Radomir Stanojković (88) iz Vranja nedavno je dobio nagradu za životno delo, za 40 godina enigmatskog stvaralaštva. Jubilarna povelja Enigmatskog saveza Srbije uručena mu je na svečanosti u Paraćinu, 27. oktobra. Od zagonetki najviše sastavlja ukrštene reči, a piše i aforizme. Tokom karijere enigmate sarađivao je sa oko 40 časopisa, među kojima su i oni iz Vranja, a dosad je objavio više od 12.000 raznih zagonetki i pet zbirki aforizama. Sve je to uspeo da postigne radeći svoj „redovan“ posao. Po zanimanju je metalostrugar. Od detinjstva je igrao šah, a bio je i prvak Vranja.
Stanojković – koji je rođen u Sremskoj Rači a od 1971. živi u Vranju – kaže za portal Slobodna reč da se enigmatikom počeo baviti baš te godine kada se preselio u Vranje, ali da mu se ti „rani radovi“, objavljeni u nekadašnjem vranjskom nedeljniku Slobodna reč, „ne priznaju“, pošto su u pitanju bile lokalne novine.
„Nikome iz lokalnih novina i časopisa nisu priznavali, ne samo meni. Zvanično se kao početak moje karijere u enigmatici uzima 1984. godina, a prvi rad koji su mi priznali su ukrštene reči koje je objavila Mala eureka iz Gornjeg Milanovca“ – započinje priču Raša Stanojković, kako ga, kaže, često oslovljavaju.
Ideja o tome da bi mogao da sastavlja ukrštene reči rodila se onda kada je, u jednom od enigmatskih časopisa, pročitao da dobar rešavač može da bude i dobar sastavljač.
„Ja sam neverovatno dobro rešavao ukrštene reči. Na poslu kad ne znaju da reše, pozovu mene i ja to rešim. U nekom enigmatskom časopisu sam pročitao da dobar rešavač može da bude i dobar sastavljač, i to me je povuklo. Ali nisam ja u početku znao mnogo o rečima, nego sam morao da se konsultujem sa komšijom koji je magistar književnosti“ – priča Stanojković.
„ZALISTAK“ I „OVČARICA“
Postoji „oko 600“ pravila kojih se mora pridržavati prilikom sastavljanja ukrštenica, a možda i najvažnije je da se gleda „poreklo“ reči. To znači da u ukrštenim rečima ne može da bude ona koja već nije objavljena u nekom rečniku.
„Sve reči mi dolaze iz glave, ali mora svaka da ima poreklo, odnosno mora da postoji u rečniku, da je tamo već objavljena. Ako je, na primer, književnik spomenuo neku reč – ne može. Ako reč ne postoji u rečniku, odmah ti pada ukrštenica. Reči i izrazi stranog porekla nisu dozvoljeni. Što više domaćih reči. Može i strana, ali samo ako se njena upotreba odomaćila u svakodnevnom govoru našeg naroda. Ja sve sastavim i onda, kad opisujem te pojmove, u rečniku proveravam. Moram da dostavim uredniku poreklo reči, da on ne prelistava i ne gubi vreme“ – objašnjava sagovornik Slobodne reči.
Nije mu teško, kaže, da ukrštene reči sastavi, ali mnogo vremena gubi na opisivanje pojmova, a treba i vreme da sve to otkuca na mašini.
„To treba da bude precizan opis, ne predugačak niti prekratak. Da bude sažet i kvalitetan, da bi onaj rešavač mogao lakše da ga reši i da razume šta ja, kao sastavljač, od njega tražim. Kažu da su ‘ludnice o državnom trošku’. To je enigmatski izraz, pravilo za one koji sastavljaju. Onaj ko rešava ukrštenicu ne treba da poludi dok pokušava da protumači ono što sam ja njemu zadao. Morate da vodite računa šta uvrštavate u ukrštenicu, da se ovaj ne muči i ne poludi od brige jer ne može da je reši“ – slikovit je Stanojković.
Jedno od najbitnijih pravila je to da prva reč mora da bude najkvalitetnija, da od nje sve polazi.
