VRANJE – Petu godinu zaredom, Grad Vranje umesto za novogodišnje koncerte, novac uplaćuje na namenski račun za bolesnu decu. Iako neke organizacije ovogodišnje odustajanje od proslava da bi se pomoglo deci u mnogim gradovima pripisuju svojim inicijativama, Vranje samo nastavlja „tradiciju“.
Ipak, nadležni su nakon pet godina shvatili da bi više mogli da pomognu i da bi donacije bile veće, ako bi ceo proces korišćenja tog fonda bio transparentniji, što obećavaju za 2021. godinu.
Namenski račun za pomoć bolesnoj deci Grad Vranje je otvorio 2016. godine i od tada se „puni“ sredstvima iz gradskog budžeta i privatnim donacijama. Prema rečima gradskog većnika koji je zadužen za zdravstvo, dr Aleksandra Stajića, u 2019. godini Grad je za namenski račun izdvojio 5.000.000 dinara. Godinama ga koriste roditelji bolesne dece kojima je neophodna dodatna finansijska pomoć, ali se po potrebi sredstva izdvajaju i za mlade i odrasle sa retkim i teškim bolestima kojima je pomoć neoophodna.
Kako za portal Slobodna reč kaže Stajić, pored „preusmeravanja“ novca planiranog za novogodišnju proslavu, ove godine je za namenski račun izdvojeno manje (2 miliona), za 2021. godinu je za uplatu na namenski račun iz gradskog budžeta predviđeno 3 miliona dinara, ali lokalna samouprava pokušava da među korisnicima društvenih mreža i preduzetnicima pokrene inicijativu da se promoviše doniranje novca.
Zaposleni Gradske uprave su takođe odvojili od plata, ko koliko je mogao, ukupno oko 500.000 dinara. Stalno pozivamo i Javna preduzeća i ustanove da zaposlenima isto predlože – kaže Stajić.
Mora biti transparentnije
Na zvaničnom sajtu Grada Vranja postoji takozvani baner na kojem stoji apel „Pomozite deci i omladini oboleloj od maligniteta i drugih teških bolesti. Donirajte“, uz broj namenskog računa 840-3878741-25. Međutim, klik na to mesto će vas odvesti na stranicu Pomoć oboleloj deci koja je trenutno prazna. Nema broja telefona, istaknute procedure za podnošenje prijava, pravilnika, informacija o članovima komisije, podataka o odobrenim zahtevima.
Javno dostupni zvanični podaci kod građana stvaraju veće poverenje u vlast i aktivnosti nadležnih, naročito kada, po rečima našeg sagovornika, „vide kada se u inicijativu umeša neko iz politike pa se stvara utisak da nešto tu nije u redu“.
Planiramo da u 2021. godini sve bude maksimalno transparentno i da se na sajt postavljaju informacije o svakom sastanku Komisije, koliko je zahteva odobreno, koliko je novca izdvojeno, naravno bez navođenja imena i prezimena korisnika – najavljuje Stajić.
Kako se i kome podnosi prijava
Ne postoji mogućnost za prijavu i slanje zahteva za novčanu pomoć obolelima preko gradskog sajta, već se zahtevi za pomoć predaju na Pisarnici Gradske uprave. Kako objašnjava Stajić, postoji Pravilnik kojim je definisano ko ima pravo da se obrati takozvanoj Komisiji za namenski račun. Komisija ima ima pet članova – troje lekara (sam Stajić, dr Nataša Stojiljković i dr Jadranka Ajanović) i dvoje zaposlenih u Gradskoj upravi, iz Odeljenja za društvene delatnosti, u okviru koga funkcioniše i takozvana Dečija zaštita (Maja Jović i Vera Mitić). Komisija, osim u slučaju da je za predmet neophodno urgentno rešavanje, razmatra 4-5 prijava na jednom okupljanju.
Zahtevi se predaju Pisarnici, zavode se i onda dolaze u Dečiju zaštitu gde se članovi komisije i sastaju. Prema rečima jedne od članica Komisije Vere Mitić, u prošloj godini je bilo 45 zahteva za pomoć, dok se ove godine, zbog situacije sa pandemijom, javljalo manje ljudi, te je registrovano „tridesetak zahteva“.
