Naš odnos prema školi i crkvi, na najbolji način profiliše sistem države Srbije, njene institucije i nas, njene građane. Dve priče, o srpskoj školi i srpskoj crkvi, pravo su sociološko, psihološko, ideološko i versko ogledalo ove zemlje.
Uostalom, bacimo pogled na brojke u te dve priče – o školi i crkvi, kroz prizmu istih parametara. Godišnje gasimo po 200 osnovnih škola – baš smo srećna zemlja
Škola je sistemski stub obrazovnog sistema. U stvarnosti, ona je manje od zajedničkog imenitelja skromnih intelektualnih i materijalnih kapaciteta Srbije.
ŠKOLSKE ZGRADE, čast retkim izuzecima, liče na oronule barake, dotrajale brvnare, neuredne i bezlične građevine, zgradurine koje se ne održavaju…
DVORIŠTA ŠKOLA često su ružna, neuređena, zapuštena, zarasla u korov, retko se čisti i održava…
FINANSIRANJE škola je u rukama države, koja treba da se stidi pred Evropom, jer naš obrazovni sistem godinama drži konstantno na finansijskoj infuziji.
ODNOS GRAĐANA, često i roditelja dece, prema školama je zabrinjavajući. Mi češće i više brinemo o punjaču svog mobilnog telefona, nego o uslovima u kojima se školuju naša deca.
U ŠKOLAMA RADE, zahvaljujući maćehinskom odnosu države, najčešće samo oni koji moraju jer se nisu ni školovali za unosnija i bolje plaćena zanimanja.
DRUŠTVENI STATUS ŠKOLE rezultat je svih ovih parametara, pa danas u Srbiji i najmanja selendra ima crkvu, a nema školu. Tako, u Vranju imamo 57 škola i 84 crkve i manastira.
Da ironija bude veća: u Srbiji, pa i u Vranju, svake godine imamo sve manje škola, a sve više crkava.
Tako smo školske 2014/15. u Srbiji imali 3.414 osnovnih škola, a 2022/23. taj broj je smanjen na 1.133. Samo u tih osam godina, u Srbiji je ugašeno 2.281 škola – 285 godišnje, stoji na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
Broj manastira i crkava u Srbiji danas niko precizno ne zna, jer taj podatak ne poseduje ni profesor Google.
Ali, Srbija ima oko 3.000 mesnih zajednica, odnosno oko 6.000 naseljenih mesta.
Logika kaže da, draga nam domovina, ima preko 4.500 crkava, iliti četiri crkve na jednu školu.
Uz to, broj crkava i manastira svake godine se značajno povećava. Kako onda da ne budemo srećna i uspešna zemlja.
Sa 150 miliona evra, SPC treće NAJ „PREDUZEĆE“ u Srbiji
Moramo priznati da je ovo zlatno doba Srpske pravoslavne crkve.
A da li znate da danas u svetu, od Australije do Amerike i Kanade, SPC ima 27 mitropolija i eparhija, a u Srbiji samo 13.
CRKVENE ZGRADE su po pravilu izvanredna arhitektonska i građevinska dela koja zrače lepotom, snagom, energijom…
OKOLINA SVAKE CRKVE je uredna, besprekorno čista, skladna i osmišljena u maniru reprezentativnih dvoraca.
FINANSIRANJE crkve i njenih potreba za državu nikada nije bio problem. Davalo se i kapom i šakom.
Ipak, najveći i najsigurniji finansijeri SPC su građani po modelu : zrno po zrno – pogača, sveća po sveća – palača.
A tek razni prilozi i donacije.
ODNOS (NE)VERNIKA prema ovoj instituciji, odavno je poprimio epske razmere.
Danas u SPC ne postoji eparhija u kojoj neki političar, biznismen ili profiter nije „sebi“ sagradio crkvu.
Predvode ih političari Borislav Pelević sa dve, a po jednu Velimir Ilić, Tomislav Nikolić, Bratislav Gašić… a biznismenima se ne zna broj.
Srpskim jezikom se to zove ktitorstvom, evropskim – pranjem para.
I ako je izgradnja škole jeftinija od izgradnje crkve, do sada nismo čuli da je neko u svom selu sagradio školu.
U CRKVAMA, na svim nivoima, rade pravi menadžeri, koji izvanredno poznaju crkveno-finansijska pravila igre.
Uostalom, da li ste čuli da je neka eparhija ili crkvena opština, kod neke banke uzela kredit? Ja nisam čuo.
Ostalo je zapisano: U Srbiji su 2022. godine, najviše zaradili NIS, EPS i SPC!!!
„Preduzeće“ koje se zove Srpska pravoslavna crkva, „zaradilo“ je 140 miliona evra – podatak koji ni Porfirije, ni Sinod nisu demantovali.
STATUS crkve, manastira ili eparhije, regulisan je nepisanim pravilima na svim nivoima: u Srbiji, na velikim svečanostima i svetkovinama, episkopu ili poglavaru SPC, uvek je mestu u prvom redu.
Ministar obrazovanja ne dobija ni pozivnicu za tu svečanost.
A šta radi ona „glupa i odvratna Evropa“?
Godinama već Evropom vlada trend pretvaranja verskih objekata u institucije od kojih građani imaju direktnu korist. Taj model iz godine u godinu, posebno usavršavaju Belgija, Holandija, Nemačka, Italija, Španija…
Smanjenjem(!) broja vernika (vidi čuda), verski objekti su postali neracionalni, pa gradske vlasti širom Zapadne Evrope prave korisnije (čitaj – profitabilnije) računice.
Na dojučerašnjim verskim objektima sada su firme ekskluzivnih hotela, restorana, kulturnih centara, koncertnih dvorana, galerija, muzeja, biblioteka… Samo u Holandiji, u poslednjih nekoliko godina, od 6.900 verskih objekata, drugu namenu je dobilo 1.400.
… a Mark Tven ( Samjuel Langhorn Klemens 1835-1910) je zapisao: religija je nastala onda kada je prvi prevarant sreo prvu budalu.
