VRANJE / BEOGRAD – U Vranju sam video mnogo ljudi pod pritiskom da nekako plate sve obaveze koje stižu iz meseca u mesec, a za život šta ostane i bilo mi je šokantno da postoji veliki broj ljudi koji rade za minimalac, dok nema ikakvog sindikalnog, društvenog organizovanja kako bi se to sprečilo, rekao je gost novog izdanja Brifinga na portalu Slobodna reč, novinar Petar Gajić, autor emisije „Ne okreći se, Tigre“ emitovane na televiziji N1, o siromaštvu na jugu Srbije.
Prema njegovim rečima, kao da u Vranju postoji dogovor poslodavaca da isplaćuju minimalac, a da plate budu više samo tamo gde to mora biti tako. Dodao je da je to neprihvatljivo, pogotovo jer se radi o gradu koji ima sve preduslove da cveta:
„Ako imate autoput koji je završen, gde ste na tri sata od Beograda i na sat vremena od Skoplja, na pola puta izmešu Beograda i Soluna, taj grad bi po svim parametrima morao da cveta. Ali on ne cveta, već je zarobljen u tim odnosima poslodavaca i da kažem srednje i niže klase u Vranju, gde su poslodavci dominantni, a većina radi za minimalac. To je poražavajuće, to na neki način mora da se promeni“ – rekao je Gajić.
Govoreći o emisiji „Ne okreći se, Tigre“, podelio je utisak da neverovatno veliki broj sagovornika u Vranju ima vrlo sličnu priču i da je reč o dostojanstvenim ljudima koji jedva sklapaju kraj sa krajem, dok stvari idu na gore, jer je država u prethodnom periodu prihvatila obaveze na nivou Evrope, poput institucija kao što su privatni izvršitelji, notari itd.
„Napravljen je sistem u kome više nema neplaćanja računa i odlaganja da bi se podmirile najosnovnije potrebe. Prihodi u Vranju su porasli u odnosu na prethodni period ali to je jako malo, dok su troškovi života veći, građani i sami znaju. Sve to treba vrlo tačno iz meseca u mesec da se plaća, što na jugu Srbije nije ranije bio slučaj i sada su građani suočeni sa pritiskom“ – rekao je on.
Težak život ljudi na jugu Srbije i u Vranju stigao je i do Evropskog parlamenta, tačnije među amandmanima na tekst Izveštaja EP o Srbiji koji se piše svake godine našla se loša socio-ekonomska situacija građana u Vranju, ali i zloupotreba socijalne pomoći koja se koristi kao instrument da bi se primaoci uslovili da glasaju.
Upitan da li je zainteresovanost nacionalnih medija i emisija poput njegove možda doprinela da ovo stigne do evroposlanika, kaže da ne želi da gaji takve iluzije i da je to zbog portala i nevladinih organizacija koje se bave pisanjem izveštaja o tome i prikupljanjem ozbiljnih dokaza.
„Mi se nismo bavili istraživačkim novinarstvom, reportažno smo izvestili o sudbinama tih ljudi. Bilo je medijskih naslova o zloupotrebi socijalne pomoći, mi jesmo razgovarali sa ljudima koji od nje žive“ – dodao je.
Činjenicu da se nijedan lokalni medij nije bavio time što je Vranje „stiglo“ po prvi put do Evropskog parlamenta, kaže da je to tema o kojoj bi svakako trebalo da se izveštava.
„Nismo se bavili načinom na koji se zloupotrebljava socijalna pomoć. Bilo je navoda da se ucenjuju primaoci socijalne pomoći da učine određene korake, a pre svega odnosi se na glasanje na izborima 3. aprila. Nikada tvrdnje nisu istražene, ali neko je to primetio i stiglo je do EP“ – rekao je.
Kako kaže, tokom priprema za emisiju je tim razgovarao sa šezdesetak ljudi, a skoro polovina je rekla da je u nekom periodu primala socijalnu pomoć ili da sada živi od nje.
„Čak je jedan sagovornik rekao da ona nije rasla u poslednjih nekoliko godina, mnogi ljudi na jugu žive od te naknade koja opet ne može da se prima čitave godine“ – dodaje.
Radi se o malim iznosima, između 7.000 i 13.000 dinara.
„Posebno je problematično kada su u pitanju ranjive društvene grupe i Romi u Vranju. Važno je da građani budu dovoljno samosvesni, da ih neko edukuje o njihovim pravima. Niko ne može da vam uskrati socijalnu pomoć ako ne izađete na izbore, glasate drugačije, bacite listić i slično. Ljudi dolaze u situaciju da ne znaju šta im pripada“ – ističe.
Govoreći o etičkom izveštavanju o siromaštvu i kako sačuvati dostojanstvo sagovornika, kaže da nedostaje edukacija novinarima, jer je tema u zapećku, a o siromaštvu se ne govori jer na neki način „nije popularno“.
„Morate sagovorniku da pokažete da ga razumete i poštujete i da mu na neki način ukažete da to što se on stidi i ne želi da njegovo siromaštvo bude prikazano, ide na njegovu štetu, a u korist onima koji su odgovorni za to stanje u koje su ljudi dospeli kada su izgubili posao, kada mesecima, godinama ne mogu da ga pronađu, kada ni socijalne službe nemaju razumevanja za ljude“ – dodaje Gajić.
Prema njegovim rečima, ceo sistem je pogrešno postavljen, i tim ljudima se mora objasniti da bi oni svoje nedaće trebalo da izlože. Da postoji kvar u funkcionisanju ekonomskog i socijalnog sistema u Srbiji, dodao je, a ne da su oni odgovorni te se njihovo siromaštvo ne izlaže širokoj publici „samo zbog toga da bi bilo izloženo“, već da bi se pomoglo.
„Najčešće su ljudi sa kojima se poistovećujemo roditelji koji su suočeni da spašavaju život svom detetu u inostranstvu, negde zaboravljamo obične priče. Naša ideja je upravo bila ta da prikažemo život obične porodice koja je funkcionalna, koja nema drugih problema, već se suočava sa bedom i ne zna kako da izađe iz tog kruga“ – rekao je Gajić.
Kako kaže, sve su to ljudi koji su radili čitav radni vek, i osvrnuo se na sagovornike iz emisije.
„Reč je o baki i dedi koji su dočekali starost zajedno, radili čitav život, odgojili troje dece koji su postali ljudi, ali sada imaju 17.000 dinara penzije…“, objasnio je.
