BEOGRAD / VRANJE – Građani nezadovoljni bezbedonosnom situacijom u Srbiji koji traže hitno zaustavljanje promocije nasilja u javnom prostoru i institucionalnu odgovornost predstavnika vlasti, okupili su se juče u Beogradu, masovno, po deveti put, a manjih skupova protiv nasilja bilo je u još oko 15 mesta u Srbiji. Na bini ispred Narodne skupštine, po prvi put su bili Vranjanci.
U ime grupe „Studenti protiv nasilja“, koju učesnici protesta „Srbija protiv nasilja“ nedeljama dočekuju aplauzom, sa bine im se obratila Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka iz Vranja.
Govor studentkinje koja se predstavila rečenicom: „Moje ime je Emilija, moj tata nije predsednik, moja tetka ne živi u Kanadi, moj brat nije direktor velike firme“, od sinoć se deli na društvenim mrežama.
Kako je navela, Srpska napredna stranka je na vlasti „više od pola njenog života“. Ona je upitala kada ćemo shvatiti da bi autoritarne vođe trebalo „skidati na prvi znak represije“, i poručila da bi trebalo da naučimo iz sopstvene istorije, kao i da tome može da umnogome doprinese kada „mladi ljudi kao ona izađu na ulicu“.
Međutim, govorila je o tome „šta ova vlast radi mladim i glasnim ljudima“, rekavši da su nedavno ministar Aleksandar Martinović i državni sekretar Đorđe Dabić na društvenim mrežama i u Narodnoj skupštini targetirali studenta Pavla Cicvarića i njegovu porodicu. Zbog toga su, podsetila je, studenti ispred Narodne skupštine izviždali one koji su ćutali na optužbe protiv kolege. Dosta nam je nasilja, napad na jednog od nas je napad na sve nas, poručila je.
„Nisam smela da kažem roditeljima da ću govoriti na ovom protestu. Bojala sam se da i njihova imena ne budu razvlačena po skupštinskim govornicama. Uplašila sam se za njihovu bezbednost. Vranje, grad iz kog dolazim, je malo i zarobljeno mesto – ljudima je bolje da pognu glavu, ćute i trpe, jer će im samo to obezbediti kakav-takav život“ – rekla je Emilija.
Objasnila je da je razmišljala o tome koliko ljudi se oseća kao ona i koliko ima ljudi koje ova vlast svakodnevno „targetira, ucenjuje, i zastrašuje, zato što misle drugačije“.
„Koliko ljudi se plaši da podigne glas protiv režima, jer zna da će trpeti nasilje“ – upitala je ona.
Istakla je da „svi ovde imaju odgovornost da budu glas uplašenih ljudi, ljudi iz manjih sredina, siromašnih ljudi koji se plaše da će izgubiti i to malo što imaju, ljudi koji moraju da biraju izmedju slobode i egzistencije“.
U obraćanju predstavnicima vlasti, poručila je da „pokušavaju da ih uplaše i ućutkaju zato što se oni boje njih i znaju šta će se desiti kada studenti ustanu“.
„Uplašenim i ucenjenim“ ljudima Emilija je poručila da su uz njih, i zatražila da pozivaju na odgovornost, ustanu protiv nepravde, dignu glas za slobodu:
„Ako ne zbog sebe, onda zbog nas, vaše dece, zbog naše budućnosti. Ne dozvolite da nas oteraju tako što naše diplome vrednuju manje od onih lažnih i kupljenih. Što ne možemo da se zaposlimo jer nemamo partijsku knjižicu, što nas omalovažavaju i vređaju, kada nas u oči lažu i govore da će biti bolje. S njima neće biti bolje“ – poručila je.
Podsetila je da vlast poručuje da su „mladi budućnost“, kao i da tvrde da sve rade „za našu decu“, i poručila da „ne želi da živi u njihovoj budućnosti jer tamo života neće biti“. Mladi su sadašnjost, dodala je, i oni se „u ovom trenutku zajedno bore da osvoje šansu za budućnost u ovoj zemlji“.
„Nasilje, kriminal i demagogija bahate vlasti nisu ono u čemu želimo da živimo sutra i zato ćemo da se izborimo za bolju i pošteniju Srbiju. Nema povlačenja!“ – zaključila je ona.