„To znači da u jednoj reči treba da imate skupine, odnosno grupe samoglasnika ili suglasnika. Kvalitetna reč je, recimo, ‘zalistak’, zato što ima skupinu ‘st’, a ima i slovo ‘z’ koje se tretira kao teže slovo. Takva slova su još i ‘š’, ‘ć’, ‘dž’ ili ‘đ’ – to su Vukova slova koja su teža za ukrštanje. I reč ‘ovčarica’ je kvalitetna, zato što imate suglasničku grupu ‘vč’. Slova ‘v’ i ‘č’ se ređe koriste, stoga i nose po dva boda, plus imamo ova dva suglasnika jedan do drugog. Znači, samo na ovu reč bih dobio šest bodova. Kvalitetne reči, takozvane ‘jedrice’ književnog jezika, su i ‘drška’, ‘zaprška’ ili ‘Steaua'“ – objašnjava ovaj metalostrugar po struci.
Jedno slovo može da odluči da li će urednik prihvatiti da objavi neku ukrštenicu, jer će biti objavljena ona koja sakupi više bodova na osnovu kvaliteta zbira svih reči. Po novim pravilima, priča Stanojković, ukrštenica mora da ima prosečnu dužinu reči od 4,5 slova, koja se izračunava pomoću posebne formule.
„Najkvalitetnija ukrštenica je ona sa svim belinama, odnosno praznim poljima koja rešavač treba da popuni. Što manje crnih polja – to bolje. Treba da se izbegavaju skraćenice i izolovana polja, a izolovana polja se ne opisuju. Ne mogu da se uvrste u ukrštenicu one reči koje nemaju množinu. Ne sme da se ubaci ni reč koja će nekoga da vređa, tipa ‘ćorav’, ‘blesav’, ‘šašav’… Ako uvrstite neku ličnost u ukrštenicu, na primer direktorku nekog javnog preduzeća, pa još stoji i njena fotografija, a ubacite i reči kao što su ‘krava’ ili ‘ovca’, to bi moglo da asocira na to da je ona krava. Ništa što može da se protumači kao neka kvalifikacija ili uvreda ne sme da se nađe u ukrštenim rečima, ako je tu i ime neke osobe“ – pojašnjava Radomir Stanojković.
Kaže da ne zna koliko mu vremena tačno treba da sastavi jednu ukrštenicu, ali izdvaja zanimljivu rutinu koju je praktikovao dok je bio u radnom odnosu, odnosno dok je radio svoj „osnovni“ posao.
„U jednom periodu sam radio za mnogo časopisa u isto vreme, plus moj redovni posao. Radim od sedam ujutru, a ustanem u četiri i do šest sati sastavim zagonetke za sve lokalne časopise. Svakog jutra tako radim da bih mogao da postignem. Ali nisam se bavio samo metalostrugarstvom. Recimo, u Pamučnom kombinatu sam bio zaposlen kao montažer mašina, u Simpu sam oštrio testere, radio sam kao radnik na železnici, a u firmi 14. oktobar iz Kruševca kao metalostrugar“ – priča naš sagovornik.
„GVOZDENA PARTIJSKA DISCIPLINA ISKOVALA JE MNOGO BUZDOVANA“
Iako, s vremena na vreme, sastavi poneki rebus, anagram, osmosmerku ili dodavaljku, pored konstruisanja ukrštenih reči, Radomir Stanojković ponajviše piše aforizme.
„Većina ideja za aforizme mi pada na pamet kad čitam, mnogo čitam. I u toku čitanja mi padne na um ideja. Nečega se setim i uveče, kad legnem da spavam. I ako tu ideju ne zapišem istog trenutka, do jutra ispari iz glave i više se ne vraća. Sve oblasti društvenog života Vranja i Srbije – nekad i Jugoslavije – obuhvatam svojim aforizmima. Evo, jedan sam objavio skoro: ‘Bratski smo podelili imovinu, brat je uzeo sve’. Aforizam ‘Gvozdena partijska disciplina iskovala je mnogo buzdovana’ je, svojevremeno, Minimaks pročitao u svojoj emisiji. Svi se oduševili“ – priseća se Stanojković.
