Kardinali iz celog sveta uputili su se ka Vatikanu, gde će u naredne dve nedelje biti formirana konklava kako bi se izabrao novi predvodnik Rimokatoličke crkve. Papa Franja, verovatno jedan od najliberalnijih papa do sada preminuo je 21. aprila od moždanog udara, a novi će biti izabran u narednom periodu. Ovaj događaj stavio je Vatikan u tešku poziciju i nametnuo mu izbor: da nastavi svojim liberalnim putem ili da se ponovo zatvori za javnost.
Sam izbor novog pape postao je interesantan javnosti prošle godine sa premijerom filma Konklava, a u narednim danima pratićemo u kojoj je meri ovaj film verodostojan.
Proces izbora novog pape obavijen je misterijom. Kardinali, odnosno biskupi prepoznatljivi po svojim crvenim odorama, a odabrani od strane samog pape, su ti koji će iz svojih redova imenovati novog poglavara Rimokatoličke crkve. Od 252 kardinala njih 138 imaće pravo glasa. Po pravilu samo kardinali mlađi od 80 godina mogu da glasaju i iz njihovih redova dolaze gotovo sve pape (iako svaki kršteni muškarac može postati papa). Čak 109 kardinala sa pravom glasa imenovao je papa Franja, što može nagovestiti smer u kojem će se vatikanska politika kretati u narednom periodu.
Konklava
Ne ranije od 14, a ne kasnije od 21 dana od smrti ili ostavke pape Konklava počinje zasedanje u Sistinskoj kapeli rečima extra omnes – svi napolje. Svi osim kardinala sa pravom glasa napuštaju prostoriju, prisutni se zaklinju na tajnost i kapela se zaključava. Jedini vid komunikacije sa spoljnim svetom ostaje crni ili beli dim kojim se četiri puta dnevno daje signal da je glasanje završeno.
Iza zatvorenih vrata odvija se glasanje koje može trajati i nekoliko dana (1922. godine glasalo se 5 dana). Tajnim glasanjem, na dvaput presavijenim papirićima kardinali upisuju ime njihovog izabranika ispod reči eligo in summum pontificem – biram svog vrhovnog pontifika (sveštenika). Glasanje se odvija ujutru i popodne dok jedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu. Nakon svakih sedam glasanja pravi se jednodnevna pauza za molitvu, odmor, i ponovno promišljanje (drugim rečima za dodatno lobiranje).
Glasanje
Jedan za drugim, kardinali ubacuju glasačke listiće u kutiju smeštenu ispod Mikelanđelove freske Poslednji sud govoreći molitvu. Glasovi se nakon svakog od četiri glasanja prebrojavaju naglas i zapisuju. Ukoliko dvotrećinska većina nije postignuta listići se spaljuju sa hemikalijama i crni dim iz dimnjaka daje signal okupljenima da glasanje mora da se ponovi. Ako ni posle 30 dana zasedanja papa ne bude izabran, neophodan broj glasova smanjuje se sa dvotrećinske na prostu većinu.
Nakon prikupljanja neophodne većine kandidatu se postavlja pitanje da li prihvata dužnosti pape, nakon čega bira svoje papsko ime. Listići se ponovo spaljuju, ovaj put pomešani sa hemikalijama koje dim boje u belo, što signalizira da je glasanje završeno. Novi papa se u Sobi suza zatim oblači u belu odoru nakon čega izlazi na terasu Bazilike Sv. Petra.
Izbor
Viši kardinal koji je prisustvovao brojanju glasova izaći će na terasu Bazilike i rečima Annuntio vobis gaudium magnum: Habemus papam – Objavljujem veliku radost: Imamo papu. Novi papa zatim izlazi i deli svoj blagoslov okupljenima, Rimu i (Rimokatoličkom) svetu.
Prethodna dva izbora trajala su 4 dana za papu Benedikta, odnosno 5 za Franju. Najveći udeo kardinala dolazi iz Evrope, ali sa izborom Franje Azija i Južna Amerika postaju sve zastupljenije. Očekuje se da će Vatikan nastaviti nešto liberalnijim smerom koji je Franja započeo. Ove godine se na listi mogućih kandidata nalazi i beogradski nadbiskup, kardinal Ladislav Nemet.
