VRANJE – Negde između grandioznih najava o prvom gradu u Srbiji koji zabranjuje upotrebu plastičnih kesa i aktuelnih skupštinskih rasprava o deponiji „Meteris“, Vranje je, i pored određenog truda Komrada, postalo grad koji se suočava sa ozbiljnim komunalnim problemima.
Prošlo je 14 godina od donošenja Odluke o zabrani upotrebe plastičnih kesa u trgovinskim radnjama grada Vranja, koju je inicirala tadašnja gradska većnica i funkcionerka Ujedinjenih regiona Srbije, odnosno sadašnja funkcionerka Srpske napredne stranke i direktorka u JKP „Komrad“, Nela Cvetković.
Priča o Vranjancima koji prestaju da koriste plastične kese završila se i pre nego što je počela, jer je Gradsko veće za ovu odluku moralo najpre da dobije saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Predlog nije podržan, jer nije bio u skladu sa Zakonom o slobodnoj trgovini.
Kako nam je objašnjeno, nijedna odluka lokalnih organa vlasti ne može biti u suprotnosti sa državnim zakonima, ali je u praksi moguće donositi nacrte predloga lokalnih propisa kojima se može obezbediti zakonski okvir za sprovođenje neke odluke. Za to je bilo potrebno formirati posebnu radnu grupu, što se nije desilo. Ova tema je, čini se već godinama, zauvek zatvorena.
Prema rečima Nele Cvetković, ova odluka ipak nije predviđala potpunu zabranu plastičnih kesa, već ubacivanje aditiva za njihovu bržu razgradnju. Kako je dodala, neke od kesa koje se trenutno koriste u Vranju su „100 posto biorazgradive“.
Dodatno smo istražili šta to znači u praksi i kako trenutno izgleda gradski sistem upravljanja otpadom.
Višedecenijski „status quo“
Biolog i ekolog iz Vranja Nikola Mihajlović, najpre je istakao da je zanimljiva „sekiracija“ Ministarstva čija je pimarna briga upravo životna sredina, a ne „konkurentnost trgovaca“.
A sve i da je odgovor adekvatan i zasnovan na činjenicama, trebalo bi da Ministarstva, ubrzo nakon ovakvih inicijativa zajednički „usklade“ postojeću regulativu. Građani zbog toga ne bi trebalo da „trpe“ – kaže on.
Bilo kako bilo, jedina aktuelna mera ekološke politike upravljanja plastikom u Vranju, jeste mera naplate kesa, koja je na snazi od 23. jula 2018. godine, i koja se sprovodi na nacionalnom nivou. Mihajlović pak, nije imao reči hvale za odluku koja je, kako kaže, dovela jedino do povećanja prihoda za vlasnike prodavnica.
Jedina iskrena strategija, kako je izjavio, u cilju ograničenja upotrebe plastike, podrazumevala bi, subvenciju platnenih cegera i poskupljenje plastičnih kesa, „koje se sada mogu nabaviti već po ceni od 5 dinara“.
Da su želeli da reše problem, i potrošače odvrate od kupovine plastičnih kesa, njihova cena bi se vremenom povećavala, a papirne kese i cegeri bi bili subvencionisani – zaključio je Mihajlović.
Proizvodnju biorazgradivih kesa, Mihajlović dovodi u vezu sa pitanjem zloupotrebe „jer ko to procenjuje šta je biorazgradiva kesa“.
„Kao i obično, tresla se gora, rodio se miš. Sve to bombastično zvuči kada se najavi u medijima, ali je suština u tome da se ništa ne uradi, a mi smo svedoci toga da se u poslednjih, možda čak i 20, 30 godina održava taj status quo.“
On objašnjava da se razgradnja plastike postiže jedino uz pomoć gljivica, da je takav proces veom spor, i da se ubrzava dodavanjem azotnih đubriva, koja pospešuju rast gljivica zaduženih za razgradnju. Međutim, u Srbiji su takvi centri, izgleda daleka budućnost, i u slučaju naše zemlje, moguća je jedino reciklaža.
Daleko od evropskih standarda
Vranjanci ispred svojih kuća i stanova nemaju posebne kante za odvajanje otpada, a i najbližni reciklabilni centar nalazi se u Nišu. Deponija „Meteris“, na kojoj se otpad već godinama odlaže, preko popunjenih kapaciteta, dodatna je komplikacija.
Opisujući stanje, Mihajlović upozorava na opasnost jer tamošnji otpad više nije u nivelaciji sa zemljom, te se ne može zatrpati. Zatrpavanje otpada zemljom osnovni je uslov pravilnog upravljanja, jer omogućava takvim ekosistemima da se regenerišu, dodaje.
„Bez obzira na aktuelnu vlast, ne vrši se edukacija stanovništa, nema kontejnera za odlaganje plastike, nema mera sankcije za građane koji ne vrše selekciju otpada“ – ističe.
„Čukni tri pati“
Na temu popunjenih kapaciteta deponije „Meteris“ u Suvom Dolu, razgovarali smo i sa Cvetković koja je izjavila da, bez obzira na stanje u kome se ta deponija nalazi, otpad na njoj može da se odlaže „sigurno još 3 do 4 godine“.
Suprotno mišljenju ekologa, ona je ocenila da se ovim otpadom pravilno upravlja i da se on adekvatno zatrpava zemljom, i da je zadovoljna, s obzirom na to da ova deponija trenutno nije u plamenu.
Što bi naš narod rekao, „da kucnem u drvo“, imali ste prilike da vidite da sad, širom Srbije deponije gore, a kod nas se to ne dešava, bez obzira što je ova deponija toliko stara.
Ekološki aktivista iz Vranja, Dimitrije Virag, ovu deponiju naziva „samo ograđenim, prepunjenim smetlištem“ kojem je 2018. godine istekao petnaestogodišnji rok eksploatacije, kada je trebala biti stavljena van funkcije.
Dodaje da je ona ipak gorela, i to više puta i da na njoj postoji opasnost od eksplozije metana, gasa koji nastaje raspadanjem organskog otpada zatvorenog u plastičnim kesama.
Virag ističe i to da se, prema nezvaničnim podacima, u Vranju dnevno potroši 70.000 kesa, što na godišnjem nivou iznosi 25,5 miliona. Rešenje za ovakav problem, pronalazi kao i Mihajlović, u uvođenju plaćanja treger kesa po ceni od 5 i 12 dinara, kao i u edukaciji građana.
Kako dodaje, voleo bi da građani prepoznaju važnost razvrstavanja smeća od organskog otpada i u svojim dvorištima ga kompostiraju, te na taj način i dobijaju obogaćenu zemlju za uzgoj cveća, na primer.
GIS Vranje GeoPortal objavljuje prostorne podatke Katastar divljih deponija. U 2023. godini, na teritoriji grada Vranja, identifikovane su 103 lokacije od toga 102 divlje i 1 nesanitarna deponija – smetlište. Problem je isključivo u gradskoj vlasti i radu JKP ‘Komrad’ jer osim obećanja da će ih ukloniti ništa više nismo dobili – izjavio je Virag.
Iako zaključuje da je svest građana o plastičnim kesama porasla, i da su cegeri sve češći u primeni što je naročito vidljivo na pijaci, ovaj aktivista podseća na to da pored pojedinačnih svetlih primera, loše navike stanovništva, i dalje nisu iskorenjene.
U nadi da ćemo steći uvid stav aktuelnog Gradskog veća o ovome, poslali smo upit nadležnim većnicima. Razgovarali smo i sa Slavoljubom Stojmenovićem, gradskim većnikom za urbanizam, koji je rekao da „želi da nam izađe u susret“, i da je naša pitanja prosledio nadležnim resorima. Međutim, do objavljivanja ovog teksta, nije bilo odgovora.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
