Po čemu novinari pamte „Mireta“, „Zonjaka“ i „Gonzija“

U kolektivnoj svesti većine Vranjanaca, ali i zvanično, zvanje „gradonačelnik“ imala su trojica. Tokom vlasti jednog, koji je naučio da pliva sa ajkulama sa demokratskim likom, Vranje je od opštine preraslo u grad. Za vreme drugog, mahera protokola, grad je dobio grb, zastavu, Ljupku Stević i industrijsku zonu, ali su ga proždrale naprednjačke ajkule. A za vreme trećeg, miljenika beogradske „meke“ struje naprednjaka, tiha voda ronila je i ulice i budžet, o kojem su prethodna dvojica mogla samo da sanjaju.

Novinari portala Slobodna reč razgovarali su sa kolegama iz Pčinjskog okruga koji su u prethodnih 15 godina (neki i više) pratili prilike u Vranju. Postavili smo im jedno pitanje – da pokušaju da nabroje po tri dobre i loše stvari po kojima će pamtiti Miroljuba Stojčića (SPS, 2008–2012, prethodno predsednik Opštine Vranje), Zorana Antića (SPS, 2012–2016) i Slobodana Milenkovića (SNS, dva mandata, 2016–2020. i 2020–2023.).

Utisak o uspesima i neuspesima se često podudara, a najteže je kolegama palo prisetiti se ovih stvari za vreme Stojčića, jer je to bilo pre 15 godina. Ipak, ima onih koji se sećaju, a ima i onih koji su zamolili da ostanu anonimni, neki iz opravdanih privatnih razloga, a neki jer „bi im se šef ljutio“. Zbog toga nećemo objavljivati sva imena sagovornika.

Mire – prvi gradonačelnik Vranja i snovi o plovidbi do Soluna

Najviše „muka“ zadali smo pitanjem o Miroljubu Stojčiću, prvom „šefu“ izvršne vlasti otkad je Vranje od opštine preraslo u grad. Svi sagovornici su se složili u vezi prve stvari na spisku njegovih uspeha.

1. Izgradnja Medicinske škole „Dr Izabel Emsli Haton“;
2. Dugoročno rešavanje problema zdrave pijaće vode – Brana „Prvonek“;
3. Adekvatna priprema i ispunjene obaveze Grada neophodnih za izgradnju Koridora 10;
4. Povezivanje Vranja sa evropskim institucijama, jasan stav o značaju EU integracija.

Loše stvari po kojima će, prema mišljenju naših sagovornika, javnost najviše pamtiti Stojčića su propali projekat „Tuš“, neadekvatna ekonomska politika i grad nepripremljen za tranziciju, usled kojih je mnogo ljudi ostalo bez posla, kao što je bio slučaj „Zamber“, ali i sukob sa dopisnicom Radio-televizije Srbije, Miljanom Okiljević Nikolić.

Od zanimljivih vesti za vreme njegovog mandata, izdvaja se to da je sam sebe pozvao na sud zbog slučaja „Tuš“, ali i izjave o izrađivanju studije za izgradnju kanala Dunav – Velika Morava – Južna Morava – Vardar – Egejsko more, kojim bi se iz Evrope kroz Vranje plovilo do Soluna.

Kralj protokola i tabloida, vranjski „Valter“ Zoran Antić

„Valter je odbranio Sarajevo, mi ćemo odbraniti Vranje“, rekoše vranjski socijalisti i izgubiše izbore. Upravo je gubitak na lokalnim izborima, 2016. godine od liste Srpske napredne stranke, jedan od neuspeha drugog gradonačelnika Vranja, Zorana Antića.

Na tom spisku neuspeha/afera/loših stvari po kojima će ga naši sagovornici pamtiti su i predugo čekanje na završetak rekonstrukcije zgrade Pozorišta „Bora Stanković“, „provlačenje po tabloidima“ zbog raznoraznih afera, od kojih je najpoznatija „Konjak“, nedostatak kapaciteta da se pod republičkom vlašću SNS-a izbori za lokalnu samoupravu, ali i „bežanje u Beograd dok se u Vranju sprovodi ‘lov na veštice’ i smenjuju kadrovi SPS-a u izvršnoj vlasti“.

Zasluge Antiću, kako kažu naši sagovornici, idu jer je:

1. Otvorio Geoks (uz „ograđivanje“ sagovornika da je to tada bio uspeh);
2. Za vreme njegovog mandata Vranje konačno dobilo grb i zastavu;
3. Sarađivao „na visokom nivou“ sa svim medijima bez izuzetaka;
4. Grad pripremio teren za projekte koje su nakon dolaska na vlast „preuzeli“ naprednjaci;
5. Bio „kralj protokola“.

Od Čičičića do gradonačelnika i kad to nije

Po prvi put u novijoj istoriji Vranja, nakon gotovo osam decenija, prvi čovek Grada postaje neko ko nije iz redova socijalista – dr Slobodan Milenković, specijalista ortopedije, nosilac liste vranjskih naprednjaka na lokalnim izborima 2016, 2020. i, naposletku, 2023. godine. U prvom mandatu je, osim priče o navodnom odlasku na more službenim automobilom, uspeo da se ne iskompromituje nekim većim aferama, za razliku od njegovih stranačkih kolega, ali i da nekima stvori utisak nedovoljno dominantne pojave.

Stvari su sada drugačije, SNS-u je bitan svaki glas Vranjanaca, te se desio „silazak među ljude“. Milenković sada „kida“ na društvenim mrežama, tamo je gradonačelnik iako zvanično nije, ko plaća tim zadužen za iste nije poznato, i možda će se to, nekada, naći na stolu Agencije za sprečavanje korupcije, a po čemu će ga kolege novinari pamtiti, pogledajte u nastavku. Kako nam je većina njih rekla, sa dva mandata imao je više prostora i za dobre i za loše stvari:

Dobre stvari po kojima ga pamte: Suzdržanost od verbalnih sukoba sa političkim neistomišljenicima, više novca za Grad i kapitalne projekte iz republičke kase, otvaranje Pozorišta „Bora Stanković“, završavanje projekata koje prethodnici nisu završili i drugo.

Loše stvari:

1. Propadanje putne/saobraćajne infrastrukture grada;
2. Komunalni haos;
3. Masovna zloupotreba javnih resursa u političke svrhe;
4. Loš odnos sa medijima, ignorisanje javnosti;
5. Sporne milionske javne nabavke;
6. Zarobljene gradske javne ustanove i preduzeća;
7. Odlazak Geoksa (takođe uz „ograđivanje“ sagovornika da se, „koliko-toliko“, našlo rešenje otvaranjem pogona Teklasa i Haiksa);
8. Zaduživanje Grada zbog više kapitalnih projekata odjednom;
9. Nemogućnost izdvajanja novca za besplatne udžbenike.