fbpx
23.9 C
Vranje
nedelja, 14.04.2024

Od nas gori samo Makedonci, pokazao NIN-ov indeks ekonomske snage

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

BEOGRAD – Srbija se, mereno NIN-ovim Indeksom ekonomske snage osam zemalja regiona za 2022. godinu, nalazi na pretposlednjem mestu i samo je Severna Makedonika gora od Srbije, objavio je danas nedeljnik NIN.

Indeks od 2016. rangira pet zemalja Zapadnog Balkana – Albaniju, BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – i tri susedne zemlje, najmlađe članice EU – Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku – po 10 parametara: stopi rasta BDP, BDP po stanovniku, prosečnim platama, realnom rastu zarada i kupovne moći, stopi inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnog duga u BDP i stanju platnog bilansa.

Na prvom mestu je Hrvatska sa indeksom 7,25, druga je Bugarska (6,75), treća BiH (6,25), četvrta Rumunija (6,13), peta Crna Gora (5,38), šesta Albanija (5,13), sedma Srbija (5,00) i na poslednje mestu je Severna Makedonija sa indeksom 3,25.

Vrednost indeksa izračunava se tako što svaka zemlja za svaki od parametara, u zavisnosti od toga na kom se mestu nalazi, dobija od jednog do osam poena, pa se zbir svih poena množi sa 0,125 da bi se dobio indeks u rasponu od jedan do 10.

Teoretski, ukoliko bi neka zemlja bila najbolja u svim kategorijama imala bi indeks 10, a za državu koja je najgora po svim parametrima bio bi jedan, piše nedeljnik.

Nedeljnik navodi da dok zvaničnici tvrde da smo u poslednjih 11 godina ekonomski postigli više nego ikada i da po standardu polako stižemo Mađarsku, Slovačku i Poljsku, Srbija je po 10 ekonomskih parametara lošija ne samo od Hrvatske, Rumunije i Bugarske, već i od tri zemlje Zapadnog Balkana, BiH, Crne Gore i Albanije.

Prema nedeljniku, čak i da raste duplo brže, Srbija ni do kraja mandata Aleksandra Vučića ne može po ukupnom BDP da stigne Hrvatsku, koja je izbila na prvo mesto i prekinula dominaciju Rumunije

Sedmo mesto po indeksu nedeljnika NIN nije najlošiji plasman Srbije. I 2016. je bila druga otpozadi, a 2017. i stepenik niže, poslednja. Najbolje je bila plasirana 2020, u vreme pandemije, kada je, sa istim brojem poena, delila treće mesto sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom.

„Nažalost, 2022. ‘balkanski tigar’ je, posle kratkotrajnog izleta 2019. i 2020, iz gornjeg dela tabele ponovo skliznuo ka dnu, s tim što Srbija ni po jednom od 10 parametara nije bila najbolja. Čak je i slabije rangirana Severna Makedonija po jednom pokazatelju – udelu investicija od 30,3 odsto u BDP – bila bolja od svih ostalih“, ukazuje NIN.

Hrvatska je lider u tri kategorije, jer je 2022. imala najveću stopu privrednog rasta od 6,2 odsto (2,7 puta veću od Srbije), najveći BDP po stanovniku od 17.486 dolara, skoro duplo veći od našeg i najveću prosečnu platu od 904 evra, za 41,7 odsto veću od srpskog proseka.

Bugarska je, takođe, najbolja u tri kategorije – ima najmanju stopu nezaposlenosti od 5,4 odsto, najniži javni dug od 21,8 odsto BDP i najmanji deficit platnog bilansa.

BiH je, zbog specifičnosti države, najbolja po tome što ima najmanji spoljni dug od 22,3 odsto BDP, tri puta manji od Srbije.

Crna Gora je rekorder po realnom rastu zarada od čak 11,6 odsto, dok je većina zemalja iz regiona kuburila sa padom kupovne moći, jer su cene rasle brže od plata.

Konačno, Albanija je bolja od ostalih po tome što su 2022. cene tamo rasle sporije, po stopi od samo 7,4 odsto, dok je godišnja inflacija u Srbiji bila više nego duplo veća.

No, i sa inflacijom od 15,1 odsto Srbija je na kraju 2022. mogla da se pohvali da je bolja od Rumunije, Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije, gde su cene porasle između 16,4 i 18,7 odsto.

Nevolja je, međutim, što su sve te zemlje u međuvremenu oborile inflaciju na jednocifreni nivo i sada bi po tom kriterijumu Srbija pala na ubedljivo poslednju, osmu poziciju. Između jula prošle i jula ove godine cene su kod nas zvanično porasle 12,5 odsto, u Albaniji tek 4,2 odsto, u BiH 4,9, Hrvatskoj 7,4, Crnoj Gori 7,5, Severnoj Makedoniji 8,4, Bugarskoj 8,7 (zaključno sa junom) i Rumuniji 9,4 odsto.

„Uostalom, za ovdašnje potrošače cene još uvek rastu bržim tempom nego u Ukrajini. Iako je već godinu i po izložena ogromnim ratnim razaranjima, Ukrajina je u julu uspela da godišnju inflaciju obori na 11,3 odsto“, piše NIN.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci