Dan mladih obeležava se od 2000. godine svakog 12. avgusta, a glavni cilj ovog dana jeste skretanje pažnje na probleme mladih, ali i na njihovu kulturu i pravna i društvena pitanja. Pitanja mladih često su praćena različitim predrasudama, dok se o njihovom položaju u manjim sredinama ne brine. U gradu u kojem je prosečna starost 42 godine, i iz kojeg mladi mlasovno odlaze tražeći bolje uslove za život ovaj dan obeležava se uz ponovno naglašavnje problema onih od kojih zavisi budućnost.
Dan mladih podseća nas na onu čuvenu „na mladima svet ostaje“, ali život mladih često je oblikovan netačnim pretpostavkama. Na ovaj dan važno je odgovoriti na zablude, i izneti neke nove činjenice o mladima u Vranju.
U Vranju, prema poslednjim podacima, živi oko 10.000 mladih između 15 i 30 godina, a oko 80 odsto njih naseljeno je u gradu.
Sliku o mladima u Vranju upotpunjava samo još činjenica da preko 80 odsto mladih planira da se odseli sa juga Srbije.
Činjenice
Razlozi su mnogostruki. Vranje, grad u kojem je rođen Bora Stanković, ima samo jednu bolje snabdevenu knjižaru.
Nekada industrijski centar, sada ne daje dovoljno poslova mladima, koji kao glavni razlog odlaska prepoznaju loš životni standard i nisko plaćene poslove.
Grad poznat po muzici i ritmu ima sve manje zabavnih sadržaja i festivala za mlade.
Sa druge strane, Kancelarija za mlade u Vranju ističe da je uspešno ove godine realizovala dva projekta za mlade, školu programiranja i „dvodnevni turnir u odbojci kojim bi trebalo da se prevaziđu rodne razlike“, organizovan kao manifestacija za Dan mladih.
Mladi uspevaju i da se sami organizuju, preko svojih udruženja, grupa, samoinicijativno… o čemu govori veliki broj humanitarnih akcija, treninga, radionica…
Mladi u Vranju su kvalitet života ocenili sa 2,47 od 5, a samo je 16 odsto odgovorilo ocenom 4 ili 5, stoji u istraživanju Udruženja mladih „Naš svet, naša pravila“ (NSNP).
Preko 80 odsto mladih smatra da nema uticaj na donošenje odluka u gradu, a istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da u Vranju nema lokalnih odbornika koji spadaju u kategoriju mladih.
Među glavnim problemima pored korupcije, zaposlenja i zdravstva, mladi su identifikovali nasilje koje u bilo kom obliku pretpri svaka druga mlada osoba u Vranju. Lokalna samouprava naglašavala je važnost uključivanja mladih u donošenje odluka, ali ovo je ostalo mrtvo slovo na papiru, jer se po tom pitanju ništa nije preuzelo.
Mladi su za svoj Dan od Grada dobili čestitku i obećanje da će program za mlade u narednom periodu biti poboljšan.
Zablude
Mladi ništa ne rade, samo se žale, odlaze jer ne vole svoju zemlju, i treba da odu ako ne žele da rade za svoju zemlju… neki su od komentara koji se mogu čuti kada se pomenu mladi, pogotovo u prethodnih 9 meseci.
Vranje je grad koji sve više stari. Razlog tome je sve veći odlazak mladih. Na pitanje zašto je bitno baviti se pitanjima mladih, a ne problemom starenja populacije iz NSNP za naš portal istaknuto je da su dva problema povezana.
„Sudeći po podacima iz naših istraživanja, mladi sve više odlaze iz Vranja pa će prosečna starost uskoro biti veća. Naravno da treba da se bavimo kvalitetom života svih građana, ali moramo posebno da obratimo pažnju na onu grupu koju želimo da zadržimo. A najčešći razlog odlaska mladih upravo i jeste generalno loš životni standard“, rekli su iz NSNP.
Mladi ne odlaze trbuhom za kruhom, ali traže bolji životni standard i sigurno zaposlenje sa kompetentnim platama. Zabluda da mladi ništa ne rade jeste tačna, ali ne onako kako deluje. Kvalitet života u nekom gradu određuje kvalitet poslova i stepen zaposlenja koji je među mladima nizak. Upravo na ovu tvrdnju iz NSNP ponudili su odgovor koji razbija predrasude.
„Mladi zapravo toliko žele da rade da u potrazi za poslom moraju da napuštaju svoj rodni grad. Nezaposlenost je prema našim podacima najveći problem mladih u Vranju (oko 55 odsto). Mladi su nezadovoljni i korupcijom i kriminalom (svaka druga mlada osoba), odnosno lošim zdravstvenim sistemom“, istakli su naši sagovornici.
Kultura jeste problem, i Grad delimično pokušava da nadomesti ovaj nedostatak u prethodnom periodu. Vranjsko sportsko i kulutrno leto, brojne su šablonske aktivnosti i projekti, ipak naši sagovornici došli su do drugog zaključka, kada je u pitanju ono što mladima najviše nedostaje i što bi ih zadržalo u rodnom gradu.
„Kulturne aktivnosti su svakako važan segment, ali bi mlade na ostanak u Vranju ipak ubedile egzistencijalne stvari. Posao koji može da obezbedi ekonomsku i stambenu nezavisnost od roditelja (što je slučaj samo sa petinom mladih), kao i plata dostojna njihovog života“, naglasili su iz NSNP.
Mladi procenjuju da je minimalna plata za normalan život oko 110.000 dinara, a to je realnost za oko 14 odsto mladih. Mit da se mladi samo žale, i ništa ne rade ostaje samo to, mit. U potrazi za boljim standardom sve više mladih primorano je da odlazi iz Grada, i da privređuje na nekom drugom, zahvalnijem mestu.
Za naš portal iz NSNP su zaključili da je „najveći problem zapošljavanje, ili manjak istog“, kao i da „polovina mladih iz Vranja kao svoju buduću destinaciju vidi inostranstvo, odnosno Beograd“. Kao najčešći razlog za selidbu izdvaja se životni standard.
