VRANJE – Radnice i radnici u nekoliko pogona vranjskih fabrika sa kojima smo razgovarali jedva su, tokom nedavnog talasa ekstremno visokih temperatura, izdržali smene u halama bez adekvatnog rashlađivanja. Umesto rešenja, dobijali su opravdanja da je u drugim pogonima još toplije ili da će „od ponedeljka biti hladnije“. Mnogi među njima su ljudi u srednjim godinama, neretko sa kardio-vaskularnim problemima. Iz straha od odmazde, ne žale se dalje od šefova. Zbog toga i ne čude tvrdnje nadležnih da je u pogonima baš sve u redu i da nema primedbi.
U pogonima vranjske kompanije „Jumko“, godinama se, izgleda, ništa ne menja. Pre tri godine je portal Nova objavio svedočenje radnika konfekcije o skandaloznim odgovorima jednog od direktora na žalbe zbog vrućine: „Ako vam je vrućina – skinite se u gaće!“, „Je l’ na njivama i kod kuće imate klimu?“, „Klime nemaju ni ovi iz Uprave, šta vi očekujete?“.
Ovog leta nije bilo neprimerenih komentara, ali je, kao rešenje radnicima koji rade bez klime, sa zatvorenim velikim krovnim prozorima, ponuđena – vremenska prognoza. Iz „Jumka“ nisu želeli da ove navode negiraju, niti da potvrde.
Jun su „nekako izdržali“, ali za jul nisu sigurni, kaže jedan od radnika poznate strane fabrike u Vranju. Svi „ćute i trpe“, retko ko se požali, a i kada se to desi, dobije se komentar „u Hanu je još toplije“.
Mitić: Niko se ne žali
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) za Grad Vranje i opštine Pčinjskog okruga, Slađan Mitić, kaže za Slobodnu reč da mu „niko nije prijavio da su loši uslovi rada, niti da postoji nezadovoljstvo radnika zbog vrućina“. Navodi da su u „Jumku“ bili loši uslovi, da su sada bolji i da „bar za sada niko nije javio da ima problem“.
„Nisu mi se žalili ljudi da im smetaju ove paklene vrućine i da nisu adekvatno zaštićeni na svojim radnim mestima“ – kaže Mitić.
Rekao je da je zastupljen u skoro svim sferama sindikalnog delovanja u mnogim lokalnim fabrikama ali i javnim institucijama, ustanovama i preduzećima. Nije čuo, kako kaže, ni da su se radnici žalili Inspekciji rada.
„Nemi“ i neobavešteni
Oni su, pak, imali svoje nedaće: „Šef Inspekcije rada nije prisutan, na bolovanju je, kad će da se vrati ne znamo“, rečeno nam je kada smo ih pozvali da ih pitamo da li je bilo prijava i kako se poslodavci moraju ponašati tokom ovakvih perioda. Ostali nisu hteli da daju izjave. Boban Antanasijević, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove pri Gradskoj upravi grada Vranja, nije se javljao na pozive.
Igor Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Vranja za oblast vanredne situacije, rekao je da su, prema njegovim saznanjima, temperature u fabričkim pogonima u Vranju bile „normalne“. Prema njegovim rečima, situacija je u Vranju „dobra“, prati se sve a Republički štab za vanredne situacije redovno dostavlja podatke.
Na pitanje da li je tačno da, prema nezvaničnim informacijama do kojih su došli novinari Slobodne reči, u pojedinim pogonima vranjske kompanije „Jumko“, radnici rade bez klime, a još i sa zatvorenim prozorima, Mladenović je rekao da „nema te informacije“.
ZZJZ: Posledice mogu biti ozbiljne, nekada i fatalne
Iz Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) Vranje su novinarima Slobodne reči odgovorili da visoka spoljašnja temperatura, kao uzročni faktor mnogih bolesti, može direktno i indirektno da utiče na poremećaj zdravlja ljudi, kako na otvorenom tako i u zatvorenom radnom prostoru.
Telo tokom esktremno visokih temperatura nije u mogućnosti da prirodnim putem – znojenjem i širenjem krvnih sudova – održi normalnu telesnu temperaturu, usled kombinacije visoke temperature, zračenja, strujanja vazduha, pojačane vlažnosti ili pojačane suvoće vazduha.
„Najčešći direktni poremećaji zdravlja manifestuju se, pre svega, kao toplotni udar. To je najteži oblik pregrevanja gde telesna temperatura prelazi 40 stepeni, dolazi do sloma termoregulacionih mehanizama mozga, što može dovesti do oštećenja organa i fatalnog ishoda. Javlja se i toplotna iscrpljenost, koja nastaje usled velikog gubitka vode i soli obilnim znojenjem. Može se javiti i sunčanica – specifičan oblik toplotnog stresa izazvan direktnim izlaganjem glave i potiljka sunčevim zracima“ – piše u odgovoru ZZJZ Vranje.
Javljaju se i toplotni grčevi – bolni grčevi mišića koji nastaju zbog gubitka elektrolita. Još jedan od oblika poremećaja zdravlja je toplotna sinkopa odnosno kratkotrajni gubitak svesti (nesvestica) izazvan širenjem krvnih sudova i padom krvnog pritiska.