U toku svoje plodonosne karijere enigmate, a i danas aktivno sastavlja zagonetke, svoje radove objavljivao je u skoro svim vranjskim časopisima i novinama – od Slobodne reči, preko novina Simpa i Jumka, do Kis radija i Vranjskih novina. Ukupno u oko 40 časopisa iz Srbije i nekadašnje Jugoslavije, među kojima su i Mala eureka – gde je objavio svoj prvi priznati rad – te Eureka, Velika eureka, Eureka specijal, Marbo i drugi.
Dosad je objavio više od 12.000 radova, ali je, kako i sam kaže, kasno počeo. Aktivni je član Enigmatskog kluba „Nova zagonetka“ iz Beograda, a sarađuje sa časopisima Treće doba iz Šapca i Vesnikom iz prestonice.
Veoma ceni Enigmatsko udruženje Bjelovar iz Hrvatske, danas poznatije kao „Čvor“, čiji se članovi takmiče na svetskom nivou. Stanojković podršku, kako kaže, dobija i od Udruženja enigmata „Vuk Karadžić“ iz Beograda.
Mladi se danas preterano ne interesuju za enigmatiku, kaže on, ne žele mnogo da „razgibavaju“ mozak.
„Umire kreativna enigmatika, jer je kompjuterizacija sveprisutna. Šta da radimo, takva vremena su došla. Mada se prodaju enigmatski časopisi, iako su neki falš. Recimo, u jednoj ukrštenici je bila zadata reč ‘util’. Ona ne postoji ni u jednom rečniku. A mogli su, jednostavno, da ubace rubno polje i da se doda slovo ‘š’, i da ispadne ‘Šutil’, vranjski slikar. To je toliko jednostvno bilo“ – priča Stanojković.
PRVAK VRANJA U ŠAHU
On se, od dečačkih dana, bavi šahom – a često je i sam vežbao i igrao.
„Igrao sam i vežbao, čak i sam. Vide me ljudi i kažu – ovaj ‘skrenuo’, sam igra šah. Šahom se bavim još od male mature, a 1965. postao sam prvak Vranja. Spremao sam i učenike, moja četiri igrača sad igraju u prvoj ligi. Da bih ga spremao, neophodno je bilo da je dete odličan učenik, jer nisam hteo da popusti u školi na račun šaha. To umeće u igranju šaha mi je pomagalo, verujem, i prilikom sastavljanja zagonetki, jer obe stvari utiču na razvijanje kreativnosti i zahtevaju da vam mozak konstantno bude aktivan“ – priča Stanojković.
Broj osvojenih nagrada, kaže, ne zna.
„Ma ko će to da popiše… Ne bih da ispadne da sam prepotentan, ali imam oko 200 prvih nagrada. Druga i treća mesta ne računam. Privatna televizija iz Toronta za srpsku dijasporu, čiji je vlasnik čovek koji je poreklom Vranjanac, objavila je mojih 10 aforizama“ – kaže Radomir Stanojković.
PET ZBIRKI AFORIZAMA
Radomir Stanojković objavio je pet zbirki aforizama: „Jaoj! Opet ćemo pobediti!“ (1997), „Umiljato jagnje dva prsta liže“ (1998), „Praznoj glavi ne pomaže ni prst na čelo“ (2001), „Vratićemo dugove, ali ne i drugove“ (2002) i „Psi laju, Rašin karavan prolazi“ (2022).
„Dva su mi aforizma pobedila na godišnjem konkursu, na nivou cele bivše Jugoslavije. Prvi je ‘Nećemo poginuti od struje, mi smo izolovani’, onda kada je bio Milošević, pa je govorio da smo izolovani, misleći na Jugoslaviju. Posle sam čuo i vic na osnovu ovog mog aforizma. A drugi je ‘Došlo je do poremećaja i u životinjskom carstvu. Magarci pojeli vuka’. Tad je takvo vreme bilo, bilo je mnogo poremećaja u društvu“ – ističe Stanojković.