Trebalo bi da se još više promovišu donacije i uplate na namenski račun, jer se ova sredstva osim deci, dodeljuju i odraslima sa retkim i teškim bolestima – apeluje Mitić.
Komisija u „nezgodnoj“ situaciji
Prema rečima našeg sagovornika, nekad novac koji Grad izdvoji ne može doprineti izlečenju, naročito ako se radi o hroničnim bolestima, ali može roditeljima da olakša. Ima slučajeva kada „neki ljudi nisu imali novca ni da odu do Beograda da odvedu dete“. Kako kaže, sve je jasno definisano pravilnikom, ali Komisija nekad „blaže pogleda“, a često su u nezahvalnoj i „nezgodnoj“ situaciji jer neki roditelji dođu sa detetom u kancelariju, ili u prijavi mnogi roditelji navode da su dete lečili alternativnom medicinom.
Nekad novac sa namenskog računa neće mnogo pomoći i izlečiti dete, ali može da olakša život roditeljima – kaže Stajić.
Pri odlučivanju koji će zahtev biti odobren, gleda se i socijalna karta roditelja, iako je, kako kaže, možda „nezahvalno“ praviti takvu raspodelu, ali je nezaposlenim roditeljima pomoć neophodnija.
Novogodišnja „široka ruka“ nagradila i studente
Zamenica gradonačelnika i jedna od članica Gradskog veća Zorica Jović ukratko za portal Slobodna reč dodaje da „nije bilo i neće biti dileme kada je u pitanju podrška bolesnima, a pogotovo deci“:
Krajnje je neprimereno razmišljati o bilo kojoj soluciji, posebno jer smo svedoci teške situacije izazvane kovidom – dodaje.
Sam kraj godine obeležava i nedavno objavljen poziv za nagrađivanje uspešnih studenata sa teritorije Vranja. Na javni poziv za dodelu po 20.000 dinara iz budžeta Grada Vranja podneto je 70 prijava, a nagradu je, prema prvobitno objavljenoj rang listi, dobilo 40 studenata.
Iako je jedan od glavnih uslova za dobijanje nagrade bila prosečna ocena tokom studija veća od 9.25, sam prosek nije bio presudan jer se bodovao i broj godina studiranja. Tako su studenti treće godine dobili po 3 poena, studenti četvrte godine po 4, i studenti master studija po 5 dodatnih bodova. Rangirani su istovremeno studenti i osnovnih i master studija, što je doprinelo da zbog dužine studiranja u prednosti budu studenti master studija i završnih godina. Po metodologiji utvrđenoj pre tri godine, mnogi studenti i sa većim prosekom od nagrađenih nisu se našli među dobitnicima.
Međutim, nekoliko dana od objavljivanja rang liste, Gradsko veće donelo je odluku da ipak svih 65 studenata, čije su prijave bile ispravne i prosek veći od 9.25, dobije po 20.000 dinara.
Još uvek nije precizirano kako će Grad raditi na tome da se pomenuti studenti nakon školovanja vrate u Vranje kako bi svojom stručnošću doprineli, ali su većnici dali saglasnost na nacrt takozvanog Plana razvoja grada Vranja za period 2021-2030. godine.
Stručnjaci za sport i omladinu
Za izradu plana razvoja koji se tiče omladine zaduženi su član Gradskog veća Nenad Đorđević, predsednik GO Vranjska Banja Dragan Sentić, direktor Sportske hale, predsednik Sportskog saveza grada Vranja Marko Ristić, šefica Odseka za obrazovanje, kulturu, sport i omladinu i informisanje Mirjana Savov, Miroslav Spasić iz Odeljenja za društvene delatnosti i koordinator Kancelarije za mlade Stefan Filipović. Članovi ove grupe iz civilnog sektora su i Dušan Nikolić (nezaposlen, doktor fizičke kulture) i Zoran Lazarov (nezaposlen, član planinarskog udruženja).