Može doći i do rabdomiolize, odnosno brzog razaranja mišićnog tkiva izazvanog ekstremnim naporom na visokim temperaturama, koje oslobađa štetne proteine u krvotok.
Visoka spoljašnja temperatura može i indirektno da utiče na zdravlje ljudi, jer se bakterije u hrani i vodi brže razmnožavaju, što dovodi do češćih crevnih infekcija, proliva i povraćanja, što potvrđuje sezonski karakter povećanja broja crevnih zaraznih bolesti tokom letnjih meseci.
„Visoka temperatura, takođe, doprinosi pogoršanju simptoma hroničnih bolesti – kardiovaskularnih, hroničnih respiratornih, kožnih, alergijskih i autoimunih oboljenja. I izaziva kožne promene poput toplotnog osipa“ – navode iz ZZJZ Vranje.
Na pitanje o temperaturnom opsegu koji je preporučljiv i koji neće radnicima u fabrikama da izazove zdravstvene tegobe, iz ZZJZ Vranje odgovaraju da, „zavisno od proizvodnog procesa, temperatura može da dostigne vrlo niske i veoma visoke vrednosti“, kao i da se, „u zavisnosti od toga, preduzimaju adekvatne preventivne mere“.
Šta kažu pravilnici
Po slovu Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, temperatura u radnim prostorijama ne sme da prelazi 28 stepeni. Međutim, sem preporuka i apela, u domaćem zakonodavstvu ne postoji izričit propis koji definiše tačnu vrednost spoljne temperature pri kojoj je poslodavac dužan da automatski obustavi rad.
U Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl. glasnik RS“, br. 21/2009 i 1/2019) – koji je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – definisane su temperaturne granice u pogonima i halama.
Ukoliko je temperatura spoljašnjeg vazduha do pet stepeni – ili od pet do 15 stepeni – onda, pri lakom fizičkom radu, temperatura u radnim prostorijama treba biti između 18 i 28 stepeni, dok je, za srednji i teški fizički rad, potrebno da temperatura bude od 15 do 28 stepeni. Ako je temperatura spoljašnjeg vazduha viša od 15 stepeni, tada maksimalna dozvoljena temperatura u prostoriji ne sme prelaziti 28 stepeni, bez obzira na težinu posla.
Osim temperature, u halama i pogonima fabrika mora biti odgovarajuća relativna vlažnost, ali i brzina strujanja vazduha.
U delu Pravilnika u kojem je objašnjeno da poslodavac mora da obezbedi provetravanje na radnim mestima u zatvorenom prostoru, piše da mora da bude obezbeđena dovoljna količina svežeg vazduha, uzimajući u obzir radne metode i aktivnosti, odnosno poslove koji se obavljaju u procesu rada, i fizičke napore koji se zahtevaju od zaposlenih.
Ako se koriste uređaji za klimatizaciju ili ventilaciju, rad tih uređaja ne sme izazivati neprijatnost zaposlenima usled povećane brzine strujanja vazduha. Takođe, sve naslage prašine i nečistoće u uređajima za klimatizaciju ili ventilaciju, koje mogu da ugroze zdravlje zaposlenih usled zagađenja vazduha, moraju da budu odmah uklonjene.
Kako je navedeno u Pravilniku – prozori, krovni prozori i staklene pregrade moraju da budu izvedeni tako da sprečavaju prekomerno dejstvo sunčeve svetlosti na radnom mestu u zavisnosti od prirode poslova.
„Prozori i krovni prozori moraju da budu izvedeni tako da zaposleni mogu da ih otvaraju, zatvaraju, podešavaju ili osiguraju na bezbedan način. Kada su otvoreni, ne smeju se nalaziti u takvom položaju da izazovu opasnost za zaposlene. Prozori i krovni prozori moraju biti projektovani i izvedeni sa opremom ili na drugi način opremljeni uređajima koji omogućavaju njihovo čišćenje bez rizika po zaposlene koji obavljaju to čišćenje i ostale zaposlene koji se nalaze u neposrednoj blizini“ – dodaje se u Pravilniku.
KAZNE ZA POSLODAVCE
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa različite novčane kazne u zavisnosti od statusa poslodavca.
Za pravno lice (firmu) kazna je od million i po do dva miliona dinara – ako zaposlenom ne obezbedi bezbednost i zdravlje u svim aktivnostima i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa.
Preduzetnik će biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara za isti prekršaj.
Direktor (ili drugo odgovorno lice) će biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
MERE PREVENCIJE
Mere prevencije koje poslodavac treba da sprovede kako ne bi bilo ugroženo zdravlje radnika, posebno onih koji rade u fabrikama predlažu se shodno izloženosti toploti prema određenom radnom mestu.
Opšte preventivne mere:
Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti;
Skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature;
Redovni unos tečnosti (jedna čaša vode na 20 minuta) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi;
Obučiti radnike da se međusobno osmatraju radi pravovremenog uočavanja početnih simptoma dehidratacije, da bi se sprečilo dalje pogoršanje kliničke slike i još veća dehidratacija;
Premeštanje u hladniji prostor;
Osloboditi se viška odeće.
