fbpx
6.2 C
Vranje
sreda, 17.04.2024

Vraća li se „vojni rok“ – Građanima bitnije vaspitanje mladih od odbrane

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Tačno deset godina od suspenzije služenja obaveznog vojnog roka, ministar odbrane Republike Srbije, Nebojša Stefanović je prvog dana 2021. godine izjavio da se ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka, a kao jedan od razloga se navodi popunjavanje postojećih kapaciteta.

U razgovoru za TV Prva, Stefanović je izjavio da država želi, „u širokoj javnoj raspravi i razgovoru sa građanima i strukom“ donese odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima „urednu popunu“ i rezervu, kao i da pažljivo osluškuje sve argumente. Naveo je da ova odluka neće biti brzopleta, već je važno da se čuju svi argumenti iz stručnih krugova. Pored toga, dodao je da bi se redovnim služenjem vojnog roka smanjila potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika.

Već dva dana kasnije ministar Stefanović se opet pojavio u javnosti da demantuje spekulacije o navodnom otpuštanju više hiljada vojnih profesionalaca i još jednom potvrdio da se razmatra uvođenje vojnog roka.

„Spekulacije koje su se pojavile u javnosti da postoji ideja da se otpusti više hiljada profesionalaca iz Vojske Srbije, a povodom ideje o razmatranju uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, apsolutna su laž. Želimo jaku, snažnu, opremljenu i dobro plaćenu Vojsku“ – naveo je Stefanović, prenosi N1.

Pored toga, on je naveo da će svi zaposleni u Vojsci Srbije dobiti uvećanje plate od 5 odsto, a dodatnih 10 odsto će dobiti i vojnici sa najmanjom platom. Tom prilikom on je opet ponovio da se radi na razmatranju ideje o uvođenju vojnog roka, ali da to nije razlog za otpuštanje vojnika.

Obavezni vojni rok krilatica aktuelne vlasti

U Srbiji se već nekoliko godina unazad spominje ponovno uvođenje vojnog roka, pa tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2018. godine izjavio da se razmišlja o tome što je tada podiglo „medijsku prašinu“.

Tada je Ministarstvo odbrane za BBC na srpskom navelo da „na osnovu naređenja predsednika i vrhovnog komandata Vojske Srbije“ Aleksandra Vučića rade studiju o mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka. Međutim, rezulatati te studije nisu još uvek poznati javnosti, a takođe nije poznato koliko bi to poreske obveznike koštalo.

Na koji način će teći diskusija o povratku obaveznog vojnog roka i da li će uopšte doći do toga još uvek nije poznato javnosti, ali eksperti se slažu da je ova inicijativa jedan od indikatora da problemi u vojsci postoje.

Šutanovac: Retko ko želi da bude vojnik

Tako bivši ministar odbrane Dragan Štanovac, za vreme čijeg mandata je suspendovan obavezni vojni rok, navodi da je problem što danas u Srbiji retko ko želi da bude vojnik. Prema njegovim rečima, način na koji je Aleksandar Vulin vodio ministarstvo doveo je do velikog pada interesovanja onih koji bi inače bili zainteresovani da budu profesionalni vojnici Republike Srbije.

On navodi da su jedinice nepopunjene i smatra da je to rezultat lošeg vođenja ministarstva i urušavanja ugleda Vojske Srbije. Šutanovac, kao posledicu toga, vidi smanjanje interesovanja za vojne škole odnosno za Vojnu akademiju koja je morala da ponavlja konkurs za upis novih kadeta.

„Narušeni su profesionalni odnosi u okviru vojske, sistem napredovanja je takav da napreduju samo podobni, a ne stručni, zbog toga oficiri dižu ruke od svega“ – kaže Šutanovac.

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), takođe za Novu S navodi da istraživanja pokazuju da dolazi do osipanja kadrova.

Kako ističe Elek, istraživanja BCBP su pokazala da u vojsci dolazi do osipanja kadrova i da oko 200 oficira svake godine napusti službu. Kako kaže, to se ne dešava zbog plata, već zbog „neprofesionalnosti, nepotizma, napredovanja isključivo po političkoj liniji, izostanka misija u inostranstvu, ponižavanja u smislu ‘šišaš travu oko kasarne’ zaduženja“. Dodao je da piloti takođe odlaze.

Istraživanje BCBP-a Stavovi građana o bezbednosti objavljeno u novembru 2020. godine pokazuje da oko 73 odsto građana Srbije smatra da je potrebno vratiti vojni rok,a 52 odsto gra]ana smatra da vojska nije dovoljno brojna. Međutim, kao glavne razloga za vraćanje obaveznog vojnog roka ističu se red i disciplina kod mladih (63%) i tradicija (20%).

„Stiče se utisak da građani ne percipiraju vojni rok kao sredstvo odbrambene politike, već kao neku vrstu vaspitne ustanove“ – stoji u istraživanju BCBP-a.

Građani starosti između 45 i 60 godina i onih iznad 60 godina najviše podržavaju vraćanje vojnog roka, što istraživači BCBP-a tumače kao deo nasleđa prošlosti i asocijacije na vojni rok kao „životnu školu“ koja „izvodi mlade na pravi put“.

Podsećamo, stupanjem na snagu Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, od 1. januara 2011. godine svim licima starijim od 18 godina života ostaje obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu. Pored toga, Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, građanima Srbije je ostavljena mogućnost da vrše doborovoljno vojni rok.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci