Prvi broj časopisa „Srećni dani“, koji tradicionalno, svake godine, izlazi u toku „Svetosavske nedelje“, objavljen je 1990. godine, odmah po uspostavljanju ove kulturno-prosvetne i duhovne manifestacije, na inicijativu Sime Arsića, jednog od pokretača „Svetosavske nedelje“. Kako za Slobodnu reč kaže Marjan Živković – nastavnik srpskog jezika u OŠ „Branislav Nušić“ u selu Rataje, koji je bio urednik 51. broja iz januara 2023 – „Srećni dani“ su časopis sa najdužom tradicijom u našem gradu. Tekstove pišu učenici, uz mentorsku podršku nastavnika srpskog jezika i veroučitelja.
Kako Živković ističe, ideja je bila da list – koji izlazi već 35 godina – bude objavljivan bar četiri puta godišnje, da ima stalnu đačku redakciju, ali ova ideja nije zaživela, pa se njegovo štampanje svelo samo na okvire „Svetosavske nedelje“.
„Časopis, tradicionalno, izlazi u okviru ‘Svetosavske nedelje’, odnosno pred Savindan, kada je jedan dan u okviru manifestacije posvećen promociji lista, obično u Pozorištu ‘Bora Stanković’ u Vranju. Ove godine, ovog januara, objavljen je 53. broj“ – kaže ovaj profesor srpskog jezika iz Vranja.
Članovi Svetosavskog odbora dogovaraju se koja će škola biti glavni urednik te godine, dodaje sagovornik Slobodne reči.
„Ranije su to, uglavnom, bile osnovne škole sa teritorije Grada Vranja, međutim zadnjih godina je praksa da i seoske škole budu urednici, kao što su OŠ ‘Branislav Nušić’ u Rataju, OŠ ‘1. maj’ u Vrtogošu i, evo, ove godine je urednik – OŠ ‘Predrag Devedžić’ iz Vranjske Banje“ – objašnjava Živković.
Ovaj profesor, koji je bio urednik broja koji je objavljen u januaru 2023. godine, objašnjava da je prvi sastanak na kojem se dogovara koncepcija broja za tu godinu, obično, početkom decembra.
„Onda se nastavnici, u periodu od petog do desetog decembra, okupljaju u školi koja je urednik, dogovaraju teme i onda se pristupi realizaciji tih tema sve do, otprilike, Nove godine. Škola koja je urednik prikuplja sav materijal za vreme zimskog raspusta, u saradnji sa štamparijom se to realizuje i časopis izađe pre Savindana, oko 25. januara. Obavezni član Svetosavskog odbora te godine je glavni urednik časopisa ‘Srećni dani’. Na tim sastancima prisustvuje obavezno i taj glavni urednik, obično je to nastavnik srpskog jezika, koji ima zadatak da održi sastanak sa nastavnicima osnovnih škola – srpskog jezika i sa veroučiteljima, i da se dogovaraju o temama za taj broj“ – kaže Živković.
Teme dogovaraju nastavnici srpskog jezika, odnosno škola koja je urednik, ali se koncepcija časopisa ponavlja iz godine u godinu. Svaki broj ima tri celine, odnosno dela.
„U prvom delu časopisa obično su teme o duhovnosti i svetosavlju u širem smislu. Na primer, neke od tema su – kako se slave krsne slave, ili priče o manastirima u Srbiji. To mogu da budu teme o Hilandaru, putovanjima Svetog Save kao što je bio slučaj ove godine. Deca pišu, obično, o školskom životu, međutim postoje i istraživačke teme koje su karakteristične za prvi deo časopisa ‘Srećni dani’, pa onda, uz pomoć nastavnika, deca obrade temu koju zada škola-urednik“ – ističe on.
Živković objašnjava, potom, kako mu je na um pala ideja o temama u toj broju iz 2023. godine kada je bio urednik, odnosno škola u Rataju u kojoj predaje.
„Kada sam ja bio urednik ovog časopisa 2023, došao sam na ideju da bismo mogli da pišemo o krsnim slavama, jer sam, listajući one prethodne brojeve, video da ta tema nije u potpunosti obrađena, a da, svakako, treba da bude. Deca slave krsnu slavu, međutim često i ne znaju koga proslavljuju, zbog čega je taj svetac bitan. Tako da sam došao na ideju da svaka škola istraži – ko se slavi, zašto se slavi, jer će im to biti potrebno u životu“ – dodaje Živković.
