fbpx
12.4 C
Vranje
nedelja, 26.05.2024

Centar Vranja sada krasi i „hladi“ 1.600 stabala, a prizori od pre 10 godina će vas šokirati

Odabrani članci

Dušan Pešić
Dušan Pešić
Novinar iz Vranja sa višegodišnjim iskustvom u lokalnim i nacionalnim medijima. Član redakcije "Slobodne reči" od juna 2023. godine.

VRANJE – Kako bismo uporedili koliko je centar Vranja bio „zelen“ pre 10 godina i sada, posegli smo za „Google Street View“ opcijom na Google mapama, nakon šetnje novinara portala Slobodna reč centralnim ulicama. Takozvano odstupanje „nekad i sad“ se javlja u delu pešačke zone od zgrade JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“, sve do zgrade bivše Robne kuće „Beograd“. U tom se delu šetališta, primetno je, pre deceniju nalazilo više drveća, ali i zelenila u žardinjerama koje su se protezale čitavom dužinom ove polovine šetališta.

Jedno zrelo drvo ima isti efekat rashlađivanja kao 10 sobnih klima-uređaja koji rade 20 sati bez prestanka, pokazuju istraživanja. Drveće služi kao filter zagađenog vazduha, obezbeđuje senke kao zaštitu od sunčevog zračenja, ima blagorodna dejstva po zdravlje ljudi. Kad smo okruženi drvećem, potvrđuju studije, pod manjim smo stresom i manje smo anksiozni, i ovo su samo neki od benefita. Drvoreda u širem centru Vranja ima, a sagovornici portala Slobodna reč govore o tome ko ih održava, ko, i u kojim prilikama, odlučuje kada će neko drvo biti posečeno ili krošnja okrojena, o tome da li je u planu novo zasađivanje drvorednih stabala, kao i o – u najširem smislu – brizi o gradskom zelenilu.

U Bore Stankovića pre 10 godina bilo više drveća; Foto: Printscreen/Google Street View

Novinar portala obišao je šire gradsko jezgro – pravac od zgrade Skupštine grada, niz pešačku zonu i glavnu ulicu do raskrsnice kod BAT-a, kao i ulice Ive Lole Ribara, Karađorđevu, Save Kovačevića, deo ulice Bore Stankovića od Doma zdravlja do kružnog toka kod Sabornog hrama Svete Trojice, potom Beogradsku, Heroja sa Košara i Partizansku – i tom prilikom ustvrdio da ima drvoreda i razgranatih krošnji u skoro svim ulicama.

Zbog želje da uporedimo koliko je centar Vranja bio „zelen“ pre 10 godina i sada, posegli smo za sajtom „Google Street View“. Takozvano odstupanje „nekad i sad“ se javlja u delu pešačke zone od zgrade JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“, sve do zgrade bivše Robne kuće „Beograd“. U tom se delu šetališta, primetno je, pre deceniju nalazilo više drveća, ali i zelenila u žardinjerama koje su se protezale čitavom dužinom ove polovine pešačke zone.

Karađorđeva je danas „zelenija“ nego pre 10 godina, dok je u Bore Stankovića – na potezu od Doma zdravlja do kružnog toka kod Sabornog hrama Svete Trojice – više drveća bilo tad nego sad. U Beogradskoj ulici te 2014. nije bilo uopšte drveća, za razliku od aktuelne, 2023. godine. U Heroja sa Košara ni tada ni sada nema drvoreda, ali je 2014. bilo više zelenila – posebno krošnji koje su se iz dvorišta kuća nadvijale preko ulice.

Ulica Bore Stankovića danas bez zelenila; Foto: Slobodna reč/Dušan Pešić

Cvetković: Centar Vranja krase javor, grab, lipa, platani, a građani imaju primedbe o „lošem orezivanju“

Nela Cvetković, izvršna direktorka JKP „Komrad“, komunalnog preduzeća koje je zaduženo i za uređenje gradskog zelenila, kaže da se drvećem u Vranju bavi služba Gradskog zelenila pri ovom preduzeću.

„U užem centru Vranja ima oko 1.600 stabala, to su drvoredi, uglavnom, mešovitog tipa, a neki od njih su već i stari. U ulicama Narodnog heroja i Radničkoj je kuglasti javor, kao i u Kralja Milana, ali bi u ovoj ulici trebalo, kada se bude rekonstruisala, potpuno obnoviti taj drvored jer su mnoga stabla doživela duboku starost. U žardinjerama u Bore Stankovića imamo grab. Prošle godine smo sadili lipe u Milunke Savić i 11. kongresa. U Maričkoj, Kosovskoj i Sime Pogačarevića sadili smo platane, a u Bulevaru Nikole Tesle kuglasti javor i platan“ – kaže Cvetković.

„Skoro svaka kuća ima drvce“

Naša sagovornica podseća da su mnoga stabla oštećena tokom oluja koje su pogodile i Vranje, kao i čitavu zemlju, pre nekoliko dana.

„Čak su neka stabla iščupana iz korena. Ta isčupana su, uglavnom, zimzelena, i ona imaju tanji koren koji ide u dubinu, dok je kod listopadnog drveća, uglavnom, koren u širini krošnje. Uvek je bolje da u gradu bude listopadno drveće, da se ne bi dešavalo da se drvo iščupa nakon jakog vetra“ – objašnjava izvršna direktorka JKP „Komrad“.

Čula je, kaže, primedbe građana da se drveće „loše orezuje“.

„Na primer, u Kralja Milana se tako orezuje da bi se suzbio korenov sistem. Da korenov sistem bude onoliki kolika je i krošnja, da ne dođe do podizanja asfalta i pucanja vodovodnih cevi, jer se dešavalo da, ako je jači koren, prodre i ošteti vodovodnu cev. Mi nikad ne sečemo zato što neko traži da se iseče, a više puta su se ljudi javljali sa nekim nerazumnim zahtevima – recimo, imaju butik, pa im se od krošnje ne vidi izlog, a butik napravljen nakon sadnje tog drveta“ – priča Nela Cvetković.

Ona navodi i primer kada je služba Gradskog zelenila postupila po zahtevima građanki i građana.

„U naseljima Češalj ili Ledene stene, na primer, više puta se dešavalo da drveće, koje je ogromno, udara u prozore zgrada i kuća. Onda se orežu te grane da budu malo niže, kako ne bi oštetile fasade ili prozore. O tome koje će drvo biti posečeno i koja krošnja orezana odlučuje šefica službe, Nataša Mihajlović, koja je iz ove struke a u firmi je više od 20 godina. Ona, sa svojom ekipom ljudi, gleda i procenjuje kakva je kora drveta, u kakvom su stanju grane…“ – ističe Cvetković.

Jedna od najprometnijih ulica bez drvoreda

„Kada idemo niz ulicu Proleterskih brigada, sa desne strane je drveće iz kasarne ‘1.300 kaplara’ i ‘Komrad’ nema uticaja na odluku koje će vrste drveta tu biti zasađene. U Proleterskih brigada mi nismo zasadili, nemamo drvoredne sadnice. To su sadili ljudi iz stambenih zgrada jer je prostor oko zgrada njihov, ne pripada Gradu, niti to uređuje naša služba Gradskog zelenila. Možda bi moglo da se tu posadi, sa leve strane ulice. Sa desne ne možemo, ima dosta podzemnih instalacija na toj strani trotoara. Jedino da se od trafo-stanice naniže nađe prostora za neko drvo“ – objašnjava Nela Cvetković.

Prema njenim rečima, Vranjanke i Vranjanci, uglavnom, žive u kućama i većina njih ima poneko drvo u svojim dvorištima.

„U Vranju 70 odsto stanovništva živi u kućama. Skoro svaka kuća ima bar neko drvce, živu ogradu ili travu, makar to bila i voćka, iako ima i drugih stabala koja mnogo znače za čist vazduh. Zelene površine su pluća našeg grada, to je ključna uloga u poboljšanju kvaliteta života građana. U gradu nemamo neki veći nivo zagađenja baš zato što imamo to drveće. Tokom zime se dosta loži u Vranju i desi se da u januaru ima čestica zagađujućih materija u vazduhu, ali nam mnogo znače ne samo drvoredna stabla koja ‘Komrad’ posadi, već i stabla koja su u dvorištima kuća“ – smatra sagovornica Slobodne reči.

Pluća grada

O drveću kao „jedinstvenim prirodnim ‘proizvođačima’ svežeg vazduha“ i tome da je svako novo stablo „mala fabrika čistog vazduha“ – piše National Geographic Srbija.

