Svet je zahvatila pandemija virusa COVID-19 te mnogi ovu pandemiju opisuju kao najveći izazov sa kojima se svet suočava još od Drugog svetskog rata. Reč je o virusu koji „napada“ respiratorni sistem, a simptomi uključuju suv kašalj, groznicu, a u težim slučajevima i otežano disanje. Prema poslednjim informacijama do pisanja ovog teksta u svetu je registrovano preko 2.200.000 slučaja i preko 150.000 ljudi je umrlo, a oko 585.000 ljudi se oporavilo.
Sa porastom panike rastu i razne teorije zavere i lažne vesti o ovom virusu. Neki optužuju Sjedinjene američke države (SAD) da je ona veštački stvorila virus i ubacila ga na ulice Narodne Republike Kine kako bi sprečila kineski ekonomski rast i uticaj koji će vremenom izvesno nadmašiti SAD. Međutim, bizarnost te teorije leži u činjenici da je SAD trenutno vodeća zemlja po broju zaraženih i umrlih, a većina eksperta se slaže da SAD nije adekvatno odgovorila na ovu pandemiju, niti ima načina da, zbog nepostojanja sistema javnog zdravlja, to uradi kao zemlje u Aziji i Evropi.
Suočen sa ovom činjenicom, predsednik SAD Donald Trump, koji je poznat po svojim ekstremnim izjavama, označio je virus kao „stran“ i okrivio je Kinu za pandemiju, a istog dana uveo je zabranu putovanja iz Evrope. Na njegovu izjavu reagovala je Svetska zdravstvena organizacija koja je je upozorila ljude da ne povezuju virus sa nekom posebnom državom ili nacijom.
Ma koliko Trampova izjava delovala apsurdno, Tramp je oko jedne stvari u pravu – COVID-19 je zaista nastao u Kini, ali poreklo virusa je komplikovanije nego što se na prvi pogled čini i predstavlja rezultat životnog stila i državnog sistema.
„Vlažne pijace“ u Kini
Da bismo razumeli poreklo COVID-19, moramo prvo da pogledamo istoriju Kine i javljanje takozvanih „vlažnih pijaca“. Ova pijaca je u nekom aspektu slična našoj stočnoj pijaci s velikom razlikom što se tu prodaje i meso, ali još i neke divlje i egzotične vrste životinja.
Poreklo ovih pijaca možemo dovesti u vezu sa planom Mao Cedunga – „Veliki skok napred“. Reč je o socijalnom i društvenom planu koji je bio na snazi između 1958. i 1961. godine, a ima je cilj da Kinu ubrzano industrijalizuje i preobrazi u modernu državu. Malo je reći da je plan propao, jer je doveo do javljanja velike gladi koja je odnela prema nekim procenama živote između 16,5 i 45 miliona ljudi.
Kao posledica plana i drugih kineskih politika vršena je kolektivizacija poljoprivrednog zemljišta, a kineski seljaci su primorani da žive zajedno u komunama. Ako je još tokom njegove primene bilo očigledno da plan ne daje dovoljne rezultate, Komunistička partija Kine odnosno svi njeni pripadnici su činili sve da ovaj plan prikaže uspešnim. Na primer, to je podrazumevalo da preuveličavaju rezultate prinosa pšenice, ali i da svu pšenicu oduzimaju od seljaka kako bi te rezultate koliko toliko potkrepili nerealno brojke koje su sami odredili.
Zbog toga su se kineski građani okrenuli alternativnim izvorima hrane, jer je njihova sopstvena vlada oduzimala sve što bi proizveli. Od divljih biljaka, preko debla drveća, psa, mačaka, pacova, miševa i insekata, živo ili mrtvo, divlje ili pitomo, sve je dolazilo u obzir.
Nakon smrti Mao Cedunga mnoge njegove politike su ukinute. Tako su krajem sedamdesetih godina kineske vlasti dozvolile privatnim poljoprivrendim gazdinstvima da gaje divlje životinje. Dok su velike kompanije počele da se bave proizvodnjom konvencionalne rane poput pšenice ili svinjskog i goveđeg mesa, manja gazdinstva su počela da hvataju i gaje egzotične vrste poput zmija, šišmiša ili kornjača kako bi mogli da se prehrane.
