VRANJE – Književna nedelja posvećena mladima u Vranju, koju organizuje Udruženje mladih „Naš svet, naša pravila“ (NSNP), zatvorena je, u nedelju, razgovorom sa autorkom romana „Vrisak“ – Martom Vesović, nagrađivanom spisateljicom i studentkinjom novinarstva iz Požege. Marta je govorila o svojoj knjizi, nalaženju inspiracije i motivacije u turbulentnim vremenima, pročitala dve priče iz svoje zbirke, te poručila da je „motiv za pisanje uvek borba za slobodu“.
Knjiga „Vrisak“ objavljena je nakon osvajanja nagrade „Zlatni hrast“, 2023. godine, na konkursu izdavačke kuće „Nova Poetika“, a u avgustu će biti objavljena u Parizu, na francuskom jeziku.
Inspiraciju za svoje priče pronalazi u svakodnevnom životu običnih ljudi i njihovim problemima. Ipak, svoje priče neretko „ukrašava“ metaforama, hiperbolama i piše u prenesenom značenju.
„Sve u ‘Vrisku’ je okićeno eptitetima, u metaforama, i nema konkretnih priča o likovima. Mislim da je to neki moj vid otpora. U trenutku kada je sve surovo realno, kada se krećemo u svetu gde upotreba zdravog razuma postaje izvor stresa svim generacijama, mi mladi smo pozvani da to rečju i delom podignemo – da dignemo principe istine, slobode i prava. Motiv za pisanje je uvek borba za slobodu. Mislim da naša generacija sve više pokazuje da je odgovornost neophodna i za promene i za slobodu“ – istakla je autorka.
Zbirka priča je naslov „Vrisak“ dobila prema jedinoj priči u zbirci koja uzima inspiraciju iz ličnog života.
„Samo je ‘Vrisak’ moja lična priča, dok su ostale, generalno, o problemima u društvu. Vrisak je ‘opoziciona priča’ o tome kako sistem odbija da čuje mlade, kada se svugde nailazi na otpor. Svoj otpor ovome sam odlučila da izbacim upravo kroz pisanje. Iz Požege sam i ciljano sam birala da se zbirka objavi kad odem u Beograd, jer u malim sredinama postoji strah od istupanja iz kalupa. U malim sredinama se ljudi ne ističu previše i mislim da je to univerzalno iskustvo. Priča ‘Vrisak’ govori o tome koliko je to iskustvo traumatično i koliko se preslikava na društvenu traumu. Neke devojke su pričale da sam opisala neke momente njihovog odrastanja, iako je priča veoma lična“ – rekla je Marta.
Feminizam, nepravda i savladavanje strahova
Teme o kojima piše veoma su raznolike, od neophodne feminističke i identiteske tematike do priča o mladosti i odrastanju.
„Prelazak u mladost je trenutak kada se prvi put susrećemo sa promenom, sa svim promenama – telesnim, promenama u mišljenju u sredini u kojoj živimo. Imala sam priliku da te emocije razvrstam kroz prenošenje na papir. Ideja je, isprva, bila da se ‘Vrisak’ bavi ženskim iskustvom odrastanja, seksualnog nasilja i trauma. Shvatila sam ipak da treba da to bude šira priča, da uključi dodatne teme“ – kazala je Marta.
Među ključnim motivima za pisanje spisateljica je izdvojila i suočavanje sa strahom i borba protiv nepravde. Feminizam je omogućio upravo ovo suočavanje sa strahom i podstakao želju za borbom protiv nepravde, dodala je.
„Duboko verujem da je feminizam važan svima, i muškarcima i zenama jednako. Feministkinja ili feminista se postaje iz različitih motiva. Smatram da je nepravda najgora pošast i da nas feminizam uči tome. Nisam se osećala izjednačeno sa vršnjacima, nikad mi nije bilo jasno kad nas neko vuče za kosu i objašnjavaju nam da je to ‘zato što mu se sviđaš’. Još kao mala sam pisala o tome, ali se i danas vraćam na srž problema, na prva iskustva koja ostavljaju dublje posledice, i na činjenicu da živimo u društvu bez sistema koji nas čuje kada pričamo o tome. Feminizam mi je doneo slobodu da pišem“ – primetila je Marta Vesović.
Rešenje ovog problema vidi u zajedništvu i međusobnom podržavanju.
