VRANJE – Pčinjski okrug je zbog broja gnezda belih roda i broja njihovih mladunaca, ušao u prvih 10 u našoj zemlji, što je lep i ohrabrujuć podatak, kaže za Slobodnu reč ornitološkinja iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i koordinatorka projekta 8. Međunarodnog popisa belih roda, Kristina Milošević. Podaci o broju gnezda i mladunaca su, u odnosu na prethodne popise, rekordni, a u Pčinjskom okrugu ih najviše ima u Bujanovcu, Preševu i Vranju.
Međunarodni popis belih roda, koji se sprovodi svake desete godine, jedan je od najstarijih monitoringa ptica u Evropi. Za organizaciju ovogodišnjeg, zadužen je NABU (Naturschutzbund Deutschland), ornitološka organizacija iz Nemačke, dok je za samo prikupljanje podataka, zaduženo DZPPS.
U periodu od aprila do jula ove godine, na nivou Srbije, popisano je čak 1.927 gnezda, od kojih je ukupno 1.597 naseljenih, odnosno, aktivnih gnezda. Broj mladunaca, ovih dugonogih ptica, pak, iznosi 4.378.
Ovi podaci, u odnosu na prethodne popise, koji se sprovode od 1957. godine, ocenjeni kao „rekordni“.
Kako smo od koordinatorke ovog popisa saznali, u Pčinjskom okrugu, popisano je ukupno 120 mladunaca ovih ptica, dok je zauzetih gnezda roda bilo 55.
U Vranju je pronađeno 11 gnezda, u Surdulici 8, a u Vladičinom Hanu 5. Najveći broj gnezda, zabeležen je u Preševu, gde je popisano 12, a u Bujanovcu čak 18, premda, u Trgovištu nije bilo popisanih gnezda.
„Kolonije roda“ sve češće u blizini gradskih deponija
Najviše novih „kolonija roda“, nalazi se u predelu vlažnih staništa i naseljenih mesta u čijoj blizini se nalaze pašnjaci i velike reke poput Dunava, Tise, Save, Zapadne, ali i Južne Morave. Ono što je, kako kaže Milošević, zanimljivo, jeste to da sve veći broj roda za svoja staništa bira mesta u okolini gradskih deponija.
U Novom Sadu nalazi se najveća kolonija u Srbiji, ali postoji i u Smederevu, gde je, samo tokom ove i prethodne godine, nastalo 16 gnezda, kaže naša sagovornica, koja nam objašnjava i na šta ukazuje sve češće naseljavanje roda u blizini deponija.
„Deponija je rodama lak izvor hrane i gradivnog materijala za njihova gnezda. Inače su rode svaštojedi, i hrane se malim ribama, gmizavcima, jajima drugih ptica, zečevima, glodarima itd. Na deponiji ima dosta glodara, ali ima i hrane ljudskog porekla koju rode, takođe, jedu.“ – objašnjava Milošević.
Da rode, bez obzira na svoj način ishrane, ne predstavljaju opasnost za lokalno stanovništvo, i ljudska naselja, poljoprivredu i voćarstvo, takođe nam otkriva Milošević, koja dodaje da se rode najčešće hrane upravo štetočinama, te imaju značajnu ulogu u procesu očuvanja useva. Međutim, kako iz razgovora sa Milošević saznajemo, najveće izazove za rode prestavljaju, upravo ljudi.
Ljudi najveća pretnja
Ljudski faktor, odnosno zakonom zabranjeno rušenja gnezda, u praksi se i dalje beleži, kaže naša sagovornica, a pored toga, rode neretko stradaju i u blizni dalekovoda. Takođe, učestalo je da rode prave svoja gnezda na niskonaposkim električnim stubovima, pa često, zbog loše izolacije, stradaju.
Delovanje ljudskog faktora, izazov je za rode, koji će se zbog trenutnih globanih dešavanja, i ratova, verovatno odraziti na pojavu novih problema u budućnosti:
„U današnje vreme, nažalost smo svedoci ratova koji se dešavaju, a rode na svom migracionom putu prolaze i kroz malu Aziju, što će se verovatno odraziti na njih. Još uvek ne znamo kako.“ – zaključuje Milošević.
Rode, a pre svega mladunci, znaju biti veoma pogođeni i vremenskim nepogodama u vidu grada, kao i dugim periodima suše. I premda je na početku popisa u Srbiji, ovog leta, zabeležen „poprilično“ veliki broj mladunaca, veoma visoke temperature uticale su na postepeno smanjivnanje njihovog broja.
Kada je reč o eventualnim koracima koje ljudi mogu preduzeti u cilju zaštite ovih ptica u našoj zemlji, DZPPS je uspostavilo i svojevrsni vid saradnje sa Elektrodistribucijom Srbije, koji se sprovodi na nivou cele Srbije, i koji podrazumeva postavljanje platformi u vidu metalnih korpi na banderama.
U planu je, kako Milošević kaže, postavljanje dodatnih 900 korpi, čime će praktično sva gnezda na električnim stubovima biti obuhvaćena.
Postavljanje posebnih uređaja na dalekovodima, koji prepoznaju „rode na putu“, takođe predstavljaju jedno od rešenja, koje bi omogućilo bezbedno preletanje roda preko strujnih žica.