Nikada Vranje, u novijoj istoriji, nije doživelo takvu ekološku katastrofu kao u ponedeljak, 21. jula, leta Gospodnjeg 2025. godine, na deponiji „Meteris“!
Nikada, u novijoj istoriji Vranja, zbog nesposobnosti i nestručnosti jedne javne službe, nije bilo ugroženo zdravlje ljudi u toj meri, kao tog ponedeljka!
Nikada, u novijoj istoriji Vranja, jedna lokalna javna služba nije napravila propust tih razmera, kao što je tog ponedeljka uradilo JKP „Komrad“!
Nikada, u novijoj istoriji Vranja, jedan čelnik lokalne vlasti i direktor javne službe nije i verbalno i fizički, bahato i siledžijski, nasrnuo na jednog medijskog radnika (uz to i – damu), kao što je uradio Zoran Dimitrijević, direktor JKP „Komrad“.
Nikada, u svojoj istoriji, lokalna vlast i njene institucije, posle propusta ovakvih razmera, nisu ćutali čak četiri-pet dana, prkoseći, tako, građanima Vranja, političkim i drugim subjektima.
Zašto to rade? Da zaštite svog baštovana, koji je imao smelosti da, pred svedocima (!), novinarki Jeleni Stojković kaže „zabranjeno snimanje deponije“, a onda da joj, opet pred svedocima (!), zavrne ruku i otme mobilni telefon.
U političkoj nauci, javnom govoru i ophođenju, čovek ovakvih manira mora poneti zvanje – politička cepanica, mada i mu ništa manje ne bi naškodilo ime politički trupac.
Ne, nije ovo vređanje, jer Dimitrijević samo potvrđuje onaj sjajan srpski aforizam da je „neznanje u Srbiji postalo veliki luksuz i da samo ljudi na vlasti mogu sebi da ga priušte“.
A šta čovek da priušti Slobodanu Milenkoviću, gradonačelniku Vranja, koji je „mudro“ okrenuo glavu na stranu, u trenutku kada je Dimitrijević fizički nasrnuo na novinarku?
Dragi čitaoče, gradonačelnik je lekar, doktor, specijalista, humanista… valjda i gradonačelnik svih građana Vranja.
Dozvolimo mu da on sam izmeri i javno saopšti sopstveni greh.
