Novinar portala Slobodna reč Dušan Pešić pozvao je na razgovor uz kafu nosioce lista kandidata za odbornike u Skupštini grada Vranja, koje će Vranjanci birati na lokalnim izborima u nedelju, 17. decembra, kako bi sa njima popričao o gradskim aktuelnostima. U nastavku nije razgovor sa nosiocem liste „Aleksandar Vučić – Vranje ne sme da stane“, dr Slobodanom Milenkovićem, jer se, za razliku od svih ostalih, nije odazvao.
„U periodu kada sam studirao bio sam fan bendova Nirvana, Pearl Jam, i R.E.M. koji mi mnogo znači…“ izjavio je bivši gradonačelnik Milenković u intervjuu za portal Slobodna reč , kada je nakon lokalnih izbora u martu 2020. godine, dobio drugi mandat.
S obzirom na to da na veseljima u Vranju zaista možete čuti istovremeno Dina Dvornika i Stoju, Zemlju gruva i Južni vetar, DLM i Acu Lukasa, ali R.E.M. baš teško (verujte na reč, pevam na istim da bih mogla sebi da priuštim automobil iz 2002. godine), javno Vas još jednom pozivam na kraći intervju uz kafu i pesmu u nastavku, da malo nakon opštenarodnog veselja u Davidovcu udovoljite ušima muzikom omiljenog benda. Ako ste u međuvremenu postali ljubitelj nekih drugih stvari, unapred se izvinjavam i preporučujem koncert u Sportskoj hali 14. decembra.
Podelila bih, umesto zvocanja što se jedini niste odazvali pozivu, sa Vama i čitaocima zanimljivu priču za koju se veruje da stoji iza pesme „Shinny Happy People“ Vašeg omiljenog benda.
Nastala je 1991. godine, dve godine nakon studentskih i građanskih protesta na Trgu Tjananmen 1989. godine u Pekingu, a ubrzo je postala globalni hit. „Nasmejani, srećni ljudi“, naziv je pesme u prevodu na srpski jezik, a inspirisan je propagandnim posterima koji su bili objavljivani u Kini za vreme režima Mao Ce Tunga. Nakon njegove smrti, zemlja je počela da se donekle reformiše, ali se iza priče o ekonomskom napretku među građanima i političkom elitom javila zabrinutost o budućnosti zemlje, zbog toga što su novonastale okolnosti nekim ljudima donosile benefite, ali ozbiljno ugrozile druge.
Istovremeno, legitimitet jednopartijskog političkog sistema je postao upitan, a nezadovoljstvo u narodu je tinjalo najviše zbog korupcije, inflacije, neodgovarajućeg obrazovnog sistema, ograničenja učešća u političkom životu, što je najviše, između ostalih, pogađalo studente.
Nisu bili naročito organizovani, njihovi ciljevi su varirali, ali su ujedinjeni pozvali na veću odgovornost, poštovanje ustava, demokratiju, veću slobodu medija i slobodu govora. Protestima se pridružuju i radnici, koji su pak tu bili zbog velike inflacije i srozavanja kvaliteta života. Ujedinili su se u zahtevima za borbu protiv korupcije, prilagođavanje ekonomskih politika i očuvanja socijalne pravde i sigurnosti.
Protesti su kulminirali okupljanjem gotovo milion ljudi na trgu Tjananmen, a ubrzo su se raširili u preko 400 gradova. Odgovor države je pokazao duboku podeljenost unutar partije, a prevagnula je odluka da se na ljude izvedu tenkovi i vojska, kako bi se „očistio“ trg.
Posle šest nedelja mirnih protesta, kineska vlada je odlučila da ih brutalno razbije.
Ovo je dovelo do sukoba između vojske i demonstranata, u kojima je poginulo toliko ljudi da se događaj često naziva Masakr na Trgu Tjananmen (termin se koristi van Kine koja i dalje cenzuriše istinu o Tjananmen i hapsi one koji organizuju komemoraciju). Tačan broj poginulih nikada nije objavljen, a licitira se ciframa od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Nekoliko hiljada ljudi je ranjeno. Većina ubijenih bili su civili, a život je izgubio manji broj vojnika.
Sa druge strane, pesma „Shinny, Happy People“ je zaista veličanstvena, ima prelepe deonice na gitari, „sunčana“ je, pozitivna. Oficijalni video snimljen u Atini je tek priča za sebe.
Iako deluje čak i blesavo, frontmen benda R.E.M. Majkl Stajp je više puta u intervjuima isticao da pesma „nije šala“, iako bend nikada nije potvrdio povezanost sa događajima u Kini.
U tekstovima objavljenim na nekoliko inostranih specijalizovanih muzičkih portala autori podsećaju da ovaj bend sa svojim pesmama ume da bude izuzetno kritički nastrojen, ali da je ipak najbitnije to što uvek naginju ka empatiji i optimizmu, kao i da je to jedan od glavnih razloga zbog čega ljudima njihove pesme baš znače.
Kao i Vama. Možda je novinar uz kafu mogao da Vas pita o empatiji i optimizmu, suprotstavljenim mišljenjima, drugoj strani „medalje“, ali – niste se odazvali.
Svejedno, poziv i dalje stoji i dobijaćete ga sve dok ste na javnoj funkciji, jer je to naš posao. Vaš je, između ostalog, i sledeće:
Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.
(Zakon o informisanju i medijima, Položaj nosilaca javnih i političkih funkcija; Član 8)
