Sasvim suprotno od nekih predstavnika diplomatskog kora, verujem da je među onima koji na ulicama protestuju protiv iskopavanja litijuma više onih koji su za Srbiju sa funkcionalnom demokratijom i punom vladavinom prava, bez korupcije i organizovanog kriminala, a to mnogo više liči na evropsku – Srbiju na Zapadu.
Očigledno je da je kap prelila čašu… Posle nekoliko prošlonedeljnih izjava predstavnika diplomatskog kora u Beogradu vezanih za karakter protesta protiv rudarenja litijuma, vreme je da napišem prvi redakcijski komentar za portal European Western Balkans čiji sam glavni i odgovorni urednik od 2014. godine.
…
Sredinom jula, na našem poslednjem Redakcijskom kolegijumu pre godišnjih odmora, razgovarali smo o o načinu na koji bi se portal European Western Balkans bavio ovom temom, prvestveno zbog njene važnosti za odnose Serbije sa Evropskom unijom i državama članicama. Ne znamo ništa o litijumu (sem njegovog mesta u Periodičnom sistemu), ne znamo mnogo toga o zaštiti životne sredine zbog procesa rudarenja i prerade rude, ali smo se oglašavali o Memorandumu o razumevanju EU i Srbije o strateškom partenrstvu o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i eletričnim vozilima i njegovoj (ne)povezanosti sa evropskim integracijama Srbije. Od nas sasvim dovoljno…
Kako je vreme odmicalo, sve više građana učestvovalo je na protestima u svim većim gradovima Srbije i manjim gradovima na zapadu zemlje gde se očekuje otvaranje rudnika i gde se obavljaju istražne radnje u vezi sa litijumom. Ja posle više od 10 godina rada u ovom poslu razumem logiku protesta – građani ne veruju ljudima koji su na vlasti, intuitivno misle da su partikularni finansijski interesi opet prevagnuli nad opštim. Setimo se samo lažnog odustajanja od projekta 2022. godine. Neću da pominjem 3% rudne rente koju Srbija ima i kompaniju koja je u celom svetu postala poznata po načinu na koji dolazi do svojih poslova i profita.
Takođe, ne mogu reći da građani veruju institucijama, jer da se ne lažemo, jasno je građanima Srbije da fukncionalne demokratske institucije u Srbiji odavno ne postoje – bez obzira na ogroman napredak u reformama koje je videla Ursula fon der Lajen. Koja će to institucija kontrolisati poštovanje visokih EU standarda o zaštiti životne sredine, prava radnika ili bilo koju vrstu delovanja kompanija koje otvaraju rudnike? Da li će neko kontrolisati potencijalnu korupciju? Da li će se neka inspekcija ili tužilaštvo ikada oglasiti o bilo kojoj spornoj situaciji? Iskustvo im govori da se ne nadaju puno.
U protestima koje organizuju organizacije sa lokala, koje se najčešće bave zaštitom životne sredine, učestvuju svi građani – poljoprivrednici, radnici, Slavica iz komšiluka, razni ljudi bez obzira na svoju ideologiju, konzervativni, progresivni, liberalni, vernici, ateisti, oni koji su gej, oni koji sebe smatraju veganima, od onih koji veruju u evropsku budućnost Srbije do onih koji to nikako ne žele. Svi oni imaju različita politička stanovišta, što je sasvim normalno.
Nije prvi put da vlasti u Srbiji žele da nezadovoljstvo građana povežu sa ruskim uticajem u zemlji. Navikli smo se već na pisma koja odlaze u Brisel (i druge prestonice) sa tom tematikom, i da budem iskren, mislim da ih niko ne uzima za ozbiljno. Nema potrebe da budemo naivni, izvor proruskog, atievropskog i uopšte antizapadnog narativa u Srbiji su na prvom mestu ljudi koji čine uži krug politčke vlasti, a sa njima mediji pod njihovom direktnom kontrolom.
Sagledavajući istorijat funkcionisanja ove vlasti u Srbiji, ne vidim moralnu dilemu, niti bilo kakav problem da postoje građani koji su za članstvo Srbije u EU, a u isto vreme protiv konkretnog projekta iskopavanja i prerade litijuma. Sasvim suprotno od nekih predstavnika diplomatskog kora, verujem da je među onima koji na ulicama protestuju protiv iskopavanja litijuma više onih koji su za Srbiju sa funkcionalnom demokratijom i punom vladavinom prava, bez korupcije i organizovanog kriminala, a to mnogo više liči na evropsku – Srbiju na Zapadu.
