BEOGRAD – Septembarsko istraživanje Demostata, koje je u telefonskoj anketi obuhvatilo reprezentativni uzorak od 1.200 ispitanika, potvrdilo je da tek 14 odsto ispitanih u anketi veruje Vladi Srbije, saopštio je Demostat.
Kako pokazuju rezultati istraživanja, gotovo tri puta više (48 odsto) je onih koji decidirano kažu kako joj ne veruju.
„Još je gora situacija kod lokalnih vlasti u koje veruje tek svaki deseti građanin (10 odsto) a skoro pet puta više (48 procenata) je onih koji im ne veruju“, pokazuje ovo istraživanje.
Srećko Mihajlović, glavni istraživač Demostata, navodi četiri grupe institucija po stepenu poverenja.
„Prva je poverenje u predsednika Srbije i policiju, u drugoj je poverenje u predsednike opština i u Skupštinu Srbije koje je 31, odnosno 28 odsto, dok je nepoverenje u njih imalo 48, odnosno 46 odsto anketiranih. U trećoj, najvećoj grupi su političke partije, Vlada Srbije, sindikati, vlast na nivou opština i nevladine organizacje. Tu se povrenje kreće između 10 i 15 odsto, vrlo je nisko a najmanje je u poslednjoj grupi, opozicionim partijama, svega šest odsto“, obrazlaže Mihajlović.
Kako dodaje, mnoge je iznenadilo to što je dve trećine ispitanih više zadovoljno nego nezadovoljno životom.
„Imali smo tri grupe pitanja u istraživanju, poverenje u institucije, (ne)zadovoljstvo njihovim radom i zadovoljstvo životom kao poseban vid reakcije građana na prethodne dve grupe pitanja. Iznenađenje za mnoge je visok postotak građana koji su zadovoljni životom a da, pritom, nemaju povrenje u institucije i nisu zadovoljni njihovim radom“, ističe Mihajlović.
Glavna hipoteza istraživanja bila je da se politički aktivitet naroda javlja s visokim nepoverenjem u institucije, nezadovoljstvom zbog njihovog rada i nezadovoljstvom životom.
Mihajlović objašnjava da taj rezultat ukazuje da „ljudi traže oblik i formu življenja kojim će biti zadovoljni, a kada se ti razlozi razvrstaju, vidi se da su najzadovoljniji ako imaju relativno dobre stambene uslove, dobre međuljudske odnose u porodici i radnoj sredini, dok plata i materijalni uslovi nisu visoko rangirani kao razlog zadovoljstva“.