„Na samom početku, to su uglavnom bile seljačka gazdinstva, koja su na primer gajila kornjače u dvorištu. To u počeci uzgajanja divljih vrsta“, rekao je za Vox, Piter Li, profesor na Univerzitetu u Hjustonu.
Li objašnjava da se velika promena desila 1988. godine i usvajanjem Zakona o zaštiti divljih životinja Narodne Republike Kine koji u članu tri navodi da su sve divlje životinje u vlasništvu države i da država štiti prava svih onih koji razvijaju ili koriste divlje resurse u skladu sa zakonu, a istovremeno u članu 17. ohrabruje pripitomljavanje i gajenje istih. Ako se divlje životinje označe kao resurs, onda to znači da se one mogu i koristiti od strane ljudi, zaključuje Li.
Upravo iz ovog zakona je i proistekla čitava industrija „vlažnih“ pijaca vredna preko 70 milijardi američkih dolara na kojima su krenule da se prodaju žive i mrtve životinje – od kokošaka, pa sve preko zmija i šišmiša. Najveća ironija je ta što su vremenom te egzotične vrste životinja vremenom dobile na ceni te je to danas hrana bogatih Kineza, a istovremeno su sastojci tradicionalne kineske medicine.
Vuhan i COVID-19
Geografsko poreklo COVID-19 se vezuje za pijace u gradu Vuhanu, u južnoj Kini. Tačnije za divlje životinje koje se nalaze na njoj. Iako mnogi navode šišmiše kao inkubatori ove bolesti, ovog meseca je međunarodni tim naučnika na uzroku smrznutog mesa ljuskavca, koji su zaplenjeni od lovokradica 2017. i 2018. godine, utvrdio da postoji i kod njih SARS-CoV-2, vrsta korona virusa koja je odgovorna za trenutnu pandemiju, a koja je takođe prisutna i kod šišmiša.
Pitanje koje se nameće jest ono koje se tiče prenosa virusa sa jedne vrstu na drugu. Odgovor je prost i leži u higijeni samih „vlažnih“ pijaca. Naime, sanitarni uslovi na ovim pijacama su loši i zbog toga omogućavaju prenos bolesti i virusa.
„Kavezi u kojima se nalaze životinje životinje su naslagani jedan na drugi. Životinje koje su na dnu su često natopljene svim vrstama tečnosti. Životinjski izmet, gnoj, bilo koja tečnost koja dolazi od životinja koje se nalaze iznad“, objašnjava za Vox profesor Piter Li.
U toj činjenici leži odgovor na pitanje prelaska virusa sa jedne vrste na drugu, a kada ljudi dođu u kontakt sa zaraženim životinjama odnosno ako konzumiraju meso, mogu se zaraziti i dalje prenositi.
Kao posledicu svega, kineske vlasti su 23. januara u Vuhanu zabranile trgovinu živim životinjama na ovim pijacama, a takođe su zatvorili i onu pijacu za koju se sumnja da je od nje potekao virus. Kako se epidemija širila tako su uvedene i nove more, pa je tako 25. februara 2020. godine Komunistička partija a uvela trajnu zabranu i konzumaciju divljih životinja.
Ono što je takođe zanimljivo reći i to da COVID-19 nije zapravo prvi slučaj virusa koji je proistekao iz ovih kineskih pijaca. Virus SARS-a, koji je takođe 2003. godine pretio i plašio svet, takođe vodi poreklo iz sa pijaca južne kineske provincije Guangdong. Postoje čak i velike sličnosti između javljanja i toka epidemije ove dve vrste virusa. U oba slučaja virus je proistekao sa „vlažnih“ pijaca tako što su ljudi konzumirali divlje zaražene životinje, pa se proširio svetom. Kako Nešnal rivju piše, u oba slučaja su kineske vlasti uvele zabranu ovih pijaca, s tim što je u slučaju SARS-a ta zabrana posle nekog vremena povučena.
Ono što je sigurno jeste da je COVID-19 virus smrtonosniji i od tzv. svinjskog gripa i od SARS-a sa većim globalnim dometom koji ozbiljno drma reputaciju Kine. O tome da li je trajna zabrana kineskih vlasti jača od uticaja industrije vredne 70 milijarde dolara će se tek istraživati, do tada je svet fokusiran na prevazilaženje postojeće krize.