BEOGRAD – U ponedeljak je Newsmax Adria izvestila javnost o spisku za detaljnu proveru bankarskih podataka Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija Srbije na kojem se nalaze neki mediji, udruženja i organizacije civilnog društva (OCD), kao i pojedini zaposleni tih pravnih lica. Kako je uočljivo da se na spisku nalaze imena i organizacije koji otvoreno kritikuju vlast, zalažu se za EU integracije i reforme, to je izazvalo burne reakcije javnosti.
Vladimir Radovanović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), izrazio je očekivanje da Siniša Mali i Uprava obaveste javnost po kom osnovu traže od banaka informaciju o udruženjima novinara, medijima i novinarima.
“Uvereni smo da novinarska udruženja ne peru novac i ne finansiraju terorizam. Uveren sam da UNS ne učestvuje u nezakonitim radnjama” – poručio je Radomirović.
On je takođe ukazao na činjenicu da je i sam ministar Mali 2009. godine bio pod sumnjom za pranje novca i da je tada upravo njegova banka izvestila javnost o sumnjama. Pored toga, dodao je da na ovaj način „postoji sumnja da je zloupotrebljena Uprava za spečavanje pranja novca“.
Njegov kolega iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Norbert Šinković smatra da se ovim spiskom „targetiraju“ organizacije i pojedinci, kao i da je reč o zloupotrebi institucija.
“To su spiskovi političkih neprijatelja, to je lista za targetiranje organizacija i pojedinaca i ja očekujem pojačanu prljavu kampanju protiv svih njih”, rekao je Šinković agenciji Beta.
Šinković je istakao da nije sporno ukoliko jedna državna institucija proverava finansije, problem je u tome što je reč o kontrolorima vlasti i o pokušaju zastrašivanja. Ovakav potez Vlade Srbije Šinković je ocenio kao stvaranje dodatne “nervoze” u društvu, u trenutku kada se zdravstveni sistem raspada pod pritiskom epidemije i neadekvatne rekacije države.
Prema njemu „nema sumnje da postoji želja naših vlasti da se demokratija dodatno unazadi, ali će u tom slučaju Srbija, kao zemlja-kandidatkinja, ostati bez razvojnih fondova Evropske unije“.
Biljana Stepanović, direktorka Bussines Info Grupe i urednica Nove ekonomije, koja se nalazi na spisku ocenila je za FoNet ovu odluku Vlade kao veliko finale i još veći autogol vlasti koja očigledno ide ka svom kraju i ne zna više gde udara.
“Medijska kuća koju vodim, pre svega, nije nevladina organizacija, nego klasično d.o.o. preduzeće”, podsetila je ona i naglasila da njena firma ne prima novac iz inostranstva kojim bilo šta može da finansira.
Stepanović je navela da ne može da odgovori zbog čega ovo vlast radi, niti pokušava. Ona ukazuje da je „nenormalno“ da nju istražuje Siniša Mali koji bi „u bilo kojoj pravnoj državi odavno sam morao da odgovara na pitanja odakle mu novac koji poseduje, a sve vreme radi za državu“, kao i 24 stana, a što bi se „poštenom istragom tek saznalo“.
I Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), takođe je za Fonet izjavio da mu nije jasna logika spiska Uprave za sprečavanje pranja novca. Po njemu, ako je to spisak ljudi koji kritikuju vlast, na njemu nedostaju neki ljudi, a s druge strane tu su ljudi poput reditelja Andreja Nosova, koji radi u kreativnom timu premijerke Brnabić
On je rekao kako, prema njegovom iskustvu, kada Uprava postupa na ovaj način, iza toga stoji nešto, na primer – tužilaštvo vodi istragu. To je ilustrovao slučajem Darka Šarića, koji se tereti za pranje novca, kada tužilaštvo je vodilo istragu, pa je Uprava postupala.
On smatra da nije reč o „rutinskoj stvari“ kako je rekla Uprava, već da je reč o ozbiljnoj operaciji.
Akcija Uprave za sprečavanje pranja novca ima dva smisla, među kojima je prvi da se “etiketira onaj deo društva koji je od vlasti prepoznat kao kritički i koji ima kapacitet da utičE na društvene procese u Srbiji”, izjavio je Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Kako je Gavrilović izjavio FoNetu, ovo je i pokušaj da se vlast „opere“ pred državama čije su službe optužene za organizovanje protesta u Beogradu 8. jula pa nadalje, jer je ovaj spisak napravljen 13. jula.
“Inače, što se BIRODI tiče, skandalozna je stvar da država koja je sistemski zarobljena u korupciju, čija Uprava za sprečavanje pranja nova radi u više nego skromnim uslovima, proverava da li organizacija koja je ovoj državi donela mehanizam za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou proverava da li pere novac. Očito da su u strahu velike oči”, zaključio je Gavrilović.
U saopštenju Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) koji je takođe na spisku ocenio je da je zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za pribavljanje podataka o pojedincima, nezavisnim medijima i nevladinom sektoru po osnovu pranja novca i finansiranja terorizma pritisak i zastrašivanje svih koje se bore za vladavinu prava, demokratiju, slobode i ljudska prava.
To je, ukazuje BCBP, očigledan primer zarobljavanja države i zloupotrebe institucija zarad političkog obračuna sa svima koji nisu spremni da u takvom sistemu ćute.
“Zaprepašćeni smo tim zahtevom, jer se poziva na član zakona na osnovu koga je jasno da smo osumnjičeni za finansiranje terorizma i pranje novca, dok postoje dokazi da pojedinci povezani sa režimom trguju oružjem koje završava u rukama terorista, a da se drugi bave pranjem novca, zbog čega je do pre godinu dana Srbija bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca – FATF”, navodi BCBP.
Ovo su naznake opasne politike koju u svojim državama već sprovode srpskom režimu bliske autoritarne vlasti u Mađarskoj, Turskoj i Rusiji, upozorava BCBP.
“U tim državama je progon novinara, profesora, aktivista i njihovih organizacija došao do stadijuma da je na hiljade ljudi nevino osuđeno na zatvorske kazne. Mi nećemo dozvoliti da se to dogodi i u Srbiji”, zaključila je ova organizacija.
