri decenije ujedinjavanja zemalja u Evropi posebno bile posvećene problemima Roma i njihovom doprinosu evropskoj civilizaciji i kulturi, kao i da su Romi postali „mnogo vidljiviji“.
„Postoji anticiganizam kao specifična forma rasizma, koju je definisala Komisija za borbu protiv rasizma i netolarncije Saveta Evrope, i protiv kojeg se treba boriti“ – rekao je Flesenkemper, prenosi Danas.
Prema rečima šefa delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, iako je romska zajednica najveća etnička grupacija u Evropi, oni su i dalje „najviše marginalizovani i diskriminisani“, što je problem i u Srbiji. Rešavanje tih problema se, kako je istakao, podstiče kroz ispunjavanje uslova u nekoliko pretpristupnih poglavlja za pristupanje Srbije u EU.
Da je obrazovanje ključno za Rome, smatra ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, i dodaje da se onima koji se obrazuju moraju obezbediti uslovi da se zaposle „ravnopravno sa drugim učesnicima koji su završavali slične škole“.
„Ne možete zabraniti predrasude, ali možete doneti zakone koji mogu zabraniti ponašanje koje počiva na predrasudi“ – napomenula je Čomić.
Na konferenciji je govorio i ambasador Nemačke, Tomas Šib, koji je podsetio na to da njegova zemlja, naročito zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu i Holokaustu, ima „posebnu obavezu“ da se bori protiv diskriminacije i rasizma. Dodaje da Romi u Srbiji i drugim zemljama spadaju među najsiromašnije grupe, „posebno ugrožene u krizi izazvanoj kovidom“.
„Apsolutno nespremni“ za epidemiju
Prema istraživanju pokreta Opre Roma obavljenom 31. marta, romska zajednica se suočila sa teškim položajem i apsolutnom nespremnošću za borbu sa virusom COVID-19. Istraživači ovog pokreta ističu da se pokazalo da preko 50 odsto ispitanika romske zajednice nema pristup električnoj energiji i vodi. Pored toga, „nešto više od 70 odsto Roma“ je izgubilo svoj posao, a samim tim i jedini izvor prihoda i mogućnost za prehranjivanje.
„Sve ovo je dovelo do toga da čak 85 odsto ispitanika smatra da ovu krizu ne može da prebrodi bez institucionalnih mera kojima bi se pružila podrška romskoj zajednici, prvenstveno muzičarima, sakupljačima sekundarnih sirovina i trgovcima koji trenutno nisu u mogućnosti da svojim radom obezbede osnovna sredstva za život“ – ističu iz Opre Roma.
Dodaju da je u svakoj od lokacija širom Srbije na kojim je vršeno istraživanje bilo zaraženih, dok u više od 50 odsto ispitanih lokacija ima preminulih.