„Kada bi se svi podržavali, nepravde bi bilo mnogo manje. Drugi motiv u mom radu jesu trauma i strah, ali ne opisani tako da nema izlaza, već kako da se borimo protiv njih. Na događajima iz prethodnih godinu i po dana se primećuje da je najbolje boriti se kao kolektiv, umesto da strah i traume koristimo jedni protiv drugih. Lek za ovo društvo je da se međusobno više podržavamo“ – poručila je.
Ejmi Lenoks i Tom Vejts kao stalna inspiracija
Svoj proces pisanja Marta opisuje kao „veoma zanimljiv“, a muzika ostavlja poseban uticaj na njen rad.
„Pisala sam uz gramofon, EKV, Haustor i slične ploče. I dalje pišem uz muziku. Ako odlučite da se bavite nekom drugom vrstom umetnosti, smatram da je muzika najbolji propratni ‘instrument’ i ‘materijal’ za svaku situaciju. Ja za inspiraciju uvek preporučujem svaki album Tom Vejtsa i Ejmi Lenoks. Proces pisanja je takav da sam imala razgovore da najrazličitijim ljudima, i ti razgovori su uvek pomagali da otvorim novi ugao, novo viđenje stvari. Kroz te razgovore videla sam da su naše različitosti ono što nas spaja. ‘Vrisak’ je zapravo gomila razgovora sa drugima i samom sobom“ – objasnila je Marta.
Mladim autorima je poručila da je prvi korak izaći iz zone komfora.
„Prvi korak je izaći iz zone komfora. Savetujem razgovor sa svima, suprotstavljanje sebi, prijatelju, drugima. Iskazivanje stava je način da gradimo sebe kako kroz suočavanje sa ličnim strahovima, ali i sa kolektivnim. To je ono što stvara dobro književno delo“ – kazala je autorka.
Kao jedan od izvora problema u današnjem društvu Marta je odredila manjak čitanja i potrebu da sve bude „hiper brzo“.
„Najveći problem je što jako malo ljudi čita knjige. I što nismo učeni da čitamo. Koncetracija je jako slaba, a sve mora biti ‘hiper brzo’. Da li u tvitu ili u videu koji traje minut. Ono sa čime se mladi autori ne susreću je strpljenje ljudi da pročitaju to što su napisali. A nedostaje i strpljenje autora da formiraju misao. Jako je malo izdavača koji žele da podrže nečiju prvu knjigu“ – objasnila je Marta.
Dodala je da se rešenje nalazi u održavanju većeg broja književnih večeri i događaja poput Nedelje književnosti u Vranju.
Uskoro i prvi roman
Autorka je, na promociji, najavila i objavljivanje novog romana pod nazivom „Identitet“.
„Nova knjiga, roman ‘Identitet’, trebalo bi da bude objavljna u septembru. Junakinja priče nalazi svoj rodoslov koji vuče korene od dolaska islama na Balkan do devedestih godina prošlog veka kada se radnja odigrava. Junakinja Sofija, na osnovu rodoslova, zaključuje kako su društvena dešavanja povezana sa situacijom devedesetih u Jugoslaviji, sa ličnim i porodičnim identitetom. Kriza ličnog identiteta i šta junakinja čini povodom toga glavna su tema romana. Od pitanja šerijata, u prvom poglavlju, preko renesanse i društvenih zabrana i njihovih posledica po naše društvo, do pojave revolucija i ustanaka. Kroz istraživanje svoje porodice junakinja otkriva svoj lični i porodični identitet“ – istakla je Marta.
Ona je za kraj poručila da joj je draže kada svako na svoj način čita njene priče, kada im čitalac daje svoju ličnu interpretaciju i povezuje sa svojim iskustvom.
„Ne prolazimo i ne treba da prolazimo kroz ista iskustva i pravimo iste greške. Lepota književnosti je ne osuđivati svoje likove, već ispričati priču. Ili kroz stihove pokazati otvorenost. Promena ljudi je moguća, verujem da se menaju, pa mislim i da je važno motivisati ih, pogotovo mlade ljude. Važno je reći im da je u redu grešiti, napisati nešto što se možda nikome neće dopasti, da pokažemo da imamo hrabrost i da nismo pasivni“ – zaključila je Marta.
Polovina ukupnog novca od prodatih knjiga na ovoj promociji bila je namenjena finansiranju besplatnog savetovališta za mlade u Vranju, koje postoji u okviru NSNP.
View this post on Instagram
