VRANJE – Dok se u javnosti mogu čuti oprečne izjave gradonačelnika Vranja, sa jedne, i Ministarstva prosvete (MP), sa druge strane – o tome da li ima ili nema novca za rekonstrukciju vranjske OŠ „Dositej Obradović“ – učenici, svakog dana, idu u školu koja se „raspada“, kako svedoče roditelji, besni i zabrinuti za bezbednost svoje dece i zaposlenih. Krov prokišnjava, parket fiskulturne sale je oštećen, prozori u delu škole nisu zamenjeni „od 1959. godine“, a deca zimi na časovima sede u jaknama. „Škola ne da nije bezbedna, nego je pitanje samo kada će da se desi nesreća“. Većnik za infrastrukturu prebacuje „loptu“ većniku za obrazovanje a on – nema komentar i nije u Vranju.
Godinama se govori o potpunoj rekonstrukciji OŠ „Dositej Obradović“, a najnovije obećanje dogodilo se tokom gostovanja gradonačelnika Vranja, Slobodana Milenkovića, u emisiji na TV Vranjska plus, 26. marta ove godine.
„Imam informaciju da je Ministarstvo finansija odobrilo sredstva za rekonstrukciju OŠ ‘Dositej Obradović’. Nadam se da će sredstva biti operativna tokom ove godine“ – rekao je, tom prilikom, Milenković za TV Vranjska plus.
Ovaj medij tada je podsetio i da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prilikom posete vranjskom Zdravstvenom centru (ZC), krajem januara 2024, najavio rekonstrukciju ove škole.
Međutim, odgovor resornog ministarstva na poslaničko pitanje narodnog poslanika SRCE, Slobodana Petrovića – od 27. avgusta, dakle samo pet meseci nakon izjave gradonačelnika da su „odobrena sredstva“ – „demantovao“ je i gradonačelnika Milenkovića i predsednika Vučića.
„Projekat rekonstrukcije OŠ ‘Dositej Obradović’ u Vranju nije planiran za realizaciju u predstojećem periodu od strane MP“ – navodi se u odgovoru MP na poslaničko pitanje Petrovića, poslanika SRCE u Skupštini Srbije i predsednika vranjskog odbora ove partije.
Procenjena vrednost za realizaciju Projekta dogradnje, rekonstrukcije, adaptacije, energetske sanacije i izgradnje pomoćnog objekta OŠ „Dositej Obradović“ u Vranju iznosi 570 miliona dinara (oko 4,9 miliona evra) bez PDV-a, odnosno 680 miliona dinara (oko 5,8 miliona evra) sa PDV-om, u skladu sa zahtevom škole iz decembra 2022. godine, navedeno je u odgovoru resornog ministarstva narodnom poslaniku iz Vranja.
„S obzirom na to da neophodna sredstva za radove na objektu škole daleko prevazilaze odobrena budžetska sredstva za tu namenu MP, u ovom trenutku nije moguće realizovati traženu investiciju“ – objasnili su iz ovog ministarstva.
Petrović za Slobodnu reč kaže da je identična pitanja, u formi poslaničkog – o tome kada će, konačno, početi rekonstrukcija ove vranjske osnovne škole, koliko će ona koštati, kao i zbog čega se toliko kasni sa obećanjem o rekonstrukciji – osim ministarski prosvete, Slavici Đukić Dejanović, poslao i ministru za javna ulaganja, Darku Glišiću, ali da na njih, i dalje, čeka odgovor.
U međuvremenu, dok traje „nadgornjavanje“ najviših predstavnika lokalne i republičke vlasti, o tome ima li, ili nema, novca za sanaciju OŠ „Dositej Obradović“, najviše trpe oni koji su nedužni – deca i zaposleni.
Majka deteta koje pohađa ovu školu, na pitanje novinara o tome šta je najveća opasnost po decu i zaposlene, kaže – „sve je najveći problem“.
„Prvo, krov je u očajnom stanju. U holu škole, gde se održavaju priredbe i gde deca prolaze da bi ušla u učionice, je staklo koje prokišnjava. I pitanje je trenutka kada će to da padne. Ajde što oni sakupljaju tu kišnicu u kofama, to je već sve normalno, svi smo navikli na to, ali to staklo je mnogo opasno. Najbolje je da se ‘Dositej’ zatvori, i da deca lepo pređu u Gimnaziju – da idu u drugu smenu, pošto učenici Gimnazije idu samo prepodne“ – kazala je ova zabrinuta majka.
Niko od roditelja „neće da se petlja previše“ jer „niko neće da ima bilo kakav problem“.
„Roditelji ko roditelji… Ali, stvarno mi je više preko glave da slušam lažna obećanja i da gledam ‘raspad’, i da deca nemaju dostojanstvenu školu. Ne ne znam kakvu – da lete i imaju kompjutere. Samo – dostojanstvenu školu. Krov nad glavom, grejanje. Kad je moje dete pošlo u školu, grejanje su imali, u prvoj smeni, od osam do 10, a u drugoj – od 14 do 16 sati. Videćemo sad kako će biti“ – objasnila je sagovornica Slobodne reči.
U delu škole, kako je objasnila, „godinama ništa nije promenjeno“.
