fbpx
9.9 C
Vranje
ponedeljak, 14.10.2024

311 poslanika Evropskog parlamenta podržava zahtev opozicije u Srbiji

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BRISEL / BEOGRAD – Kako prenosi portal European Western Balkans koji se bavi evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu, predstavnici tri grupe u Evropskom parlamentu koje zajedno imaju 311 poslanika, podržale su zahtev opozicije u Srbiji upućen evropskim institucijama o formiranju ekspertske grupe EU koja će kreirati izveštaj o zarobljavanju države i medija od strane vlasti, što bi bio prvi korak u rešavanju političke krize u Srbiji uz posredovanje EU.

U tekstu se navodi da je deo poslanika u Evropskom parlamentu odlučio da podrži ovu inicijativu i pozvao Evropsku komisiju da uspostavi ekspertske grupe i izradi izveštaje. Saopštenje je u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata potpisala Tanja Fajon, u ime liberalne grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, a u ime grupe Zelenih Viola fon Kramon Taubadel.

Grošelj i Fon Kramon su izvestioci iz senke za Srbiju u ime svojih grupa, dok je Fajon predsedavajuća Delegacije EP za Srbiju.

Jedina grupa u EP koja podržava SNS ima manje poslanika

Tri grupe koje su podržale predlog opozicije u Srbiji zajedno imaju 311 poslanika, što je znatno više od Evropske narodne partije (EPP), jedine grupe koja i dalje jasno podržava Srpsku naprednu stranku. EPP, u čijim se redovima kao pridružena članica nalazi SNS, ima 178 poslanika u Evropskom parlamentu, koji ukupno ima 705 poslanika.

Pomenuti EWB je nedavno analizirao koje grupe u EP su kritične prema vladajućoj partiji u Srbiji, koje je podržavaju a koje su relativno ravnodušne prema situaciji u Srbiji. U trećoj, koja se nije značajnije angažovala, ima nešto više od dve stotine poslanika, među kojima su Evropska levica, koja „svakako nije naklonjena vlastima u Srbiji“, dok je, kako kažu analitičari EWB-a, teško očekivati da bi se desničari iz grupa ID i ECR, pridružili inicijativi. „Grupe koje su kritične prema stanju u Srbiji svakako čine jasnu većinu“ – stoji u analizi.

Severna Makedonija kao primer

Predstavnici opozicije u Srbiji koja je bojkotovala izbore 21. juna pozvali su EU da formira ekspertske grupe koje bi, po uzoru na rešavanje političke krize u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, izradili izveštaj o stanju vladavine prava i demokratije u zemlji. Ovaj izveštaj bi predstavljao polaznu tačku za angažman EU u rešavanju političke krize u Srbiji. Novina u slučaju Srbije je što opozicija zahteva i ekspertsku grupu o stanju u medijima.

Opozicija traži od EU pomoć u rešavanju političke krize, S. Makedonija kao primer

EWB: Kako je rešena politička kriza u Severnoj Makedoniji

Tadašnja opozicija u Makedoniji optuživala je režim Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006. do 2017, za autoritarizam i zarobljavanje države, koji su onemogućivali održavanje slobodnih i poštenih izbora. Politička kriza u državi izbila je aferom „prisluškivanje“, kada je opozicija predvođena Zoranom Zaevim otkrila da je vlast tajno i nedozvoljeno snimala razgovore velikog broja građana.

Evropska komisija je u trenutku političke krize u Makedoniji, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Tako je nastao Pribe izveštaj, nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK. Nezavisni eksperti, koje sada traži i opozicija u Srbiji, bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.

Nedugo nakon objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Ričarda Hovita i Iva Vajgla, koji su dolazili iz tri najveće grupe u EP, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma 2015. između lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i dogovora o izbornim uslovima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci