Za vreme prošlogodišnje kampanje, Srpska napredna stranka (SNS) je koristila dvosatnu emisiju na Pinku za promociju, što po Zakonu o oglašavanju nije dozvoljeno. Istraživanje CINS-a pokazuje da se iza toga krije finansijska korist čija je zakonitost upitna i da to ovoj stranci nije prvi put.
Tri sata pre početka izborne tišine 2022. godine, na televiziji Pink počela je emisija „Aleksandar Vučić – dela govore“. U studio Pinka pravo iz frižidera ušao je predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić sa teglom krastavčića u rukama. Gotovo puna dva sata u udarnom terminu Vučić je, zajedno sa svojim saradnicima, iznosio „završne reči“ kampanje.
Za to vreme, u gornjem levom uglu ekrana nekoliko puta pojavljivala se oznaka „zakupljeni termin“.
Srpska napredna stranka je u prethodna dva izborna ciklusa zakupljivala termine na Pinku koji su daleko prevazilazili vreme koje je po Zakonu o oglašavanju dozvoljeno. Naime, prema njemu, svako oglašavanje na komercijalnim televizijama duže od 12 minuta u jednom satu je zabranjeno.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je zbog toga protiv Pinka podnosilo prekršajne prijave, međutim ostalo je nepoznato zbog čega SNS to konstantno radi.
Istraživanje CINS-a pokazuje kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova, vladajuća stranka dolazila do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, odnosno preko 330 miliona dinara, koje naprednjaci na ovaj način nisu platili, pokazuju ugovori, fakture i cenovnici do kojih je CINS došao.
Agencija za sprečavanje korupcije, koja je zadužena da kontroliše finansiranje stranaka, nije proveravala cene po kojima je kupovan oglasni prostor za vreme kampanja. Sa druge strane, stručnjaci za finansiranje političkih partija za CINS kažu da je Agencija ovo morala da ispita.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza ističe da povlašćeno kupovanje oglasnog prostora obesmišljava demokratski proces.
„Povlašćeni oglasni prostor u prajm tajmu (udarnom terminu prim.aut) ukazuje je da je to neravnopravna izborna utakmica.“
Skrozza objašnjava i da one koji su zbog povlašćene cene više vremena na televizijama ljudi vremenom počinju nekritički da prihvataju kao jedinu moguću varijantu.
Zakupljeni termini po četiri puta nižoj ceni
Stranke se za vreme izbora na televizijama uglavnom oglašavaju putem promotivnih spotova. Njima predstavljaju sebe, svoje kandidate i pozivaju ljude da glasaju za njih i njihovo trajanje je uglavnom oko jednog minuta ili kraće.
Svako oglašavanje koje traje duže od 12 minuta u jednom satu je zabranjeno. U to spadaju i takozvani zakupljeni termini – vreme predviđeno za prenos stranačkih mitinga, specijalnih emisija i slično – koji mogu trajati i duže od sat vremena.
Međutim, SNS ih je u velikoj meri koristio prilikom svoje promocije. Tokom kampanja 2020. i 2022. godine na Pinku su imali ukupno pet i po sati zakupljenih termina, od kojih najveći deo u udarnom terminu.
Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da je prosečno cena sekunde ovih nedozvoljenih termina bila četiri puta manja nego prosečna cena običnih oglasnih poruka.
Na ovaj način, SNS je samo na Pinku „uštedeo“ preko 2,8 miliona evra.
S obzirom da bi tržišna logika bila da televizije gledaju kako da zarade više, postavlja se pitanje zašto bi davali ovako povoljne cene za zakupljene termine, koji su, između ostalog, bili i u prajm tajmu.
Skrozza za CINS objašnjava da postoji neraskidiva veza između medija i političkih stranaka i da ako oni ne zarade na oglasnom prostoru, zarade na neki drugi način.
„Ono što možemo da vidimo i što je veoma jasno jeste da Pink iz dana u dan krši medijske zakone, verovatno još neke, pa nikad ni za šta nije kažnjen.“
Pored Pinka, REM je zbog zakupljenih termina prijave podnosio i protiv Prve i Hepija, ali je njih bilo manje nego na Pinku. Sa druge strane, Socijalistička partija Srbije (SPS) i koalicija NADA su pored SNS-a bile te koje su koristile ovakav vid promocije, pokazuje monitoring Transparentnosti Srbije.
