BEOGRAD / VRANJE – Slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost na mogućnost da glasači naprave izbor bez pritiska, navodi se u konačnom izveštaju ODIHR o izborima u Srbiji, u kojem se ističe da je neophodno pokrenuti zakonodavne promene pre sledećih izbora, javili su prestonički mediji.
Izveštaj Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. dugo je iščekivan, a u njemu se, između ostalog, navodi da je neophodno pokrenuti zakonodavne promene pre sledećih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu.
Ako se rekonstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje Sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa treba da deluje uz punu transparentnost, uz uključivanje relevantnih aktera, kao što je civilno društvo, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se dodaje da, kao što je prethodno preporučeno, treba obezbediti „doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije, standardizovana obavezna obuka bi se mogla razmotriti za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora, potencijalne članove, uključujući prošireni sastav ovih tela“.
Navodi se da zbog efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava Republička izborna komisija (RIK) treba da razvije i implementira blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program edukacije birača, uključujući prava birača, sprečavanje grupnog glasanja i važnost tajnosti glasanja.
Ističe se i da treba uzeti u obzir zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spisaka i raditi na povećanju poverenja javnosti, kao i da treba razmotriti zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska, učešćem relevantnih činilaca, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka.
Celokupna kampanja, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik, bila je okarakterisana „oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom“.
Ocenjeno je da su sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom poštovane u kampanji i na izborima, a biračima je dat izbor između istinskih političkih alternativa.
Ukazuje se na pritiske na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost na mogućnost glasača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.
„Zamagljena je linija između države i stranke, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima“.
Podsećamo, početkom februara, poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su Rezoluciju koja poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na izborima u Srbiji 17. decembra.
Parlamentarni izbori 17. decembra 2023. godine
Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK), lista Srpske napredne stranke je osvojila 129 mandata i apsolutnu većinu u parlamentu Srbije. Opoziciona izborna lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 65 mandata, izborna lista Socijalističke partije Srbije 18 mandata, lista Demokratske stranke Srbije (DSS) ima 13, a isto toliko mandata osvojila je i lista „Mi – glas iz naroda“ Branimira Nestorovića.
Šest mandata osvojila je manjinska stranka Savez vojvođanskih mađara, po dva imaju izborne liste Usame Zukorlića i Stranke demokratske akcije, a po jedan mandat imaju izborna lista Politička borba Albanaca se nastavlja i Ruska stranka.