„Jedno odraslo drvo proizvodi dovoljnu dnevnu količinu kiseonika za dve osobe, a na godišnjem nivou može da filtrira 100 kilograma prašine. Osim što smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida u vazduhu, ono sprečava eroziju tla i čuva biodiverzitet, zdravlje i životnu sredinu“ – piše National Geographic Srbija.

Danas je izveštavao o tome da je brojno stanje drveća u gradovima „sve manje“ – „da li kao rezultat starosti, bolesti ili zbog seče“.

„Jedno zrelo drvo može da apsorbuje 21,6 kilograma ugljen-dioksida godišnje i oslobodi kiseonika dovoljno za dva ljudska bića. Ovo je od velikog značaja u urbanim područjima, gde je nivo kiseonika manji za najmanje šest odsto. Istraživanja su pokazala da je, u ulicama koje imaju drvorede, 60 odsto manje čestica iz izduvnih gasova“ – piše Danas.

Kako prenosi ovaj medij, „drveće ima pozitivan uticaj na smanjenje raka kože, astme, hipertenzije i bolesti povezanih sa stresom“.

„Ono služi kao filter zagađenog vazduha, sprečava stvaranje smoga, obezbeđuje senke kao zaštitu od sunčevog zračenja i pruža atraktivno, smirujuće okruženje. Drvo je ‘terminator’ zagađujućih materija koji na njihovom uklanjanju radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Drveće utiče na smanjenje nivoa kortizola (hormona stresa) u krvi, što znači da smo, kada smo okruženi drvećem, pod manjim stresom i manje anksiozni. Istraživanja su pokazala da drveće ima uticaj čak i na smanjenje stope kriminala zbog terapeutskog, smirujućeg uticaja zrelih stabala“ – zaključuje autorka teksta u Danasu, Jelena Ognjenov.

Pored pomenutih, blagodetnih dejstava po čoveka i životnu sredinu, drveće „smanjuje buku u gradovima jer predstavlja efikasnu barijeru koja apsorbuje zvuk“, takođe i „potpomaže biodiverzitetu pružanjem prirodnih staništa za ptice, šišmiše, veverice, insekte, druge biljke, gljive i mahovine“.

„Drveće apsorbovanu vodu oslobađa u vidu vodene pare sa površine listova, što dovodi do efekta hlađenja. Drveće smanjuje temperaturu i putem senke koju prave njihove krošnje. Jedno zrelo drvo ima isti efekat kao 10 sobnih klima-uređaja koji rade 20 sati bez prestanka. Gradsko drveće može čak i da poveća vrednost nekretnine za pet do 15 odsto, ako se nekretnina nalazi u ulici sa prelepim drvoredima zrelog drveća“ – zaključuje se u tekstu Danasa.

Portal Originalmagazin.com piše da drveće u urbanim sredinama prosečno snižava temperaturu vazduha „od dva do osam stepeni“.

„Briga o gradskom zelenilu nije na dobrom nivou“

Turistički vodič i planinar iz Vranja, Mihajlo Stanković, za Slobodnu reč zaključuje da „briga o gradskom zelenilu nije na dobrom nivou“.

„To se može videti po bolestima kojima su zahvaćena stabla, jer su šuplja i trula, što u periodu koji je iza nas, kada je drveće padalo u Vranju, Novom Sadu i drugim gradovima, može da bude pouka – da kroz brigu o zelenilu i vazduhu brinemo, zapravo, i o sigurnosti i bezbednosti građana“ – ističe Stanković.

Prema njegovim rečima, „treba da se zaboravi na zastarele tehnike orezivanja drveća, poput topinga, zato što to nije zdravo za drvo, drveće oboljeva, ne može da formira krošnju, manji je hlad, a ni estetski ne izgleda lepo“.

„Moja je želja da Vranje ima više četinara na ulicama, odnosno u drvoredima, zato što četinari zdravije podnose gradske prilike, prečišćavaju vazduh, a i zimzeleni su, sa druge strane. Tokom cele godine su zeleni i ima manje posla oko njih jer nema lišća. Voleo bih da se u Vranju sade nove sorte, nove sadnice, a ne samo invazivno drveće kao što je bagrem“ – zaključuje Mihajlo Stanković.

Na šetalištu 2014. više zelenila nego danas; Foto: Printscreen/Google Street View

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci