BRISEL / BEOGRAD – Institucije Evropske unije (EU) su se, ranije ove nedelje, dogovorile o izmenama pravila EU o vizama, dodajući nove osnove za suspenziju postojećih bezviznih režima sa trećim zemljama, uključujući ozbiljna kršenja međunarodnih ljudskih prava.
Prema rečima Matjaža Nemeca, izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za novu oblast, reforma nije bila usmerena ni na jednu konkretnu zemlju, ali svaka zemlja koja trenutno uživa bezvizni režim sa EU „treba da obrati pažnju i da ne odstupa od svojih obaveza i već postignutog napretka“.
„Kako se pojavljuju novi izazovi, zemlje ili regioni bi mogli biti pogođeni u kratkom vremenskom roku“ – rekao je Nemec za European Western Balkans (EWB).
Sve zemlje Zapadnog Balkana trenutno su izuzete od obaveze posedovanja vize pri prelasku spoljne granice EU za boravke do 90 dana.
Važeća Uredba o vizama EU usvojena je 2018. godine. Očekuje se da će ona sada biti izmenjena, nakon što su se dva zakonodavna tela EU – EP i Savet EU, koji predstavlja države članice – dogovorili o njenim izmenama. Prema rečima Matjaža Nemeca, glasanje o novoj regulativi u EP očekuje se u oktobru.
Koji su novi osnovi za suspenziju bezviznog režima?
Trenutno, Evropska komisija (EK) može suspendovati izuzeće od viza trećoj zemlji ako dođe do značajnog porasta broja odbijenih zahteva za azil, ili odbijanja ulaska državljana iz te zemlje.
Komisija, takođe, može doneti ovu odluku, na osnovu važećih pravila, u slučaju smanjenja saradnje u oblasti readmisije sa tom trećom zemljom ili ako postoji povećan rizik po unutrašnju bezbednost država članica povezan sa njenim državljanima.
Predlog izmenjene regulative dodaje nove osnove za suspenziju bezviznog režima postojećim kriterijumima. Među ostalima, tu su hibridne pretnje, kao što je instrumentalizacija migranata od strane države, i šeme investicionog državljanstva („zlatni pasoši“), koje izazivaju bezbednosne zabrinutosti. Nedostatak usklađenosti vizne politike zemlje sa politikom EU takođe će predstavljati osnov za ukidanje bezviznog režima.
Novi osnovi koje je predložio EP uključuju i kršenja Povelje Ujedinjenih nacija (UN), teška kršenja međunarodnih ljudskih prava ili humanitarnog prava, kao i nepoštovanje odluka međunarodnih sudova.
Takođe, na osnovu predloga EP, dogovoreno je da Komisija može sprečiti države članice da izuzmu nosioce diplomatskih i službenih pasoša – državne i vladine zvaničnike – od vizne suspenzije.
Nemec: Potreba za promenama nastala je poslednjih godina
Prema rečima Matjaža Nemeca, trenutni mehanizam suspenzije nije omogućavao privremeno ponovno uvođenje viza, ako bi to zahtevala politička ili geostrateška situacija.
„U EP smo, pre svega, želeli da zatvorimo ovu pravnu prazninu, jer verujemo da EU mora imati na raspolaganju različite političke i pravne alate kako bi odgovorila na nove izazove i pretnje, uključujući i u okviru vizne politike. Potreba za tim se možda pojavila poslednjih godina, sa autoritarnim zaokretom u Gruziji, ali po mom mišljenju i u Izraelu, sa ratnim zločinima, pa čak i genocidom koji se dešava u Gazi“ – rekao je Nemec za EWB.
Dodao je da bi vizna politika EU – i ovaj mehanizam – trebalo da služi kao sredstvo odvraćanja i kao instrument za promovisanje evropskih vrednosti u inostranstvu.
„Naravno, u idealnom svetu, koji je trenutno daleko komplikovaniji od toga“ – zaključuje Nemec.