Srednje strane časopisa rezervisane su za školarce koji uspehe postižu na nagradnim konkursima i školskim sekcijama.
„U srednjim stranama časopisa istaknemo one najuspešnije učenike. Naravno, ne bi bilo tih srednjih strana da nisu realizovana takmičenja u okviru ‘Svetosavske nedelje’. Prvo takmičenje je literarno, ono se obično održava u Ekonomsko-trgovinskoj školi. Nastavnici predlažu teme koje se pišu, a učenici pišu o Svetom Savi, o pravoslavlju. Onda komisija za osnovne i srednje škole proglašava prva tri mesta. Drugo takmičenje je recitatorsko, tema je svetosavlje i pravoslavlje u širokom smislu. I treće takmičenje je likovno, kada učenici crtaju na temu o životu i radu Svetog Save“ – ističe Marjan Živković.
U trećem delu časopisa se ističu aktivnosti škole od januara do januara, odnosno – šta su sve škole radile od jednog do drugog Savindana.
„To sve prikupljaju članovi Novinarske sekcije u školama, naravno pod mentorstvom nastavnika srpskog jezika i veroučitelja. Ovo je jedan izazov i poduhvat za nastavnika, jer, u današnje vreme, zbog razvoja i sveprisutnosti savremenih tehnologija, učenici baš i nisu toliko zainteresovani za pisanje. Nastavnik mora da bude mađioničar i da se dovija na različite načine, ali u svakoj školi ima po nekoliko zainteresovanih učenika koji su članovi Novinarske sekcije i koji uvek pišu“ – objašnjava.
Iza svake novinarske redakcije u školi stoji po jedan nastavnik i veroučitelj.
„Ima deset osnovnih škola sa teritorije Grada Vranja, plus isto toliko nastavnika i veroučitelja. A pošto je ovo list osnovnih i srednjih škola, pošaljemo mejl i svim srednjim školama, pa ko se odazove, šalje materijal – šalje Gimnazija, Medicinska škola, Ekonomsko-trgovinska škola i ostale“ – objašnjava sagovornik Slobodne reči proces pri izradi jednog broja „Srećnih dana“.
Ovo je jedini časopis koji se bavi temom svetosavlja na čijoj izradi učestvuju škole, đaci i njihovi nastavnici, koji, pride, ima i ovoliko dugu tradiciju.
„Nekad je izlazio ‘Iskončić’, ali to je časopis pri Eparhiji vranjskoj. Ne baš svaka, ali dosta škola sa teritorije Grada Vranja imaju svoj školski list, u kojima se obrađuju teme, uglavnom one iz školskog života. Temama po pitanju svetosavlja, pravoslavlja i duhovnosti u širokom smislu bavi se samo časopis ‘Srećni dani'“ – kaže Živković.
Dodaje da učenici danas nisu zainteresovani za recitatorske i glumačke sekcije, kao i za učestovanje na literarnim i likovnim konkursima, u meri u kojoj je to bilo zastupljeno ranije, ali da, još uvek, ima dece koja žele time da se bave.
„Situacija nije ista kao nekada, kada je postojala veća zainteresovanost, jednostavno promenilo se društvo i navike učenika. Ali, opet, pohvalno je što u svakoj školi ima zainteresovane dece – i one koja su nadarena za recitovanje, za glumu… Tako da pravi nastavnik, koji voli svoj posao, prepozna u učeniku talenat, otkrije ga, i onda ga unapređuje i gradi“ – zaključuje bivši urednik „Srećnih dana“.
MELANIJA SE RADO SEĆA KADA JE PISALA ZA „SREĆNE DANE“
Učenica osmog razreda, Melanija Mitrović, rado se seća dana kada je škola u Rataju bila urednik časopisa.
„Bila sam tada šesti razred i osećala se neka doza odgovornosti da predstavimo školu u najboljem svetlu. Konsultovali smo se sa nastavnikom o koncepciji, temama koje su zanimljive za današnjicu, a opet da sve to bude zanimljivo čitaocima. Sama pomisao da časopis dugo traje je i privilegija i obaveza. Dosta smo tada podataka saznali o krsnoj slavi, jer je list bio posvećen time“ – kaže Melanija za Slobodnu reč.
