VRANJE / BEOGRAD – Povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, Koalicija za slobodu medija upozorava da Srbija ovaj dan dočekuje u stanju ozbiljne krize medijskih sloboda, bezbednosti novinara i novinarki i radnih prava u medijima, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Najnoviji podaci pokazuju da Srbija beleži najdramatičnije pogoršanje bezbednosti novinara u regionu. Prema Indeksu bezbednosti novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu, Srbija je na ukupnoj rang-listi za 2025. godinu poslednja, iza Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Pad sa 2,70 na 2,24 ukazuje na ozbiljno nazadovanje u odnosu na prethodnu godinu.
Na regionalnoj konferenciji SafeJournalists mreže Srbija je, u 2025. godini, predstavljena kao najproblematičniji slučaj u regionu: formalni mehanizmi zaštite postoje, ali se u praksi urušavaju, dok broj pretnji, fizičkih napada, policijskog nasilja i institucionalnog nereagovanja beleži dramatičan rast.
Najlošija oblast za Srbiju je stvarna bezbednost novinara. SafeJournalists mreža je, tokom 2025. godine, zabeležila 317 incidenta prema novinarima i medijskim radnicima, od kojih je 116 bilo u vidu fizičkih napada.
Posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Od marta do kraja decembra 2025. godine NUNS je zabeležio 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja novinara i novinarki, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika.
Srbija ima jedan od najrazvijenijih formalnih mehanizama za brzo prijavljivanje napada na novinare, ali su, tokom protesta, novinari i novinarke svedočili da je policija odbijala da registruje prijave i pruži pomoć. To pokazuje da mehanizmi postoje na papiru, ali da njihova primena zavisi od političkog i institucionalnog konteksta, umesto od zakona i obaveze države da zaštiti novinare.
Koalicija za slobodu medija upozorava da su neprijateljska retorika, targetiranje novinara, pritisci na tužilaštvo i policiju, kao i izostanak javne i nedvosmislene osude napada, direktno doprineli atmosferi u kojoj su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. Problem nekažnjivosti, netransparentnosti i neefikasnog postupanja nadležnih institucija ostaje jedan od ključnih razloga zbog kojih se napadi ponavljaju.
Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju. Prema podacima koje je prikupila i objavila Slavko Ćuruvija fondacija, u periodu od 1. avgusta 2025. do 31. marta 2026. najmanje 1.191 verbalni napad visokih državnih zvaničnika bio je usmeren protiv kritičkih novinara i medija u Srbiji.
Dodatnu zabrinutost izazivaju navodi o nadzoru i upotrebi spyware alata prema novinarima i novinarkama, što predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo njihovoj bezbednosti, već i zaštiti izvora, istraživačkom novinarstvu i pravu građana da budu informisani.
Da se stanje medijskih sloboda u Srbiji pogoršava potvrđuje i najnoviji Indeks slobode medija Reportera bez granica. Srbija je za 2026. godinu rangirana na 104. mesto od ukupno 180 zemalja, što je pad u odnosu na 96. mesto prošle godine, i nalazi se u grupi zemalja u kojima je situacija označena kao „teška“. Prema RSF-u, Srbija je najlošije rangirana u regionu i među najgorima u Evropi.
Pored pretnji i napada, novinari i medijski radnici suočavaju se sa izuzetno nepovoljnim uslovima rada. Položaj lokalnih novinara posebno je težak. Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva.
Mladi novinari i novinarke posebno su izloženi nesigurnim angažmanima, pritiscima i ekonomskom ucenjivanju, što ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje. U lokalnim sredinama mnogi su prinuđeni da napuste profesiju ili da rade dodatne poslove kako bi preživeli.
Sindikati su gotovo nepostojeći u privatnim medijima, dok pojedini poslodavci aktivno obeshrabruju sindikalno udruživanje. Tek manji broj medija ima kolektivne ugovore koji štite radna prava, a sistemska zaštita novinara i medijskih radnika gotovo da ne postoji.
Koalicija za slobodu medija ističe da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima. Napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju.
Zato Koalicija za slobodu medija zahteva od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike; da obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku; da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara; da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada; kao i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija.
Bez bezbednih novinara, slobodnih redakcija i dostojanstvenih uslova rada nema ni slobodnih medija. A bez slobodnih medija nema demokratskog društva.
