Više hiljada ljudi okupilo se u Beogradu, u četvrtak, 14. avgusta, na još jednom u nizu protesta zbog policijske brutalnosti, na kojima se zahtevala smena vlasti. „Ovo mi je prvi put da sam ‘probala’ suzavac i nije toliko strašno. Malo me brinu eksplozije i gumeni meci, ali šta ćeš. Čekaću ih i sutra jer ne može da se završi ovako“ – kazala je studentkinja Filozofskog fakulteta.
Beograd je grad koji, od februara ove godine, ima pet organizacionih policijskih jedinica koje imaju ovlašćenja za sprovođenje javnog reda i mira u gradu. Njujork ih ima tri. Svih pet – Policija, Žandarmerija, Interventna jedinica, Beli i Obezbeđenje grada Beograda – bilo je na ulicama.
U ulici Kneza Miloša, u kojoj se nalaze zaštićene prostorije Sprske napredne stranke (SNS), još pre okupljanja građana bilo je tenzično. Autoru ovog teksta, novinaru i foto-reporteru, bilo je zabranjeno da fotografiše okupljene simpatizere SNS-a, a građani su usmeravani na drugu stranu ulice.
„Šta ti tu slikaš? Ajd’, razguli“, bio je komentar jednog od krupnijih zaštitnika prostorija, nakon čega je novinaru i foto-reporteru počeo ubrzano da prilazi (ova ruka levo na fotografiji ispod je njegova).
Iako novinari ne smeju da se na taj način ometaju u izveštavanju, policajac, koji je stajao sa strane, nonšalantno se okrenuo.
„Kakav li će ovo protest biti?“ – prošlo je kroz glavu autoru teksta, jer se cela situacija odigrala samo deset minuta pre njegovog početka.
Dnevno svetlo polako je nestajalo, ali reke građana, kojih je u tom trenutku, po ličnoj proceni, bilo oko 10.000, nastavile su da se slivaju ka mestu prvog incidenta.
Oko 21 sat, usred skakanja i skandiranja okupljenih, iz smera policije koja je okrenuta ka narodu (a iza njih nalazile su se pristalice SNS-a) poleteli su – vatrometi.
„Srećna nova godina!“ – uzviknula je jedna studentkinja.
A, pošto bežanja nije bilo, na građane su bačeni topovski udari i suzavac.
Iskusni demonstranti smirivali su situaciju, pa do stampeda nije došlo. A neki su stigli da (već pripremljenim?) kamenicama uzvrate policiji.
Građani su brzo potisnuti, a sa hapšenjima se nije čekalo. Dok su eksplozije odjekivale, okupljeni građani raštrkali su se duž cele Nemanjine ulice. Novo mesto susreta bila je Slavija.
Nakon zatišja došla je bura. Ipak, jedan demonstranat je podelilo svoje utiske za portal Slobodna reč.
„Ovo mi je prvi put da sam ‘probala’ suzavac i nije toliko strašno. Malo me brinu eksplozije i gumeni meci, ali šta ćeš. Čekaću ih i sutra jer ne može da se završi ovako“ – kazala je studentkinja Filozofskog fakulteta.
Željni promene lokacije, kako bi se vratili na mesto odakle su krenuli, građani su se uputili nazad ka kordonima koji su čekali u Nemanjinoj ulici. I onda, ponovo, ista priča – par vatrometa, par eksplozija, suzavac, gumeni meci. Dugo je Beograd odjekivao, a vazduh bio ispunjen mirisom pirotehnike i suzavca.
Ponovo su krenuli prema okupljenim građanima. Trčeći. Pa su se previše raširili i vratili nazad, i hrabro čekali pojačanje nakon neuspelog pohoda.
Slavija je, oko 23 časa, bila opkoljena. Suzavci su, vrlo efikasno, raščistili masu koja se uputila prema Hramu Svetog Save. Tamo su, posle nekoliko minuta, dočekali oklopna vozila, po prvi put na ulici još od Prajda 2014.
Centar grada, ali i Novi Beograd ponovo su kontejnerima bili blokirani.
Iz tzv. „Ćacilenda“ izlazile su veće grupe ljudi koje autoru teksta nisu dozvolile da ih fotografiše. One su se kretale prema ono malo okupljenih demonstranata na ulicama.
Tokom protesta, građani su odvođeni bez bilo kakvih informacija, i to u nepoznatim pravcima, prebijani korišćenjem prekomerne sile, obarani, a sa istom praksom se nastavilo i nakon okončanja protesta.
U drugim gradovima i na drugim lokacijama zabeleženo je preko 100 hapšenja, veliki broj povređenih građana i policajaca, i nekoliko uništenih prostorija SNS-a. Novi protesti nisu odmah zakazani, ali se očekuje novo izlaženje na ulice.
U nekoliko prethodnih dana, dešavanja koja su gore opisana postala su svakodnevnica na ulicama Beograda i drugih gradova: potezani su pištolji, razbijane su i paljene prostorije naprednjaka, a policija je kršila svoja ovlašćenja gore nego ikada.
Ovaj prikaz policijske brutalnosti na studentskim protestima, u toku jedne beogradske večeri, vrlo brzo postao je samo blagi opis, jer ono što je usledilo – od svakodnevnog prisustva vozila za razbijanje demonstracija, paljena kontejnera i međusobnih sukoba građana i policije – mnogo je jezivije od prve večeri onoga što studenti nazivaju „Decentralizovani kontrolisani haos“.
