fbpx
4.5 C
Vranje
nedelja, 21.04.2024

Hoćemo li gledati „Tik Tok“ objave iz kasarni?

Odabrani članci

Marija Ignjatijević
Marija Ignjatijevićhttps://bezbednost.org/author/marijai/
Istraživačica Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku

Da li su mladi zaista spremni i voljni da se odreknu komfora, prekinu svoj obrazovni i karijerni put vojnom službom ili ćemo ponovo imati široko rasprostranjeno eksploatisanje prigovora savesti, korupciju i napuštanje zemlje kako bi se ova obaveza izbegla?

Tema obaveznog vojnog roka se godinama iznova vraća u javni prostor i okupira pažnju medija i građana u Srbiji, na otprilike dve nedelje. Barem dva puta godišnje se političari, vojni analitičari, istraživači, novinari i drugi upuste u raspravu o vojnom roku. Deset godina nakon zamrzavanja ove obaveze u Srbiji, rasprava o (ne)uspesima profesionalizacije vojske je svakako potrebna, ali pitanje je da li je vraćanje vojnog roka pravo rešenje za njene probleme. Veliki broj pitanja, bez jasnih odgovora.

Rasprava se uglavnom vrti oko dva sveobuhvatna pitanja, sa nizom potpitanja – da li je našem odbrambenom sistemu vojni rok zaista potreban, kao i da li je potreban mladim ljudima. Retko možemo čuti zainteresovane strane koje bi mogle odgovoriti na ova pitanja, profesionalce iz Vojske Srbije i mlade ljude koji bi zapravo služili vojsku. O ovoj temi najčešće se čuju mišljenja političara i starijih ljudi koje obaveza služenja vojnog roka ne bi ni obuhvatila.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju veliku podršku građana vraćanju vojnog roka, pre svega kod starijih kategorija stanovništva, dok su kod mladih ljudi mišljenja podeljena. Kao glavni razlog oni navode disciplinu i tradiciju, što je verovatno rezultat nasleđa iz prošlosti i percepcije vojske kao životne škole koja „od dečaka pravi muškarca“.

Ova istraživanja ne obuhvataju srednjoškolce, te nismo sigurni kakvog su stava upravo generacije koje bi ova obaveza zakačila. Pitanje je da li bi se optimizam održao u realnosti, kao i kako bi izgledalo služenje vojnog roka u savremenim uslovima. Pre svega, da li su mladi zaista spremni i voljni da se odreknu komfora, prekinu svoj obrazovni i karijerni put vojnom službom ili ćemo ponovo imati široko rasprostranjeno eksploatisanje prigovora savesti, korupciju i napuštanje zemlje kako bi se ova obaveza izbegla?

Da li bi mladi morali da se odreknu telefona i interneta na 3 do 6 (ili više?) meseci ili bi bismo gledali Instagram storije i Tik Tok objave iz kasarni? Da li bi ova obaveza obuhvatila i devojke kao, na primer, u Norveškoj? Iz svih navedenih pitanja, nameće se jedno logično: da li je možda značajnije i efikasnije unaprediti uslove dobrovoljnog služenja vojnog roka i uložiti sredstva u njegovu promociju, nego obavezati sve mlade ljude, pa i one koji to ne žele.

Kada je reč o potrebama sistema odbrane, političari ističu odliv kadrova i osipanje rezervnog sastava kao važne razloge za vraćanje vojnog roka. Diskutabilno je da li bi obavezan vojni rok pomogao u rešavanju ovih problema. Služenje vojnog roka bi svakako obnovilo pasivnu rezervu, ali ne i odlazak profesionalaca iz sistema. Regruti na obaveznom služenju vojnog roka ne bi mogli da nadoknade odliv stručnih kadrova koji su se za svoje specijalnosti školovali i obučavali godinama. Takođe, rezervni sastav nije potrebno samo obnoviti, već i održavati, što donosi dodatne troškove npr. održavanja redovnih vojnih vežbi za rezerviste na godišnjem nivou.

Često se postavlja i pitanje finansija, odnosno cene i isplativosti vraćanja vojnog roka. Ovakva odluka bi svakako iziskivala značajne resurse za obnavljanje infrastrukture, delegiranje kadrova za obučavanje, plate i život regruta za vreme službe i tako dalje. Međutim, o finansijskom aspektu je trenutno moguće samo spekulisati, s obzirom da ne postoji, ili barem nije poznata javnosti, sveobuhvatna analiza potreba i jasan predlog Ministarstva odbrane o modelu vojnog roka.

Kada je reč o potrebama sistema odbrane, neminovno se nameće i pitanje od kojih pretnji Srbija planira da se brani masovnijom regrutnom vojskom, umesto profesionalnom koju trenutno ima (pre samo dve godine Strategijom odbrane je naglašena potreba razvijanja efikasne i moderne vojske). Pitanje je i da li regrutna vojska zaista adekvatan odgovor na savremene bezbednosne izazove i sve savremenije naoružanje.

Čini se da za sada u javnosti imamo otvoren niz pitanja bez konkretnih odgovora. Umesto što se periodično uzbuni javnost i vodi površna rasprava, bilo bi značajnije izneti konkretne predloge i otvoriti diskusiju sa svim zainteresovanim stranama, pre svega profesionalcima iz sistema odbrane i mladim ljudima koji bi potencijalno služili vojni rok.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci