BEOGRAD – Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorava da se reforma medijskog sistema u Srbiji ne može svesti na eventualno oduzimanje dozvola pojedinim televizijama ukoliko se istovremeno ne unapredi praksa Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u zaštiti ljudskog dostojanstva, primeni propisa i obezbeđivanju jednakih standarda za sve pružaoce medijskih usluga.
Kako navode iz BIRODI-ja, ako se promene nazivi televizija, a zadrže isti obrasci javne komunikacije i regulatornog postupanja, postoji rizik da, i posle Informera, dobijemo novi Informer.
Povod za ovo saopštenje jeste postupanje Saveta REM-a povodom predstavke BIRODI-ja koja se odnosi na emisiju „Teška priča“, emitovanu 26. septembra na televiziji Euronews Srbija, u kojoj su Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić komentarisali javni angažman izvršnog direktora BIRODI-ja, Zorana Gavrilovića.
„Tokom emisije korišćene su brojne kvalifikacije na račun Zorana Gavrilovića, među kojima su: ‘Birodijevska bitanga’, ‘Birodi picajzla’, ‘Smrdljiva satanistička mačkica Zoran Gavrilović’, ‘Mučeni istraživač i bezočni lažov Zoran Gavrilović’, Soroševski anketar Zoran Gavrilović kao oličenje antisrpske propagande’, ‘Birodijevska bitanga Zoran Gavrilović i njegove lažne ankete’, kao i izrazi ‘Ciganin’ i ‘cigansko ponašanje’, čiju upotrebu i kontekst BIRODI smatra posebno važnim za regulatornu ocenu“, dodaje se u saopštenju.
BIRODI ne osporava pravo autora emisije da kritikuju istraživanja, metodologiju i javne stavove organizacije.
„Međutim, smatramo da se legitimnost kritike ne može procenjivati samo na osnovu deklarisanog satiričnog karaktera emisije, bez razmatranja sadržaja i okolnosti u kojima su navedene kvalifikacije izgovorene“, smatraju iz BIRODI-ja.
Služba za nadzor i analizu REM-a ocenila je da predmetni sadržaj ne predstavlja povredu člana 26. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.
„BIRODI uvažava pravo na slobodu izražavanja, uključujući satiru, ironiju, preterivanje i oštru kritiku javnih aktera. Istovremeno, smatramo da je potrebno preciznije obrazložiti kako su, u ovom slučaju, primenjeni kriterijumi zaštite dostojanstva ličnosti. Posebno je važno razjasniti da li je Služba REM-a pojedinačno i u njihovom ukupnom kontekstu razmatrala sve navedene kvalifikacije, uključujući izraze koji se odnose na profesionalni integritet istraživača, političko etiketiranje i moguću upotrebu etničkih stereotipa. BIRODI smatra da satirični karakter emisije predstavlja relevantnu okolnost, ali ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za ocenu sadržaja“, naglašava se u saopštenju.
Prema informacijama kojima BIRODI raspolaže, Savet REM-a razmatrao je predlog za pokretanje ispitnog postupka povodom predmetne emisije.
Za pokretanje ispitnog postupka glasali su prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i mr Rodoljub Šabić. Protiv pokretanja ispitnog postupka glasali su predsednik Saveta mr Stevica Smederevac, zamenica predsednika prof. dr Ira Prodanov Krajišnik, Miloš Garić i Snežana Miljković. Dr Milan Petković bio je uzdržan.
Dakle, tri člana Saveta REM-a glasala su za pokretanje ispitnog postupka, četiri protiv, dok je jedan član bio uzdržan.
BIRODI naglašava da predmet odlučivanja nije bilo konačno utvrđivanje odgovornosti televizije Euronews Srbija, već pitanje da li postoje razlozi za pokretanje ispitnog postupka.
BIRODI smatra da je, prilikom razmatranja predstavke, potrebno uzeti u obzir i činjenicu da organizacija sprovodi monitoring izbornog procesa, posebno medijskog predstavljanja političkih aktera, funkcionerske kampanje i uslova za informisano odlučivanje građana.
BIRODI ne smatra da svaka kritika ili uvredljiva izjava upućena izbornom posmatraču automatski predstavlja pritisak, zastrašivanje ili kršenje izbornih propisa.
„Ipak, smatramo da bi u slučajevima javnog etiketiranja i osporavanja profesionalnog integriteta predstavnika organizacija koje prate izbore trebalo razmotriti i širi kontekst njihovog rada“, dodaje se u saopštenju.
BIRODI upozorava da se problemi medijskog sistema ne mogu rešiti isključivo eventualnim merama prema pojedinačnim televizijama.
„Pitanja profesionalnih standarda, političkog pluralizma, odgovornosti za javno izgovorenu reč i zaštite ljudskog dostojanstva moraju biti predmet dosledne regulatorne prakse, bez obzira na to da li se radi o Informeru, Pinku, Euronews Srbija ili bilo kom drugom pružaocu medijske usluge. Izraz ‘I posle Informera – Informer?’ predstavlja upozorenje na mogućnost da se sporni obrasci medijskog delovanja nastave i nakon eventualnih promena na medijskoj sceni, ukoliko se ne unaprede institucionalni mehanizmi nadzora“, ističe se.
BIRODI ne traži zabranu satire, ograničavanje legitimne kritike niti unapred određene sankcije protiv bilo kog medija.
„Tražimo da regulator primenjuje jasne i jednake kriterijume i da svoje odluke obrazlaže na način koji omogućava javnu proveru“, smtraju iz BIRODI-ja
BIRODI poziva Savet REM-a da – učini dostupnim postojeća obrazloženja članova Saveta koji su glasali za, protiv ili bili uzdržani; objasni kriterijume za razlikovanje dozvoljene satire i kritike od sadržaja koji mogu predstavljati povredu dostojanstva ličnosti; pojasni da li su i na koji način razmatrane kvalifikacije „bezočni lažov“, „lažne ankete“ i „oličenje antisrpske propagande“, kao i upotreba izraza „Ciganin“ i „cigansko ponašanje“; objasni da li je i na koji način prilikom razmatranja predstavke uzet u obzir izborni kontekst i međunarodne preporuke o uslovima za rad domaćih posmatrača; obezbedi transparentnu, nepristrasnu i doslednu primenu propisa prema svim pružaocima medijskih usluga.
BIRODI smatra da se poverenje u regulatorne institucije gradi transparentnošću, doslednošću i spremnošću da se javnosti objasne razlozi donetih odluka.
Kako navode iz BIRODI-ja, suštinska reforma medija ne podrazumeva samo promenu naziva, vlasnika ili dozvola televizija, već i uspostavljanje pravila koja jednako štite slobodu izražavanja, pravo na kritiku i dostojanstvo svih učesnika javnog života.
„I posle Informera može se pojaviti novi Informer – ako se promene pojedinačni mediji, a ne unaprede regulatorna praksa, profesionalni standardi i odgovornost za javno izgovorenu reč“, zaključuje BIRODI.