„Škola ne da nije bezbedna, nego je pitanje samo kada će da se desi nesreća. Ali kada se desi, tad će da bude kasno. Ne daj bože da nešto padne. Nebitno je i grejanje, nebitno je što deca sede u jaknama tokom zime. Ma, koja izolacija – nema izolacija! Prozori su iz 1959. godine, oldtajmeri! Ništa nije promenjeno. To zlata vredi. Treba da se čuva – kao nacionalno dobro. Da deca dolaze u našu školu na ekskurzije i da je gledaju, da vide kako se to nekad gradilo“ – manje u šali, više ozbiljnim tonom, govori ova majka.
Toaleti su „samo“ bakteriološka opasnost, dodala je.
„U holu škole je stakleni krov koji ne da prokišnjava, nego deca mogu da igraju vaterpolo. Pitanje je trenutka kada će pasti. Ne želim da zamišljam koje bi bile posledice pada“ – objašnjava.
Kako dodaje, škola je podeljena na učenike nižih i viših razreda.
„Taj deo gde moje dete ide renoviran je pre, možda, desetak godina. Krov je saniran, toaleti su, koliko-toliko, u funkciji. Nisam ulazila, ali smrad je nenormalan. Hajde da kažemo da, u tom delu škole, ima sve. Ali, od petog do osmog razreda, taj deo napred, čeoni deo, i hol – tamo ništa nije promenjeno, stvarno, od kada je škola napravljena. Ja sam išla u tu školu i znam kako je izgledala, a znam i kako izgleda sad. U ovom delu gde idu deca od petog do osmog razreda – tamo je očajno. Sala treba do temelja da se sruši“ – slikovita je ova majka.
Ova majka pisala je i ministarki prosvete, Slavici Đukić Dejanović, a – kako kaže – u pismu je izrazila nadu da će ovu vranjsku osnovnu školu „zatvoriti radi bezbednosti dece“.
„Napisala sam da su deca, svakodnevno, izložena zarazi i nehumanim uslovima. Navela sam i da mi je jasno da su lažna obećanja, da mi je jasno i šta je politika, i šta je kampanja, ali, pobogu, biće kasno za sve ako se desi nesreća. Jedan deo škole je renoviran, pre desetak godina, ovo ostalo je Černobilj, tako sam napisala“ – rekla je ona za Slobodnu reč.
Od lokalnih nadležnih instanci smo pokušali da, u interesu javnosti, saznamo konkretnije detalje u vezi sa potencijalnom rekonstrukcijom – najpre, iz same škole. Pre svega, kako će njeni rukovodioci, zajedno sa nadležnima, organizovati dolazak đaka u školu tokom zimskih meseci, i da li će mališani, opet, po ko zna koji put, u klupama sedeti u jaknama.
Novinari Slobodne reči pozvali su OŠ „Dositej Obradović“, a javio se sekretar koji je rekao da je direktorka „trenutno na sastanku“, te da nazovemo „malo kasnije“ – „za jedno sat vremena“. Pozvali smo u dogovoreno vreme, ali se iz škole nisu javili na taj telefonski poziv.
Član Gradskog veća (GV) za infrastrukturu i komunalnu delatnost, Goran Mladenović, rekao je novinarima da je „dobio druga zaduženja kao većnik za infrastrukturu i komunalnu delatnost“, ali da je čuo od kolega da postoji problem u ovoj školi.
„Ne znam detalje, jer sam na kolegijumu dobio zadatke iz svog domena. Nisam dobio konkretan zadatak da obiđem školu i tražim rešenje, jer sam ja u resoru za infrastrukturu i komunalnu delatnost. Da je u pitanju put do škole, ili da treba voda, ili nešto oko atmosferskih i fekalnih kanalizacija – ja bih se time bavio. Ovo je, koliko sam razumeo, unutrašnjost objekta škole. Mislim da će, za taj problem, većnik za obrazovanje da preduzima mere i da rešava“ – objasnio je Mladenović.
Nenad Đorđević, član GV za obrazovanje, sport i verske zajednice – na pitanje da li ima vremena da za Slobodnu reč govori o problemima koji imaju deca i zaposleni u OŠ „Dositej Obradović“, a koji se tiču njihove bezbednosti i telesne ugroženosti, kratko je odgovorio da – nema vremena.
„Ne. Nisam u Vranju. Ne“ – rekao je Đorđević.
ŠKOLSKI POLICAJAC
Novinari Slobodne reči otišli su do OŠ „Dositej Obradović“, kako bi fotografisali zgradu u kojoj se ona nalazi, te pokušali da čitaocima dokumentuju i dodatno približe stepen nebrige prema objektu ove vaspitno-obrazovne ustanove. Čim je kročio u dvorište škole, novinaru je prišao školski policajac, koji je – posle pitanja šta to novinar radi, te da li se dogovorio sa direktorkom da sme da fotografiše, i nakon što mu je vaš izveštač pokazao legitimaciju, uz pojašnjenje da je tu na zadatku, kao novinar, te da time ne krši nikakav zakon jer na fotografijama nema maloletnika kojima se vide lica – rekao da mora da pozove direktorku i izvesti je o tome da neko fotografiše spoljašnost škole.
Direktorka nije mogla da siđe u dvorište i razgovara sa novinarom, jer je, kako nam je preneo policajac, u tom momentu na sastanku, ali je svom kolegi prenela da nas obavesti da zgradu možemo fotografisati spolja, ali ne i iznutra, kao i da na fotografijama ne smeju biti deca i zaposleni – jer deca cirkulišu kroz hodnike, idu do toaleta i slično.
