fbpx
6.2 C
Vranje
nedelja, 21.04.2024

Prolazimo pored njih svakodnevno, a znamo li zbog čega su zaslužili to mesto

Odabrani članci

Dušan Pešić
Dušan Pešić
Novinar iz Vranja sa višegodišnjim iskustvom u lokalnim i nacionalnim medijima. Član redakcije "Slobodne reči" od juna 2023. godine.

Prodao sve imanje, došao u Vranje i sagradio prvu bolnicu. Kantautorka jedne od najlepših pesama sa ovih prostora. Jedan od najvećih filozofa u pravoslavlju. Istraživač, istoričar, diplomata, borac za istinu, zaštitnik nasleđa juga Srbije. Utemeljivač i velikan prava i sociologije, streljan jer je štitio studente od fašističke retorike.

Gradski park u Vranju, nakon probijanja roka od 15 meseci, rekonstruisan je i za javnost otvoren u maju 2021. godine, a biste znamenitih Vranjanaca – kao i onih koji ne potiču iz ovog grada, ali su imali udela u njegovom razvoju – vraćene u park iz kojeg su uklonjene zbog rekonstrukcije. Osim imena, na spomen-bistama nema nikakvih drugih biografskih podataka koji bi uputili na lik i delo tih ljudi. Stoga se opravdanim čini pitanje koje možemo postaviti – znaju li Vranjanke i Vranjanci ko su, uopšte, ljudi na bistama?

Četiri biste bile su dislocirane iz Gradskog parka radi narečene, bezmalo dvogodišnje, rekonstrukcije, i „sklonjene“ u dvorište Haremluka, o čemu je portal Slobodna reč već pisao. U pitanju su biste profesora dr Đorđa Tasića, dr Jovana Hadži-Vasiljevića, arhimandrita dr Justina Popovića i dr Franje Kopše.

U vranjskom parku sada se nalazi još jedna, peta, bista, koja je otkrivena tek pre nešto više od meseca dana, postavljena u čast Stane Avramović Karaminge, najpoznatije pesmopojke iz ovog grada.

Zvaničnih podataka – a pod tim se podrazumeva zvaničan sajt lokalne samouprave – o petoro velikana ima, ali ne o svima. Na sajtu Grada Vranja, u odeljku „Znameniti Vranjanci“, ima zabeleški o Popoviću, Hadži-Vasiljeviću i Tasiću. O Kopši nema nikakvih podataka, dok se o Karamingi moglo pročitati tek nakon otkrivanja biste sa njenim likom.

Kantautorka jedne od najlepših pesama sa ovih prostora

„Stana Avramović Karaminga bila je žena koja, ne samo da je od zaborava sačuvala brojne stare vranjske pesme, već pojedine, koje su kasnije postale nadaleko poznate i popularne, i sama ispevala. Ona je decenijama čuvala, negovala i prenosila mlađim generacijama izvornu vranjsku pesmu. Neke pesme je i sama spevala, ali je, iz samo njoj znanih razloga, dugo krila da je njihov autor“, rekao je gradonačelnik Slobodan Milenković, trećeg juna, prilikom otkrivanja Stanine biste, a prenela Služba za odnose sa javnošću Grada Vranja.

Naš portal je pisao da je Stana Avramović Karaminga (1897–1969) autorka pesme „Dimitrijo, sine Mitre“. Vranjska gradska pesma, koju je negovala Stana, nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a kao jedini grad iz Srbije, Vranje se našlo u Unesko Mreži kreativnih gradova za 2019. godinu.

Jedan od najpoznatijih filozofa u pravoslavlju

Justin Popović (1894–1979) je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a bogoslovske nauke učio u Beogradu. Doktorirao je u Atini. Bio je profesor dogmatike na beogradskom Bogoslovskom fakultetu. Posle Drugog svetskog rata živeo je u manastiru Đelije kod Valjeva. Bavio se najviše teološkom naukom.

Arhimandrid Justin Popović jedan je od najvećih filozofa u pravoslavlju. Njegovo obimno delo ima i umetničku vrednost i riznica je srpskog jezika. Poznata njegova dela su: „Dogmatika“ (u tri toma), „Žitija svetih“ (u 12 tomova) i „Dostojevski o Evropi i Slovenstvu“.

