VRANJE – Da „Delfin“ u naselju Tulbe neće ikada više biti bazen, bilo je jasno kada je najavljen projekat „Borin grad“, ali su ponosne najave prestale. „Koštanin“ bazen, još uvek nije otvoren, a nema naznaka ni o, pompezno u medijima najavljivanoj, izgradnji Sportsko-rekreativnog centra i novih bazena u sklopu „Sportske hale“. Aleksandrovačko jezero je, i dalje, potpuno nesanirano, a jedino javno kupalište u gradu je „Jumkov“ bazen.
Neko ko nije iz Vranja pomislio bi, na osnovu izveštavanja nekih nacionalnih portala poslednjih godina, da, u ovom gradu, postoji prava tropska oaza i ozbiljna turistička ponuda. Iako je, tokom prethodnih godina, bilo obećanja vlasti da Vranjanci više neće razočarano prolaziti kraj nekadašnjih „monolita“ rekreacije, jer će, na njihovim mestima, biti izgrađeni novi bazeni a zapuštena kupališta uređena, stvarnost nas, i dalje, demantuje.
Kuda potražiti mesto za odmor, pitaju se mnogi. Hoće li uskoro biti otvoren ijedan javni bazen osim „Jumkovog“, i kakvi nam još izbori preostaju? Privatni bazen u Kupinincu počeo je sa radom, alternativa su i bazeni u Vladičinom Hanu i Surdulici, a pokušali smo da saznamo šta je sa drugim kupalištima koji su poznati Vranjancima.
Č’k u Pčinju
Od Filipa Stošića, koordinatora zaštićenih područja kojima upravlja Eparhija Vranjska i šefa čuvarske službe PIO „Dolina Pčinje“, saznali smo kakva je atmosfera na Pčinji, gde Vranjanci sve češće odlaze.
„Vikendom i praznicima plaže na Pčinji su prepune. Najviše se posećuje Popova plaža i mesto za kupanje Gornja njiva, koja je najbliža manastiru Svetog Prohora Pčinjskog, na kojoj čuvari, za veće praznike, naplaćuju kamp kao naknadu za korišćenje zaštićenog područja“ – kaže on.
Ovi kampovi, koji se nalaze na manastirskom imanju, naplaćuju se po ceni od oko 30 dinara po kvadratnom metru.
Stošić nas je uputio i na to da u podnožju spomenika prirode „Vražji kamen-Prosečnik“, kojim, od prošle godine, takođe upravlja Eparhija vranjska, „kod mostića“ budu okupljanja na plaži.
On, međutim, nije propustio a da ne opomene čitaoce Slobodne reči da je, u delu od hidrocentrale do granice sa Severnom Makedonijom, dozvoljen rekreativni ribolov, a da je ka Trgovištu zabranjen svaki vid pecanja.
Aleksandrovačko ni bakterije ne prežive
Odgovore koji se tiču resanacije Aleksandrovačkog jezera smo potražili od Tatjane Cvetković, odgovornog urbaniste projekta „Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije (PDR) Aleksandrovačkog jezera“.
Još 2011. godine urađen je PDR Aleksandrovačkog jezera, dok je javni uvid u izmene tog dokumenta održan avgusta prošle godine. U međuvremenu, tokom svih tih godina, jedine promene stanja bile su na gore, što nam, rečju „jezivo“, daje opis stanja Cvetković, koje je i sama tamo zatekla prošle godine.
„Nakon saradnje sa Institutom ‘Jaroslav Černi’, ustanovljeno je da u siru, koji je dobijen od krava koje su bile pojene na ovom jezeru, postoji opasna bakterija. U međuvremenu je sve pomrlo i voda je postala stajaća“ – ističe Cvetković.
Da su u ovom jezeru, na čijim su plažama nekada uživali Vranjanci, „pomrle“ čak i same bakterije zbog kasnije nikle trske, takođe smo saznali od Tatjane Cvetković. (FOTO)
Ni izrada projekata od strane Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, ali ni dodela tendera Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, u iznosu od 11,3 miliona dinara, za izradu plana i resanaciju jezera, još uvek nisu urodili plodom. A uzroka i posledica svesna je i sama Tatjana Cvetković.
„Meštani su preumorni jer smo opet izigrali njihovo poverenje. Eto, prosto vam se daju a vi ništa na kraju ne uradite, a ne možete ni da objasnite što ne možete“ – dodaje.
Odgovorna urbanistkinja za slučaj Aleksandrovačkog jezera objasnila je i zašto bi poseta lokalnom stanovništvu bila samo „so na ranu“, i da razloge za to treba potražiti u činjenici da su se meštani usprotivili napajanju jezera preko Otuljske reke, po predlogu Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, što je pitanje koje je, nakon dolaska Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, makar na papiru, rešeno. Sve to je dovelo do, kako kaže, „velike nepoverljivosti“.
Koordinator projekta resanacije Aleksandrovačkog jezera iz Službe za poljoprivredu u Vranju, Aleksandar Đorđević, rekao je da je projekat izgradnje cevovoda kojim bi, konačno, moglo da se uđe u proces resanacije nekadašnjeg izletišta u Aleksandrovcu, u fazi idejnog rešenja, i da se, tek nakon dobijanja projekta za građevinsku dozvolu i procene uticaja cevovoda na životnu sredinu, dobija projekat za izvođenje radova.
„Nadamo se da će sve to krenuti da se radi od jeseni i da će trajati šest meseci sigurno. Što je najkasnije do proleća“ – rekao je on.
Nit’ bazena nit’ „Borinog grada“
Na naša pitanja koja se tiču realizacije na početku spomenutih urbanističkih projekata, glavna gradska urbanistkinja, Jelena Marković, nije imala odgovore, podsećajući građane Vranja da je u njenoj nadležnosti jedino proces koordinacije u izradi projektne dokumentacije, kao i izricanje inicijativa i usvajanje predloga koji se tiču izmene planova, ali ne i sam proces izgradnje objekata.
Marković je novinare uputila i ka sajtu GIS-a, na kojem je dostupna „velika većina planskih dokumenata“, a, između ostalog, i PDR sa idejnim rešenjem resanacije Aleksandrovačkog jezera. (FOTO)
Marković je objasnila da, kada je reč o većim objektima, sama planska dokumentacija, u nekim slučajevima, obuhvata i izradu urbanističkog projekta, kao i da urbanistički projekti, skupa sa planskom dokumentacijom, podležu kontroli sedmočlane Komisije za planove Grada Vranja čija je, po zakonu, predsednica upravo ona. Iako je naglasila da nema ingerencije nad realizacijom, rekla da je „procedura veoma duga“, i da, nakon ideje, sledi rešavanje imovinsko-pravnih pitanja.
„To vam je stavka koja traje i po dve-tri godine. Bez obzira na želju da nešto izgradite, sapletete se o rešavanje imovinskih pitanja“ – nastavila je Marković.
I parcele koje su predviđene za izgradnju „Borinog grada“ – „sada jesu gradske jer je proglašen javni interes na osnovu kojeg je to zemljište otkupljeno“, ali Grad i dalje nema građevinsku dozvolu za izgradnju ovog kompleksa, što predstavlja sledeći korak u realizaciji.
Izgradnja javnih bazena „komplikovan proces“
Pitali smo Marković da li postoji nešto što koči proces dobijanja građevinske dozvole za „Borin grad“, kao što je nedostatak novca, na šta je ona odgovorila da to nije pitanje koje je u njenoj nadležnosti, i da se tako nešto razmatra na nivou gradskog rukovodstva.
„Ceo taj proces traje nekoliko godina. U trenutku kada odlučite nešto da gradite, vi imate ta sredstva, ali vama niko ne može da garantuje šta će se desiti za tri-četiri godine. Drugo, postoji mnogo fondova pri ministarstvima od kojih potražujemo sredstva. Nijedno vam neće dati novac ako nemate građevinsku dozvolu“ – objašnjava.
Imajući u vidu komplikovanost procesa koji nam je objasnila naša sagovornica, kao i činjenicu da se građevinska dozvola izdaje na tri godine, što je, neretko, vremenski rok koji je teško ispuniti, još uvek nema izgleda da će se ući u proces izgranje obećanog „Borinog grada“ i Sportsko-rekreativnog centra.
U želji da javnost sazna šta se, konkretno, nalazi u pozadini ovih obećanja, javnih prezentacija i govora, kontaktirali smo sa direktorom „Sportske hale“, Bobanom Mladenovićem, koji se na naš poziv odazvao, ali i objasnio „da žuri na sastanak“. Međutim, ni nakon slanja SMS poruke, do objavljivanja ovog teksta, Mladenović nije kontaktirao sa novinarima Slobodne reči.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