Ove televizije smo pitali zašto su, iako to nije dozvoljeno, omogućavale strankama zakupljene termine. Takođe, pošto je REM te zakupljene termine označavao kao oglasne poruke pitali smo i zašto su ih naplaćivali po nižim cenama. Ipak, od Pinka i Prve nismo dobili odgovor, dok nam je direktorka televizije Hepi Aleksandra Krstić, koja je potpisivala ugovore sa strankama, rekla da ne daje izjave za medije.
Zakupljeni termini ili donacije
CINS je već pisao o tome kako se SNS i drugi promovišu putem zakupljenih termina, iako su oni nedozvoljeni. Nakon toga, REM je protiv njih podneo prekršajne prijave. Ona iz 2020. godine je zastarela, dok je za izbore 2022. slučaj još u toku.
S obzirom da je ovakvo oglašavanje nedozvoljeno, REM zakupljene termine obeležava kao obične oglasne poruke. Prema rečima Nemanje Nenadić iz Transparentnosti Srbija zbog toga postoji osnov da se naplata zakupljenih termina po nižoj ceni nego što je ona za emitovanje predizbornih spotova tumači kao netržišni popust, odnosno kao prilog političkoj stranci. Dodaje da je Agencija to trebalo da proveri.
Vladimir Tupanjac, advokat koji je nekada radio u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije, kaže da Agencija treba da pokrene postupak u kojem će odlučiti da li je prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Ukoliko je prekršen, ona može da izrekne meru upozorenja ili da podnese prekršajnu prijavu.
Takođe napominje da, ukoliko se utvrdi da je reč o prilogu, njega je trebalo da prijavi sama stranka.
Prema odgovoru koji je CINS dobio od Agencije za sprečavanje korupcije, ova institucija ne kontroliše same cene, već samo upoređuje da li se podaci iz različitih izvora poklapaju. Na pitanje na osnovu čega je proveravala troškove oglašavanja SNS-a na Pinku 2020. godine, Agencija je pobrojala izvore:
„Pored ugovora i faktura, Agencija je u postupku kontrole pribavila i koristila podatke dobijene od poslovnih banaka, Uprave za trezor i drugih državnih organa, političkog subjekta i pružaoca usluga“.
Takođe, iz izveštaja o kontroli za kampanje 2022. godine se vidi da je Agencija i tada koristila iste izvore.
Nemanja Nenadić kaže i da se u ranijim izbornim procesima Agencija oslanjala, na primer, na podatke koje je dobijala iz REM-a, koji beleži samo količinu oglašavanja na pojedinim medijima, ali ne prati i finansijski aspekt oglašavanja. Samim tim, dodaje Nenadić, Agencija nije mogla da izvrši potpunu kontrolu finansiranja kampanje.
„Na osnovu toga Agencija je mogla da utvrdi samo da li je neka stranka propustila da prijavi činjenicu da se oglašavala na nekoj televiziji, a ne da li je prijavila sve što je trebalo.“
Pinkov popust od 71 odsto
Dokumentacija koju je dobio CINS pokazuje da je Pink za lokalne izbore 2018. godine dao popust SNS-u od 71 odsto, čime mu je omogućio da umesto skoro 205 miliona dinara bez PDV-a plati manje od 60 miliona dinara. Inače, ovo nije prvi put da Pink daje visoke popuste naprednjacima.
Cenzolovka je još 2015. godine pisala da je ova televizija za lokalne izbore u Zemunu 2013. godine SNS-u davala popuste u rasponu od 80% do 92%. Predrag Knežević iz Agencije za sprečavanje korupcije je tada za ovaj medij izjavio da ovakvi slučajevi izazivaju sumnju:
„Pobuđuje sumnju to da medij koji dozvoljava toliki popust u tome ima interes. Recimo, da će sutra, kada neka od tih partija bude na vlasti, taj medij biti u povoljnijem položaju u odnosu na druge, ili da će imati neke povlastice prilikom naplate poreza i slično.“
Tekst je izvorno objavljen na portalu Centra za istraživačko novinarstvo 19. juna 2023. godine, a originalnu verziju možete pogledati ovde >>>