Istraživač, istoričar, diplomata, borac za istinu, zaštitnik nasleđa juga Srbije

Jovan Hadži-Vasiljević (1866–1948) više decenija bavio se istraživanjima – istorijskim, etnografskim, antropogeografskim, folklorističnim. Još kao student objavio je rad „Ka istoriji Grada Vranja i njegove okoline“. Njegov rad „Vranjska gradska nošnja ranijih godina“ odaje ne samo vrsnog etnografa, već i darovitog pisca, prenosi zvaničan portal lokalne samouprave.

Osnovnu školu je završio u rodnom Vranju. Gimnaziju učio u Vranju, Leskovcu i Nišu. Maturirao je u Nišu. Na Velikoj školi u Beogradu studirao je na istorijsko-filološkom odseku. U Beču je, 1897.godine, položio doktorat s tezom „Dragaš i Konstantin Dejanović i njihova država“.

Radio je u diplomatskoj službi (u konzulatima Srbije u Bitolju i Skoplju), a od 1904. do 1940. bio je sekretar Društva Svetog Save u Beogradu i urednik godišnjaka „Bratstvo“. Neka značajnija njegova monografska dela su „Južna Stara Srbija 1“, „Kumanovska oblast“, „Južna Stara Srbija 2“, „Preševska oblast“, kao i  „Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u 19. veku“.

Velikan prava i sociologije, streljan jer je štitio studente od fašističke retorike

U Gradskom parku se nalazi bista još jednog znamenitog Vranjanca, dr Đorđa Tasića (1892–1943). Kako se navodi na sajtu Grada, rođen je u Vranju a bio ugledan profesor Beogradskog univerziteta. Bavio se filozofijom prava, politikologijom, sociologijom i drugim naučnim disciplinama. Neposredno pre početka Drugog svetskog rata, bio je i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.

„Među dva svetska rata važio za jednog od najvećih jugoslovenskih pravnih pisaca. Znao je više stranih jezika i bio u mogućnosti da prati najnovija dostignuća u evropskoj nauci. Mnoge njegove pravne studije i rasprave i u naše doba visoko su cenjene. Tasić je dosledan borac za slobodu, napredak i demokratiju. Zato su ga i streljali nemački fašisti“, piše o Tasiću na sajtu Grada Vranja.

Njegova poznata dela su: „Problem opravdanja države“, „Pravne rasprave“, „O teoriji narodne suverenosti“, „Uvod u pravne nauke“, te „Savremeni politički sistemi i shvatanja o državi“.

Prodao svo imanje, došao u Vranje i sagradio prvu bolnicu

O dr Franji Kopši (1840–1898) portal Slobodna reč pisao je kao o čoveku koji je – iako nije rođen u Vranju, niti Srbiji, već u Sloveniji – učestvovao u oslobođenju Vranja od Osmanlija, 31. januara 1878. godine. Vezao se za grad i Vranjance, koji su zbog njegovog premeštaja nekoliko puta od Beograda tražili da se vrati u opštinu. U to vreme je Srbija imala samo tridesetak lekara, a Kopša je ostao u našem gradu, gde je, potom, osnovao okružnu bolnicu. Prodao je imanje u Sloveniji da bi ovde gradio dvospratnu bolnicu. Uspeo je, takođe, da prirodna lečilišta u Vranjskoj Banji „modernizuje i dovede ih na, tadašnji, evropski nivo“.

OK radio je svojevremeno pisao da je na zemlji Franje Kopše, koju je ostavio Gradu, sagrađen i Antituberkulozni dispanzer (ATD). Osim što je u Vranju sagradio prvu bolnicu, Kopša je bio i jedan od osnivača pevačkog društva pod nazivom „Slobodna Srbija“.

Podsetimo, Vranjanci i Vranjanke su se pitali šta će biti sa ovim bistama – premda ih nije bilo u rekonstruisanom Gradskom parku pre samog svečanog otvaranja, maja 2021. godine – ukazivali su da „bespomoćno“ leže u dvorištu Haremluka i tražili odgovore od nadležnih.

Biste u međuvremenu bile u dvorištu Haremluka; Foto: Slobodna reč/april 2021.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci