Na „turneji smeha“, negde između Makedonije i Hrvatske, pred Vranjance će večeras, 17. decembra, u 20 časova, na sceni Pozorišta „Bora Stanković“, stati majstor smeha u kojem čuči buntovnik, vojnik na straži, brat Rikija Martina lično – jedan od osnivača domaće stand-up scene, Neša Bridžis. Zato smo, u razgovoru pred ovaj nastup, osim o vranjskim tavernama, sa Nenadom Danilovićem razgovarali i o granici između političke korektnosti i slobode, unutar koje, poput malog Sunca, obasjava i Bridžisov lik.
Slobodna reč: Šou „Muško-ženski svet“ izvodite već neko vreme što aludira na to da Vas muško-ženski odnosi inspirišu, pa kako prisupate toj temi, i da li su domaća i strana stand-up scena odstupile od nje?
Nenad Danilović: „Muško-ženski svet“ je zauvek nepresušna tema. Mene posebno inspiriše, od malih običnih stvari na početku veze, pa sve do onih ozbiljnijih, kada se stupi u brak. Svako se u tome pronalazi, jer manje-više svi prolazimo kroz isto, a ja iz svog ugla objašnjavam u predstavi kako to izgleda, i pristupam toj temi veoma otvoreno i iskreno. Što se tiče nas i ostatka sveta, mislim da ima malo sudaranja u mentalitetu. Naš je, na primer, veoma temperamentan, a ja to lično volim. Nema odstupanja sto se tiče naših odnosa i teme kao takve. Veoma je tražena i ne manjka je nikada u svetu stand-up-a!
SR: Kako se na nastupima „borite“ za kreativnu slobodu s obzirom na to da politička i druga korektnost neretko određuju „pravo na humor“?
ND: Zavisi od komičara kakav stav i pristup ima nekoj temi. Po meni nema odstupanja. Zato se i zove stand-up forma. Živimo u zemlji gde se baš i ne ceni sloboda govora. Za mene lično to ne važi, jer to onda menja kodeks stand-up forme. Nema ograničenja, ne postoje tabu varijante, ali svakako da komičar odgovara za sve što je napisao i što će reći. Politika je sažvakana tema, dosadna. A ja volim da kažem i da su oni najveći komičari na našoj sceni. Sve u svemu, nema ograničenja. Što bi naš narod rekao – „Direktno u meso“!
SR: Da se dotaknemo one „hleba i igara“. Da li je na poznatim ličnostima i preuzimanje posebne odgovornosti za javno izgovorenu reč po pitanju aktuelnih društveno-političkih dešavanja, i koja je uloga humorista u svemu tome?
ND: Malo me plaši ova čuvena rečenica. Smatram da baš ograničava. „Eto, zadovoljavamo se malim socijalnim stvarima koji su nam nametnute pa se drznemo da pomislimo kako nam je to dovoljno!“. Ne sme tako da bude. Pogodno smo tle za otvaranje ove teme, čuveni smo da od pakla napravimo raj ili obrnuto. Uloga humoriste je da na sarkastičan, mozda ciničan način, prikaže jasnu sliku eventualne situacije. Humor nas održava. Mislim da je pesma odavno otpevana.
SR: Znam da ste hteli da opljačkate banku, a da li je Vaš bes, nezadovoljstvo ili bunt ikada, kao tiha voda, pronašao svoj put do publike?
ND: Jesam, to je istina, i nisam ponosan na to moje drznuto, nepromišljeno razmišljanje. Hvala Bogu, pa ode na drugu stranu upravo iz tog bunta. Kada ste saterani u ćošak i kada vas život „kuša“, kroz veru se uvek nađe pravi put. Moj put je stand-up. Nikada nisam napisao tekst za stand-up. Prolazio sam kroz sve, tako je i dan-danas. Ne volim šablon komičare koji tekst nabubaju napamet. Volim život i svu njegovu težinu i lepotu.
SR: U svojoj biografiji navodite i to da ste se u prošlosti bavili različitim fizički teškim poslovima, pa me zanima, kako je to uslovilo rođenje ili razvoj Neše Bridžisa, i kako ste se, kao kreativac, izborili za svoje mesto pod stvarnim zvedama?
ND: Potičem iz radničke klase. Sedim sa ljudima koji su od nule svojim radom došli do svog parčeta neba. Od njih sam učio. Radio sam sve i svašta uporno verujući u sebe i svoj cilj. Nikako da bih bio zvezda, samo da bih bio srećan. Koristan i sebi i drugima. Srećan, radeći posao koji volim. Kucao sam na 100 vrata, i 101. su se otvorila za mene. Toliko mi je malo trebalo.
SR: Kako Vam se čini humor Vranjanaca?
ND: Ne samo Vranjanci, ceo Balkan je neverovatno duhovit. Mi imamo toliko duše, gostoprimstva, lepih reči. Jedino za sebe ne valjamo. A Vranjanci i ceo jug Srbije, to se ne komentariše, to se sluša.
SR: Šta domaći stand-up čini posebnim, i šta mu nedostaje?
ND: Čini ga upravo mentalitet kojeg nigde na svetu nema, i skoro je nemoguće da ga svako može shvatiti. Voleo bih da nas je više, da svaki grad ima bar jedan klub.
SR: Vaši omiljeni komičari sa domaće i strane scene?
ND: Strani Ričard Prajor, Džordž Karling, Džim Džefris, Dejvid Šapel, i Pablo Fransisko kog lično poznajem. A od domaćih jedan jedini, neprevaziđeni, moj dragi kolega Srđan Dinčić, kao i Aleksandar Perišić, Goran Vinčić, Vlatko Štampar, Jelena Radanović…
Čitajte više:
